ISPOVEST MIRE BANJAC: 'Htela sam da dignem ruku na sebe'

Mira Banjac, koja je obogatila jugoslovensku filmsku kinematografiju i pozorišni život, prolazila je kroz mnoga iskušenja u životu

U intervjuu listu "Politika", ispričala je da je svojevremeno čak bila na ivici samoubistva!

Upitana da li bi, da može, nešto menjala u karijeri i životu, odgovorila je: "Kako da ne! Menjala bih veliki mračni deo mog života u Beogradu".

Ispričala je potom šta joj se dogodilo, sa kakvim se problemom susrela i poverila se da je čak razmišljala da sebi oduzme život.

"Jaukala sam beogradskim ulicama, bila sam na ivici da se ubijem. Imala sam stan u Novom Sadu kada sam krenula u Beograd. Jedna gospođa je htela da uđe u njega, a ja sam imala stanarsko pravo. To pravo sam joj prodala, a to se tada nije smelo. Meni je to odobrio Grad uz klauzulu da više nikada ne mogu da dobijem stan u Novom Sadu. Pristala sam. Sa tim parama sam kod Skadarlije iznajmila garsonjeru na godinu dana. Posle je ta žena došla da traži novac nazad i tužila me je. Ja te pare više nisam imala i krenula sam da zajmim. Prvo sam naišla na zelenaše, koji su uzimali po tri puta više i to je bio rašomon. Jednog dana sam otišla u hotel 'Metropol', naručila kafu, sela da napišem pismo i htela da se bacim dole", kaže Mira Banjac i nastavlja:

"Moj sin je bio u vojsci i više nisam imala izlaza. Iduće noći zvoni telefon i javi se reditelj Stipe Delić. Bio je poznat tada, ali nismo se upoznali lično. Kaže hoće da radim veliku glavnu ulogu, poslaće mi neki scenario. Ubrzo mi neki čovek donosi veliku kutiju sa ogromnih13 epizoda. Bila je to čuvena Marija, iz logora, zbog koje su me šišali do glave. Ugovor je bio milionski. Potpišem i vratim sve dugove. To je bio moj mrak, ali i pročišćenje. Pola dinara više u životu nisam pozajmila! Da umirem - ne bih!".

Prisetila se i vremena kada je došla u Atelje 212, druženjima sa Zoranom Radmilovićem, Danilom Batom Stojkovićem...

"Kad sam dolazila imala sam veliki strah, to su bile velike zvezde. Odjedanput sam srela jednu porodicu duhovitih, zanimljivih ljudi, koji nisu zavidni. Svi su imali svoje mesto. Sa Zoranom (Radmilovićem) je bilo baš opušteno, jedno drugo smo zvali 'drugarice'. Bata je bio pretežak za posao, ali je čovek sa kojim je vredelo raditi. Teško je bilo zaraditi njihovo prijateljstvo, ali kad zaradite onda nema kraja, dali bi vam sve. Ružu (Ružica Sokić) sam obožavala kao svoje dete, luckasta je bila. Oplakala sam je više nego iko. Volela sam je takvu kakva je. Seku Sablić obožavam. Kod nas nije bilo sujete".