OVAKO SE SNIMAO BOLJI ŽIVOT: Otkrivamo šta se dešavalo iza scene poslednje velike serije u SFRJ!

Prisustvovali smo snimanju jedne epizode, 22. po redu, serije "Bolji život" i uverili se da je to mukotrpan posao. Gledaoci ne moguni da zamisle da se, na primer, ono što gledamo 34 minuta, snima puna dva dana. Ali uvek se nađe neko ko će da nasmeje i razgali ekipu, tako da snimanje "brzo" prođe. Ovoga puta ekipu su zasmejavali Čkalja i Marko Nikolić.

Zidovi sivi, mestimično potamneli od vlage. Nameštaj sirotinjski, otrcano kanabe, rasklimatani sto, stari šporet na drva, pocepana ponjava na podu. Kroz razbijena okna malog prozora sigurno ni sunčani zraci nemaju volje da uđu.
Sredovečni muškarac, okrenut leđima, posluje oko šporeta (štednjak je suviše lepa reč za tu šklopociju) i meša u loncu nešto što se puši.

Usput, iako se sve oko njega raspada, pevuši:

"A ja sam crno vino pio, sa drugom srećan bio, a ti, a ti, a ti (i to "a ti" ponavlja jedno deset puta), ti si me čekala."

A to nije niko drugi nego drug Branković, onaj nesrećnik i beskućnik iz serije "Bolji život", koga je tako lepo (i smešno) oživeo Miodrag Petrović Čkalja.

U 22. epizodi ove serije čijem smo snimanju prisustvovali, Branković je sa svojom dečicom, Milicom i Bojanom, pošto ga je gazdarica izbacila iz stana, upao u neku sobicu "divlje" podignutu pored deponije ili bolje rečeno, đubrišta. Ta sobica, koju mi na malim ekranima vidimo i zamišljamo da se zaista nalazi negde na smetlištu, "sklepana" je u studiju 9, u zgradi Televizije Beograd, u Košutnjaku.

Velika hala je pregrađena šper pločama na sobice ­na stan Popadića, Jatagančevu kancelariju, Kokin stan... Na žalost, nismo videli nameštene prostorije u kojima poznati junaci žive i rade, jer se dekor pravi svaki put iznova. Televizijski poslenici kažu, nema para da dekor stalno stoji. Jer, Jatagančev pisaći sto nije samo njegov, iako je on veliki direktor. Koriste ga i njegova sekretarica, i Koka, i Dragiša Popadić, i ko zna ko još.

Našlo se tu, dakle, i Brankovićevo ubogo utočište.

Na desetine reflektora vise sa tavanice.Toga dana snimala se scena u kojoj Dara (Gorica Popović) dolazi iznenada kod Brankovića i donosi deci kolače, banane, igračke. Reditelj Aca Đordević naređuje:­

"Bilo bi dobro da skinemo vrata, da bi kamera mogla da uhvati šporet i Čkalju kako meša poparu...­"

"Ne!" cikne Gorica.­ "Dara treba da uđe kod Brankovića kroz vrata."­

"Dobro", ­pristaje reditelj, za koga kažu da je toga dana bio veoma dobre volje, ali da ponekad ume da "pobesni" i onda teško svim saradnicima.

Još se ne snima, jer kad dođe do snimanja, onda je posao takoreći gotov. Satima pre toga nameštaju se kamere, a tekst se proba sa glumcima deset, dvadeset, pa i trideset puta. Svaki pokret je proračunat, zna se uz koju se reč sedi, uz koju stoji...

A da se sve to usaglasi, potrebno je puno vremena i strpljenja, ne samo glumaca, već i čitave ekipe. A strpljenje izgleda da svi imaju na pretek, jer bez pogovora ponavljaju do besvesti, sve dok "gazda" Aca Đorđević ne kaže:

"Čisto je, idemo!"­

Ajde, sada ja ulazim ­ kaže Gorica.

Čkalja pevuši, ali stigne i da vikne "kuc, kuc".

Gorica ili Dara ulazi, Branković je iznenađen, samo što ne ispusti šerpu sa poparom.­

Jao, drugarice Daro, otkud vi?­

Došla sam da vidim dečicu,­ odgovara Dara i vadi poklone. Donela sam im po jednu bananu, keks...­

Samo po jednu, a za tatu ništa?, ubacuje Čkalja svoj tekst.­

Pa... ­ ostaje bez reči Dara.­

Ali, ja nemam krpu  priseti se usred scene Čkalja, a drži vruću šerpu.­

Deco, dajte krpu ­ viče reditelj. ­ Naravno da ti treba krpa.­

A nemam ni kecelju... ­ oglašava se ponovo Čkalja.

