OPERACIJA "VELVETA" - KAKO JE TITO SPASAO IZRAEL

Акција „Велвета” из 1948. године, како су је назвали Израелци, на Југословенским просторима и данас је прекривена велом тајне.

Спитфајер МК 9 чува се у музеју - у углу исти авион током рата 1948-49. године

Ha аеродрому на Капином пољу, три километра од Никшића, данас тумарају стада оваца на испаши. Иако постоји локални аероклуб, ваздухопловне активности су реткост. Овај аеродром ушао је историју 15. априла 1941. године када је са њега одлетео и заувек земљу напустио краљ Петар Други Карађорђевић, а за њим чланови владе и сандуци пуни државног злата.

Овај аеродром има и „незваничну” историју. Пре 60 година, када се тек створена јеврејска држава борила за опстанак у рату са арапским суседима, преко Никшића су у операцији обавештајних служби пребацивани авиони типа „спитфајер” из Чехословачке у Израел. Акција „Велвета” из 1948. године, како су је назвали Израелци, на овим просторима и данас је прекривена велом тајне.

– Нигде нема писаних трагова, нисам нашао ниједног сведока који би говорио о томе, вероватно зато што је операцију у Југославији водила Удба, а досијеи о акцијама ове службе и данас су недоступни. С друге стране, о операцији „Велвета” постоје подаци из чешких и, пре свега, израелских извора. Постоје чак и фотографије израелских „спитфајера” у Никшићу – каже историчар Бојан Димитријевић из Института за савремену историју у Београду, чије су истраживање о операцији „Велвета” ових дана цитирали агенција „Асошијетед прес” и израелски лист „Џерузалем пост”.  

Да би прелет „спитфајера” остао тајна за велике силе у време када је хладни рат већ почињао, предузет је низ мера. Са авиона је у месту Куновице у Чехословачкој скидано све што је указивало на ову земљу. Исцртаване су југословенске ознаке, под којима су пилоти летели до Никшића. Такви „спитфајери” нису привлачили пажњу, јер их је у наоружању имала и Југославија. Тек у Никшићу су исцртаване плаве Давидове звезде на белој кружној подлози, ознаке са којима су авиони прелетали у Израел.

Нико од израелских пилота није спомињао Никшић, већ „Алабаму”, како је шифровано названа тајна израелска база у Титовој Југославији. Летачи су имали израелске униформе, али са празним џеповима, без докумената и било каквих личних ствари. Пилоти су добили јасно упутство шта да раде у случају принудног слетања у Југославији. „Увек будите у додиру са Удбом. Не помињите Израел, нити говорите о било чему, само питајте за тајну полицију”, каже се у инструкцији која се чува у израелским архивама.

– И сам прелет, у техничком смислу, био је подвиг. „Спитфајерима”, на којима су током Другог светског рата летели чехословачки пилоти у саставу РАФ-а, па су их после рата Британци поклонили Чехословачкој, скинуто је наоружање да би били што лакши и уграђени су им додатни резервоари. Наоружање и друга опрема су пребацивани транспортним авионима Ц-46 са панамским ознакама до Никшића, односно „Алабаме”. Ту их је чекао велики транспортер Ц-54 који је „спитфајере” и Ц-46 водио на прелету до Израела – објашњава Димитријевић.

Стварање државе Израел проглашено је 14. маја 1948. године, а већ сутрадан су се британске снаге повукле из тог региона. Истог дана државе Арапске лиге (Египат, Ирак, Јордан, Јемен, Либан, Саудијска Арабија и Сирија) напале су Израел чије је ваздухопловство у том тренутку било тек у настајању, на брзину је оспособљено неколико старих британских авиона. Према подацима из „Војне енциклопедије”, у почетној фази рата јеврејска држава се нашла у критичном положају, али јој је наруку ишла лоша војна организованост арапских војски. Бојан Димитријевић у свом истраживању наводи да је израелски државник Давид Бен Гурион у свом дневнику 27. маја 1948. године направио белешку из које се види да је Чехословачка дала позитиван одговор Израелу на захтев за куповину 50 „спитфајера”. Југословенске власти су 15. јула дозволиле прелет преко Никшића, с тим да Израел плати 200 долара по тони опреме. Уговор за куповину 50 чехословачких авиона склопљен је у септембру, договорена је цена од 23.000 долара по авиону.

Прва група авиона полетела је из Куновица према Никшићу 24. септембра, одакле је три дана касније одлетела за Израел. Из Чехословачке је затим послато возом 10 расклопљених „спитфајера” у контејнерима до југословенских лука, одакле су бродовима превезени у Израел. Следећа група полетела је према Никшићу 18. децембра, али су над Југославијом улетели у снежну олују при чему се један „спитфајер” срушио, а други принудно слетео. Авиони су морали да се врате у Чехословачку. Сутрадан су опет полетели и после трочасовног лета изашли су изнад Јадрана, а затим су, пратећи обалу, стигли до Црне Горе и Никшића. Из „Алабаме” први део ове групе је полетео за Израел 23, а други 26. децембра 1948. године. Наредних дана транспортним авионима превезена је и заостала опрема, да би 31. децембра из Никшића полетео транспортер Ц-46 који је евакуисао особље из тајне базе у Црној Гори.

Авиони који су стигли преко Југославије учествовали су у израелским офанзивама у октобру и децембру 1948. године, када је ратно ваздухопловство јеврејске државе већ имало око 70 авиона и око 100 пилота. Истакнути израелски војни историчар Меир Паил, у изјави за агенцију АП, није имао дилеме да ли су авиони испоручени преко Југославије били значајни за одбрану Израела.

– Без те помоћи у наоружању вероватно не бисмо победили у рату за независност 1948/49. године и можда држава Израел не би преживела. С наше тачке гледишта, то је био благослов – рекао је Маил, иначе и ветеран тог рата.

Израел је из тог рата изашао са већом територијом, а Савет безбедности УН је 11. августа 1949. године признао уговоре о примирју склопљене између јеврејске државе и арапских земаља.