DAN MLADOSTI: NEKOLIKO HILJADA LJUDI ODALO POČAST MARŠALU TITU

Nekoliko hiljada ljudi i ove godine u Kući cveća i Muzeju istorije Jugoslavije odalo počast predsedniku SFRJ Josipu Brozu

BEOGRAD - Period Titove vladavine je poseban, ne samo zato što smo imali mnogo bolje školstvo i zdravstvo i što su nas svi u svetu poštovali već zato što smo tada imali ono najvažnije - ljudskost, mir i zajedništvo. I živeli smo ko ljudi!

Ovo kaže za Kurir Đuro Arbutina (80) iz Vrginmosta, koji je juče, kao i svake godine povodom 25. maja, Dana mladosti i Titovog rođendana, obišao Kuću cveća i odao počast predsedniku SFRJ Josipu Brozu.

Arbutina, koji je od 1956. do 1958. bio počasni vojnik u Titovoj gardi, s nostalgijom se seća tog perioda.

- Za vreme Tita izgradilo se najviše infrastrukture i otvorilo najviše fabrika, imali smo osećaj da je život lep i nismo se plašili budućnosti - objašnjava Đuro, koji kaže da je Tito znao da ceni rad i posvećenost vojske i naroda.

- Za posetu Gamala Abdela Nasera, egipatskog predsednika, vojska se pripremala mesec dana. Kad nas je Tito obišao, bio je oduševljen. Rekao je: „Ovo ne hoda vojska, već se zemlja okreće!“ - objašnjava Đuro i dodaje:

- Jednom su mi dali da očistim kosu za šišanje trave. Ja se uneo u posao, kad izlazi Tito iz svoje vile na Dedinju. Elegantan... Ide po kamenju od mermera, a u ruci drži pušku. Uperi je ka jednoj svraci, a komandant vikne: „Mirno!“ Ja prigrabih tupu kosu i prislonih je uz sebe, Tito uperi na svraku i promaši, a ja se zaledio - kroz smeh se priseća Arbutina.

Muzej istorije Jugoslavije „25. maja“ poseti nekoliko hiljada ljudi iz cele bivše SFRJ. Crvene marame, petokrake, zastave SFRJ, ordeni blistaju na nasmejanim licima, kao i u Titovo vreme. Nekoliko ordena krasilo je i grudi Blagoja Ćirića (91) iz Trebinja, koji je sa 17 godina otišao u partizane, a onda od 1946. do Titove smrti 1980. bio njegov lični gardista.

Velikan kakvog nema

- Bio je velikan kakvog nema. Jedne zimske večeri stražario sam ispred vile „Mir“, kad izađe Tito da prošeta svog tigra - ratnog! 
Priđe mi i pita: „Kako ide, je l‘ je hladno?!“ 
Ja još momak, neiskusni, odgovaram: „Nije“, a on zavuče ruku ispod bunde, umazane od ulja za podmazivanje puške, oseti da je na grudima uniforma hladna, pa kaže: „Pa, nije baš da nije hladno...“, a meni toplo oko srca - zaključuje on.