HERTA HAS – Jedina žena koja je Titu rekla „NE“

U Titovom okruženju svi su znali da on ima novu ”partizansku ženu” Davorjanku Paunović. Rezignirana Herta Has, bojeva drugarica i majka njegovog sina pitala je maršala pred svim njegovim bliskim saborcima: Ko je ta žena? Zar ja nisam tvoja zakonita supruga?

Zbunjeni Tito je uspeo da jedva prozbori: Probajte da se dogovorite… Gorda Herta je istog dana ostavila sve i vratila se u domovinu, u Sloveniju. To je bio konačni raskid sa Titom. Ona mu nije oprostila. Po Jugoslaviji je dugo kolala legenda da je posle smrti Davorjanke 1946. odine svemogući maršal napisao Hertu Has pismo kajanja u kojem je molio da mu se vrati. Ona je odgovorila lakonski: Dragi moj, Herta Has trpi poniženje od muškarca samo jednom. Ne stajem dva puta na kolena pre istim čovekom.

Ivan Stevo Krajačić je u jednom od intervjua priznao da je gonio Hertu Has zato što je odbila Tita. Tada ju je maršal voleo i veoma je želeo da budu zauvek zajedno. Krajačić se stalno mešao u Hertin privatni život, ometo njenu političku i službenu karijeru, organizovao praćenje, posebno za vreme putovanja u inostranstvo.

Ovu tajnu Herta je čuvala preko 60 godina. Ona je se setila na kraju svog dugog života: Ne znam zašto je Krajačića to tako brinulo. Nikome nikada nisam rekla za Titovo pismo u kojem me je molio da mu se vratim. Samo je moja mama za to znala. Njoj se uvek dopadao Tito, ona je videla kako smo bili srećni zajedno. Ni sinu, ni ćerkama nikada ništa nisam objašnjavala o našem raskidu sa Titom.

Posle neuspešnog pokušaja da vrati Hertu Has, maršalu je Krajačić brzo proturio drugu kombinaciju. On je provodadžisao Titu mladu i vrlo efektnu Jovanku Budisavljević. Ona je postala njegova zvanična supruga za dugi niz godina. Niko sve to vreme nije se setio Gerte Has koju je Tito zaista voleo, ali Hertina upornost i gordost su ih 1946. rastavili zauvek.
Takav je život proživela drug Herta Has. Sada je teško zamisliti da su sve njene snage bile poklonjene jednoj ideji za koju se iskreno borila. Jer mogla je da živi mirno, ne podvrgavajući se smrtnoj opasnosti.

Pred smrt u maju 2010. godine, kada je imala 96 godina, Herta je rezimirala svoj život i objasnila zašto je stupila u redove komunista: Zašto sam rizikovala? Komunisti su bili jedina snaga koja se borila protiv fašista. Živela sam na granici sa Austrijom i dobro shvatala šta je to pravi naconal-socijalizam. Znala sam da je glavni cilj fašista uništenje Slovena. U Austriji sam videla Hitlerove pristalice, njihova lica.

To su bili ljudi sa mračnom prošlošću. Stupila sam u komunističku partiju. Kada su počeli da me gone komunisti i stari ilegalni drug Ivan Krajačić, ja sam se preselila u Srbiju. Tamo njegova vlast nije bila tako jaka. Našla sam svoje mesto u običnom životu. Radila sam u Ministarstvu planiranja, mnogo sam pisala i putovala po svetu. Strani jezici su mi pomagali da živim i preživim.