HARIS DŽINOVIĆ INTERVJU: 'Za mene se Juga još nije raspala, svi smo i dalje naši!'

 "Živim kao Jugosloven i dan-danas. Za mene se Jugoslavija nije raspala, svi smo i dalje naši dok govorimo isti jezik."

- Kako vama danas izgleda situacija u našoj državi? 

- Iskreno da kažem, slušam žamor ljudi. S obzirom na to da zbog prirode svog posla poznajem psihologiju mase, znam kada su ljudi sretni, nesretni ili zadovoljni, nezadovoljni, to se jasno vidi po njima. Logično je da se danas vidi nezadovoljstvo sopstvenim životom, situacija je takva, svi znamo. To je davno konstatovano. Situacija ne da nije sjajna nego je na ivici egzistencije. Porodice jedva sastavljaju kraj sa krajem, tako da su ljudi, koliko para primaju, mađioničari u načinu na koji uspeju da prežive.

- Smatrate li da je ovo najteži period u kojem se Jugoslavija zatekla?
- Nije najteže, ali je teško. Najteže je bilo kada je bio raspad Jugoslavije i kada su bili ratovi na ovom podneblju, to je najteže stanje. Posle toga nastalo je neko drugo stanje koje se naziva kriza života. Tu spadaju sredstva za život i sve ono što ljudima fali, a ne mogu da sebi priušte.

- Pomenuli ste Jugoslaviju, jeste li jugonostalgičar?

- Živim kao Jugosloven i dan-danas. Ne mogu se promeniti, jer je Jugoslavija pukla u mojoj 40. godini, šta ja mogu promeniti tu kod sebe. Kao čovek koji je nomadski orijentisan, šetao sam svuda, tako da ova moja priča ima uporište i razlog zašto je to tako. Za mene se Jugoslavija nije raspala, svi smo i dalje naši dok govorimo isti jezik.

- Odavno ste otvorili restoran u Parizu. Gde je zaškripalo, pa ste lokal zatvorili i vratili se u Beograd?
- Restoran je otvoren iz šege. Otvorili smo ga partner koji ima jednu agenciju za avionske karte i ja. Tada smo odlučili da kupimo kafanu, da nas ne teraju na fajront, da možemo mirno piti u svojoj kafani. Čovek sam koji voli ostati malo duže u kafani, normlani svet završi večeru u 23, a ja počinjem u jedan, dva posle ponoći. I onda je logično da ljudi zatvaraju kafanu i kažu da je kraj i nema više pića. To je jedini biznis u životu koji se završio, a da su partneri ostali dobri prijatelji. Kafana nije mogla raditi dobro, zato što sam ja bio najbolji gost tu. Nikome nisam dao da plati račun. Da ne bi država to uzela, mi smo proglasili stečaj i na kraju izvukli uloženo.

- Da li biste danas otvorili restoran u prestonici, s obzirom na to da mnogi znaju da ste odličan kuvar?
- Pa ne znam, veliki deo života sam proveo u kafani kao gost, ali sam bio i tri godine sa one druge strane šanka. Držati kafanu je težak posao, vrlo složen, a biti non-stop nekome na usluzi je veoma teško. Još uvek hoće da im pevam. Otvoriću kada se ostavim mikrofona.

- Mladi ljudi sve češće odlaze da rade u inostranstvo.
- Zanimljiva stvar je da je svima koji odu preko fantastično. Ima mladih i pametnih ljudi koje su strane kompanije iskoristile da im vode posao, a ovde nisu imali posla. To je tužno.

- Kažu da ne pričate sa kolegama, priča se da sa Brenom da ne govorite, da li je to istina?
- Ma dajte to su čiste gluposti. Brenu pitajte zašto nije pričala sa mnom. Sada posle pet godina je progovorila, a zašto se tek tada setila, nemam pojma. Neka oni svoje skandale nose na svojim leđima. Vaspitan sam i kulturan čovek, ako ne govoriš sa mnom, jednostavno treba da znaš razlog tome, i to je kraj.

PORTRET: Pevač Predrag Živković Tozovac

Živa legenda Jugoslovenske narodne muzike, kompletan autor, šarmantni, večito nasmejani pevač, harmonikaš i šoumen, kvalitetni, autentični umetnik.

Rodjen je u Kraljevu 1936.godine. Otac mu je bio prvak Srbije u pevanju 1933.godine, ali je poginuo 1941.godine, pa je mali Tozovac rastao uz majku koja je bila muzikalna i koja ga je naučila stotine pesama. Pohadjao je časove muzike kod profesora Abrakovskog i svirao na više instrumenata: harmoniku, trubu i bubnjeve.

Šezdesetih godina nastupao je kao harmonikaš u pratnji tada popularnih pevača narodne muzike. Ubrzo, u saradnji sa drugim kompozitorima, počinje da komponuje i sam peva svoje pesme. 1965.godine snimio je svoju prvu singl ploču sa pesmom „Olistala šuma“, nakon koje počinje njegova karijera uspešnog kompozitora, pevača i šoumena. Objavljuje ploče, učestvuje na festivalima i priredjuje brojne koncerte.

TRI MAJSTORA 

Na „Ilidži“ 1969.godine izveo je „Violino ne sviraj“, a sledeće godine imao je svoj prvi veliki hit, pemu „Vlajna“. 1971. godine još jedan veliki hit – „Mirjana“ koji ga je proslavio u celoj zemlji.

Tih zlatnih sedamdesetih godina Tozovac je samo nizao svoje vanvremenske hitove: „Siromah sam, al volim da živim“, „Oči jedne žene“, „Jeremija“, „Ide Mile Lajkovačkom prugom“, „Madjarica“, „Dozvoli mi da te zaboravim“, „Zorice, Zorule“, „Of Jano, Jano“… Osamdesetih, njegovi mega hitovi su bili „Ti si me čekala“ i „Prazna čaša na mom stolu“…

Tokom svoje duge karijere, snimio je preko 30 singl i 20 LP ploča, gostovao je na koncertima širom sveta, u brojnim TV emisijama, kao što je bila „Folk parada“ sa Cunetom i Zlatom Petković, pevao je sa Cunetom i Miroslavom Ilićem u triju „Tri majstora“… Autor je naslovne numere iz čuvene TV drame „Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo“. Igrao je u filmovima „I Bog stvori kafansku pevačicu“ (1972) i „Balkan ekspres 2“ (1989).

Predrag Zivkovic Tozovac koncert Sava Centar 2012