Našla se i kecelja.

Čkalja je vezuje, ne oko struka već malo poviše, baš kako dolikuje nespretnom muškarcu.­

Sad sam ko trudnica ­ kaže sebi u bradu.­

Idemo! ­ čuje se iz režije.­

A gde su Milica i Bojan? ­ pita Dara.­

Igraju se na deponiji, puštaju čamce u kanalizaciju, a onda ­ dodaje svoj tekst - Kad zatreba razgrnu govna, pa puštaju čamce.

"Deco, ja sam za to da sve dobro uvežbamo, pa tek onda da snimamo", predlaže Ceca Bojković.

Slažemo se , odgovara reditelj.

I onda počinje beskonačno mnogo ponavljanja. Najstaloženiji je Marko Nikolić...­ Zar mu ne smeta toliko proba?­

"Ne, sve to ide u rok službe. Navikli smo mi i po četrdeset puta da ponovimo jednu istu rečenicu. Bolje to nego da radim na traci, u nekoj fabrici", ­kaže Marko, koga organizator lupi po leđima u trenutku kad treba da uđe u kadar.

Tako je po dogovoru. On čeka sa strane dok se Boba ne izrazgovara sa mamom Emom.­

"Pobogu sine, kad si uspeo tolike pare da potrošiš?­ Za Giletov spomenik, za tvoj escajg, kevo, za Guzine trubače, za Vikinu garderobu i nešto malo za sebe",  odgovara Boba i guta usput aspirin sa (pravim) sokom od pomorandže (jer ga boli glava od neprospavane noći).

Kad Giga sazna koliko je para potrošio, i njega zaboli glava i počinje i on da guta aspirin. Pošto se scena više puta ponavlja, Boba i on se nagutaju tableta. U pauzi, iza kamera, Marko kaže svom mladom kolegi Draganu Bjelogrliću:­

"Bjela, idemo posle na ispiranje stomaka."­

"Zašto?",  uplašeno pita već ionako nervozni Bjela, kako ga svi zovu.­

"Pa, vidiš koliko smo aspirina popili?­"

"Nemoj da ga plašiš!", interveniše jedan od najbližih kamermana

Nakon ponovo odigrane scene, Marko izlazi i kaže:­

"Setio sam se, sada sam ispljunuo aspirin, neću više da ih gutam."

U jednoj sceni sin Boba kaže mami i tati:­ Nema smisla što se tako svađate, kao pas i mačka.I dok Bjela iza kamera šeta i preslišava se poluglasno, prilazi mu Marko i kaže:

Pazi, reći ćeš "Nemojte da se svađate, kao mas i pačka, a možeš da kažeš i kao pač i maska".­

"Nemoj da ga zaluđuješ!",  opet interveniše kamerman, ali Marko je raspoložen, vidi se da mu uloga ide od ruke.

Tekst je dobro naučio, svaki pokret je proučio i kad je iza kamera, onda sa članovima ekipe priča o pecanju. Požalio se da za vikend neće moći u ribu, jer mu dolazi tazbina na ručak, a i mora da se snima. Kad Bjela izađe iz kadra, Marko mu kaže:­

Bio si, bio si... i svi očekuju da kaže sjajan, a on umesto toga ... Bio si na ivici očaja."

Svi se smeju, pa i Bjela.

Marko unosi živost, jer nije nimalo lako snimati na temperaturi od 31 stepen, koliko je u studiju zbog upaljenih reflektora. Ženski moler, kako zovu šminkerku, malo, malo pa dolazi da se pobrine o Cecinom nosu, to jest, da ga malo napuderiše. A Ceca se ne pomera sa stolice, rešila je da ne napravi pauzu sve dok scena ne bude snimljena. Strpljivo se uigravaju puna četiri sata, četiri sata za scenu koja traje tri-­četiri minuta. Bjela uči kako se vezuje kravata, jer je do sada nije nikad nosio, a Marko za to vreme muzicira na klaviru (tako otkrivamo još jedan Markov "talenat").

Najzad, posle nekoliko puta snimljene scene, svi se okupljaju oko monitora. Zadovoljni su.

Svetlana Bojković izleće iz studija, jer je te večeri čeka predstava u pozorištu. Bjela odlazi da skine odelo koje mu ne leži, a Marko u šminkernicu da skine brkove. Prosede zaliske ostavlja, jer su obojeni nekom farbom za drvo, kaže, opraće kosu kod kuće.

KAKO SE SNIMALA SERIJA: