SVI NOVOGODIŠNJI DOČECI PREDSEDNIKA JOSIPA BROZA TITA

Skromno, uz želje da vlada mir i da se obnovi zemlja, u posleratnoj Jugoslaviji dočekana je Nova 1946. godina - u oslobođenom Beogradu proslavljena je dosta siromašno, ali veoma veselo. Sve veće sale koje su posle bombardovanja Beograda mogle da prime goste, bile su prepune ljudi. Na dočeku su se prvo slušale vesti, i do ponoći se igralo kozaračko kolo, a od ponoći predratni tango. Neminovno u prvim posleratnim godinama dolazi do mešanja starih praznika, još uvek slavljenih, i novih, pa samim tim preplitale su se tradicija i nova ideologija.

Tek deceniju kasnije, 1955, Nova godina proglašena je državnim praznikom u FNRJ. Tada je usvojen opšti Zakon o državnim praznicima. U prethodnom Zakonu iz 1929. godine Nova godina bila je samo pomenuta kao verski praznik za katolike. Uvođenje novih praznika i ceremonija bilo je bitan element kolektivnog nacionalnog identiteta i stvaranja osećaja pripadnosti jednoj zajednici.

Prema rečima Ane Panić, kustoskinje Muzeja istorije Jugoslavije, odlični posrednici u promociji Nove godine, tog posleratnog perioda, bila su i deca. Insistiralo se na Novoj godini kao dečjem prazniku, danu radosti za sve pionire, i trudbenike, koji toga dana sumiraju rezultate svoga rada.

Pošto je pedesetih godina prošlog veka Tito vreme uglavnom provodio u inostranstvu, tako je dosta Novih godina proslavio u ambasadi države u kojoj se tog trenutka nalazio. Ubrzo su se njegova putovanja proredila, i od šezdesetih godina pa sve do smrti svaku Novu godinu maršal je slavio u Jugoslaviji.

Tih godina, kada ujedno TV prenosi postaju sastavni deo svakodnevnog života, uz pomoć televizijske slike Titovi dočeci postaju privatni, porodični događaji koje prati cela Jugoslavija.

Protokol kabineta predsednika od tada vodi računa da se on svake godine nađe u drugoj republici SFRJ, i da, pored svog privatnog dočeka sa suprugom i prijateljima, poseti i neku od masovnih proslava i bude blizu naroda.

Najviše voleo da slavi na Brionima

Josip Broz Tito dočekivao je Novu godinu u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu, Brionima, na brodu „Galeb“, ali i u Indoneziji i Egiptu.

„Za doček 1956. godine u Egiptu je trebalo pronaći adekvatno mesto, što nije bilo tako jednostavno jer je hotel u kome je Josip Broz smešten sa pratnjom bio dosta star, i pretila je opasnost da se soba sruši ako se u njoj pokreće tridesetak ljudi. Alternativno rešenje bio je bar u prizemlju hotela, nezgodan zbog velikog broja redovnih turista“, priča Ana Panić.

Tito je novogodišnju noć najpre dočekivao sa Jovankom i najbližim prijateljima i saradnicima, čekajući da otkuca ponoć. Edvard Kardelj sa suprugom Pepicom obavezno je bio uz Tita i Jovanku, Stevan Doronjski, Milentije Popović, Vladimir Popović, a na ponekom dočeku je bio i Miroslav Krleža.

Nova Godina na Brijunima 31. Prosinca 1962.

Osim beogradskog „Metropola“, u kojem se veselio nekoliko puta, jednom i u društvu tadašnje Mis SFRJ za 1968. godinu Daliborke Stojšić, Tito se provodio za Novu godinu i u zagrebačkoj „Esplanadi“, ali najviše je voleo da dočeka Novu godinu na Brionima.

U hotelu „Park“ u Novom Sadu Tito je sa Jovankom dočekao 1977. godinu. Taj doček upamćen je po tome što je Jovanka prvi i poslednji put pred očima javnosti zaigrala moravac sa najuglednijim zvanicama.

Šezdesetih godina prošlog veka jedan od dočeka trebalo je da bude i u hotelu „Moskva“. Sticajem okolnosti zabeleženo je da bračni par Broz nije stigao na tu proslavu, što je ujedno izazvalo veliko razočaranje tadašnjeg upravnika i osoblja.

Muzika za Jovanku i Tita

U novogodišnjem programu Josipa Broza učestvovali su umetnici iz svih republika bivše Jugoslavije. Nastojalo se da repertoar bude raznovrstan. Dirigent Mihajlo Petraš, koji je predvodio orkestar garde na tri proslave, priča kako je na proslavi Nove godine 1978. na Brionima Tito, pozdravivši se sa svim gostima, prišao i njemu i orkestru da čestita i pohvali uspešno zabavljanje gostiju. „’Ja sam rođen tamo na salašu’, tu pesmu mnogo je voleo.

