OD SFRJ DO "NEZAVISNOSTI" - Sa 15 na 145 milijardi dolara duga !

Najzaduženija je Hrvatska, čiji je spoljni dug prošle godine dostigao oko 49 milijardi evra, zatim slede Slovenija sa 45 milijardi evra i Srbija sa 27 milijardi

Eskalacija dugoročnog zaduženja SFRJ nastala je naročito između 1975. i 1980. godine, kada je sa oko šest milijardi dug porastao na oko 16 milijardi američkih dolara. No, tada se za razliku od sada domaćinski trošilo i pametno investiralo. Jugoslavija je, za razliku od mnogih dužnika, na vreme ispunjavala svoje spoljne obaveze.

Prema podacima NBJ, spoljni dugovi Jugoslavije su na kraju 1987. iznosili 21,3 milijarde dolara. Ako se od tog iznosa odbiju potraživanja, uglavnom od zemalja u razvoju, od oko 3,8 milijardi dolara, prečiste klirinška potraživanja i dugovanja, jugoslovenski neto dug je tada iznosio 17,5 milijardi dolara.
Uoči secesije pojedinih republika i dezintegracije SFRJ, spoljni dug (glavnica bez kamate) prema konvertibilnom valutnom području iznosio je na kraju 1991. godine više od 15 milijardi dolara (od čega je federacija bila garant za oko 11 milijardi). Raspored dugovanja je bio sledeći (u milijardama USD): Slovenija 1,7, BiH 1,5, Crna Gora 0,6, Hrvatska 2,7, Makedonija 0,7, Srbija 4,8 i federacija 3,1. Međunarodnim finansijskim institucijama dugovali smo oko tri milijarde dolara, komercijalnim bankama (Londonskom klubu) 4,4 i vladama zapadnih zemalja (članicama Pariskog kluba) oko 6,5 milijardi dolara.

Države nastale posle raspada SFRJ danas imaju ukupan spoljni dug od oko 145 milijardi američkih dolara (oko 133 milijarde evra), što je devet puta više nego krajem 1991.
Hrvatska, Slovenija i Srbija imaju danas pojedinačno veći spoljni dug, nego što je bio za celu SFRJ. 
Raspadom Jugoslavije sve republike koje su bile u njenom sastavu izgubile su značajnu ekonomsku bazu, veliko tržište, kadrovski potencijal, a rat devedesetih godina mnogima je razorio privredu i oslabio ekonomsku moć. Kao rezultat toga došlo je do nekontrolisanog rasta uvoza, javne potrošnje, spoljnotrgovinskog deficita, a bez rasta proizvodnje i produktivnosti.

Ako se po kriterijumima međunarodnih finansijskih institucija, zemlja smatra visoko zaduženom kada je odnos njenog spoljnog dugovanja i BDP prešao 80 odsto, onda su Crna Gora, Hrvatska, Slovenija i Srbija visoko zadužene zemlje.
Najzaduženija zemlja bivše Jugoslavije je Hrvatska, čiji je spoljni dug ove godine dostigao oko 49 milijardi evra, zatim slede Slovenija sa 45 milijardi evra, Srbija sa 27 milijardi evra, Makedonija sa šest milijardi, a na začelju liste su BiH sa četiri milijarde i Crna Gora sa oko dve milijarde evra. Spoljni dug svih šest država u poslednjih pet-šest godina zabeležio je veliki rast.

Pozivajući se na izveštaj britanske organizacije JDC, britanski „Gardijan"piše da su pored Grčke, dužničkom krizom zahvaćene Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Kipar, Irska, Portugal, Španija i Ukrajina, dok je „Srbija u opasnosti od krize spoljnog duga, jer njen neto dug prema svetu iznosi 98 odsto BDP, a oko 9,6 odsto budžetskih izdataka odlazi na otplatu dugova”.