RUDAN: Hrvatska je leglo mafijaša, rupetina i koncentracioni logor za svakoga ko ima nešto u glavi!

Pišete da je „ovo leglo mafijaša“, „rupetina“, „koncentracioni logor za svakoga ko ima nešto u glavi“. Ima li bar malo nade za te koji imaju nešto u glavi?

– Morate da objasnite svojim čitaocima da je „ovo“ u mom tekstu Hrvatska. Sigurna sam da u „ovome“ za pametne trenutno nema mesta. Zato odlaze, čitamo da je otišlo iz Hrvatske oko 100.000 Hrvata, i neka odlaze. Oni koji su prestari da beže ne kupuju novine, ne gledaju televiziju ni portale, prodaju sve što imaju da bi mogli da plate loše lekare i da kupe hranu i lekove. Ostali crkavaju sa glavom u kontejneru.

* U svojoj novoj knjizi „Muškarac u grlu“ kritikujete zvaničnike koji se ponašaju kao prostaci. Ali i vama se često zamera da koristite proste reči?

– Niko meni ne bi zamerao na prostim rečima u mojim knjigama da sam muškarac. Žena sam, pa bih morala da budem fina. Nikad se nisam opterećivala analizama moga pisanja.

Ovih se dana po Hrvatskoj „jure“ ljudi koji preko interneta koriste „teške“ reči, pa ih stavljaju u pritvor. Ne bih htela da mi se to dogodi. Vrućine su strašne, imam problema sa srcem, u Hrvatskoj nema lekara ni u bolnicama, o zatvorima da se ne govori.

* A zbog čega uopšte to stalno zgražavanje nad rečima koje se često pojavljuju u vašim tekstovima baš na ovim prostorima, gde su psovke deo svakodnevnog govora?

– Baš me briga za „ove prostore“. Nedavno je šef moje američke izdavačke kuće, uskoro će tamo da izađe moja treća knjiga, u Poljskoj se trenutno čak tri moje knjige adaptiraju za pozorište, dakle, moj je Amer rekao da je moja književnost „izvrsna“. I sad bih ja morala da razbijam glavu „ovim prostorima“! Svetski sam uspešna, dobro plaćena, zaljubljena. Da su u modi natpisi nad grobovima na mom bi pisalo: Ovde leži prah žene koja je ostvarila sve svoje snove.

* A gde će da bude vaš grob?

– Neće biti moga groba. Moj će pepeo baciti u more, poješće ga ribe, ribe će uloviti ribar, prodaće ga nekom nesrećniku, taj će nesrećnik pojesti komad moje sreće i postati srećan. Možda ćete to biti baš vi? Ako odete u Rijeku i kupite me na najlepšoj ribarnici na svetu.

* RIJEKA se priprema da postane evropska prestonica kulture. Koji će biti vaš doprinos kao književnice?

– Drago mi je što je Rijeka postala prestonica kulture. U njoj živi jako mnogo entuzijasta spremnih da za svoj grad i kulturu učine mnogo. Nisam među njima zato jer sam stara, umorna i opsednuta više svojim unukom nego kulturom. Na mladima svet ostaje.

* POJEDINE novine vas proglašavaju „omiljenom Hrvaticom kod Srba“. Kako to komentarišete?

– Ne želim da budem ni omiljena ni voljena, osim u vlastitoj kući, ali sam srećna što je moj blog www.rudan.info čitan i ovde i u Makedoniji, Sloveniji, Australiji. Svuda gde žive naši ljudi. Jesam Hrvatica, ali to nerado naglašavam jer mi je nebitno, ali sa druge strane je bitno kad se sukobljavam sa „Hrvatinama“. Jedan od njih je trenutno u Hrvatskoj posebno glasan, a čak nije ni Hrvat, moja je teza da je takav zato jer je nizak. Niski muškarci su doživotni mentalni invalidi. Neću mu spominjati ime da mu ne pravim reklamu. Mislim da me ljudi cene zbog moje hrabrosti i jer ima mnogo kukavica koji ćutanjem gube i ono malo što im je ostalo od života.