Pošto je bio dugo u Rusiji, voleo je ruske pesme iz filmova koji su tada prikazivani, mi smo sve to uvežbavali i pevali mu“, kaže dirigent Mihajlo Petraš.

TEREZA KESOVIJA

Olivera Katarina bila je jedna od tadašnjih zvezda nezaobilaznih na Titovim proslavama upriličenim za Novu godinu. I Đorđe Marjanović, Usnija Redžepova, Tereza Kesovija, Nikola Karović, Zvonko Bogdan, Arsen Dedić i Gabi Novak. Krajem sedamdesetih godina prošlog veka Tita je uveseljavala svojom pesmom i Neda Ukraden.

Što se tiče novogodišnje trpeze, ni tu Tito nije preterivao. Ostavljeni dokumenti svedoče da je tokom 60-tih i 70-tih godina prošlog veka predsednik često držao dijete, tako da preteranih đakonija nije bilo na meniju. Naravno, u ponoć se nazdravljalo šampanjcem, pa se držeći čašu u ruci Tito obraćao naciji uključujući se direktno u program prvo radija, a kasnije televizije.

SEDMORICA MLADIH

Maršal za Novu godinu nije dobijao skupe poklone, uglavnom viski, cigare, pa čak i dimljene kobasice, običaj je bio da se ne poklanja ništa skuplje. Na Brionima je svako dobijao drveni tanjir na poklon od Tita, na kojem bi pisalo „Brioni“ i godina dočeka.

Brozova supruga Jovanka, držeći se po strani, uvek je plenila svojim izgledom na novogodišnjim proslavama. Toalete jugoslovenske prve dame izrađivale su se u okvirima privatne krojačke prakse. Jovanka je veoma vodila računa šta će da obuče za doček Nove godine, pa je tako i izabrana haljina postajala imperativ oblačenja do sledećeg dočeka.

Odeća Jovanke Broz bila je predmet brige velikog broja jugoslovenskih preduzeća i modnih dizajnera. Postoje podaci da je ona često za proslave poručivala odeću i u čuvenim pariskim modnim kućama.

DOCEK NOVE 1976. GODINE

Tito je uvek bio u tamnom svečanom odelu, sem tokom dočeka u inostranstvu u toplim krajevima. Za te prilike nosio bi svoje čuveno belo odelo.

Tog ponedeljka 31.12.1979. godine Tito je Novu godinu dočekao u Karađorđevu, u prijatnoj atmosferi u krugu porodice. S njim su Novu godinu dočekali i njegovi najbliži saradnici, rukovodioci Socijalističke Autonomne Pokrajine Vojvodine i drugi. U ponoć Tito je poželeo svima uspeha u radu, i izrazio želju da 1980. godina bude godina ostvarenja još većih rezultata u tadašnjoj socijalističkoj upravi.

Posle proslave 1. januara u Karađorđevu je priređen svečani ručak. U toku ručka Vladimir Bakarić zahvalio se Titu u ime svih gostiju na gostoprimstvu. Predsednik Tito je prvo zahvalio Vladimiru Bakariću na rečima, a zatim i izrazio zahvalnost svima koji su došli da zajedno s njim dočekaju Novu godinu.

„Veoma se radujem kada mogu da provedem izvesno vreme u društvu svojih saradnika, svojih drugova i članova svoje porodice. Porodica se svake godine povećava, što me veoma raduje“, rekao je Tito.

Predsednik Tito je izrazio svoje žaljenje što im vreme ove godine nije naklonjeno, pa gosti nisu mogli da upoznaju sve lepote Karađorđeva.

Novogodišnji doček u Zagrebu 1.Sijećnja 1969.

„Nadam se da ćemo i sledeću Novu godinu dočekati zajedno i da će nas tada vrijeme bolje poslužiti. Ali moramo dobro zapeti da bi smo ostvarili ono što želimo, ono što smo predvidjeli za ovu i naredne godine. Ova godina će za nas biti teška.

Da bismo savladali teškoće s kojima se suočavamo, moramo angažovati sve fizičke i umne snage naših ljudi. Mi smo mala zemlja, ali zemlja koja nije siromašna. Jugoslavija je bogata, potencijalno vrlo bogata. Samo, potrebno je više rada, više discipline, više štednje. Jer kod nas ima rasipanja.

Uvjeren sam da ste sa mnom saglasni ako kažem da u 1980. godinu ulazimo jedinstveni, kao što smo bili u ratu i u posljeratnim periodima. Zahvaljujući tom jedinstvu mi se ničega ne bojimo. Dižem ovu čašu za sreću i prosperitet naše zemlje, za vaše zdravlje, drugarice i drugovi. Živjeli!“, rekao je na kraju Tito.

Bio je to poslednji Titov doček Nove godine.