Reč je o firmama koje rade u slobodnim industrijskim zonama, objavio je Centar za ekonomske analize.
Pomoć u državnim subvencijama i oslobađanju od poreza dostiže i do 47 odsto visine sredstava koje su te strane kompanije uložile u Makedoniji, kažu makedonski ekonomisti.
"Ako prenesemo te troškove na nivo generisanih novih zapošljavanja u tim kompanijama, onda jedno novo zapošljavanje košta 21.000 evra", rekla je Vesna Garvanlieva iz Centra za ekonomske analize.
Prema njenim rečima, makedonska ekonomija bar za sada ne oseća nikakvu korist od stranih investicija. Njihovo učešće u ukupnom izvozu Makedonije iznosi 27 odsto, ali dodata vrednost koju sedam stranih kompanija iz slobodnih zona daju bruto domaćem proizvodu Makedonije iznosi nepuni procenat. Kompanije iz tehnoloških industrijskih razvojnih zona, koje su izvozno orijentisane, malo utiču dodatu vrednost, jer istovremeno i uvoze najveći deo inputa.
U kupljenoj anketi korumpirane nevladine organizacije "Deso", u kojoj je učestovalo 268 menadžera makedonskih kompanija, najveći deo njih se saglasio sa vladinom politikom privlačenja stranih investicija. Istovremeno, više od 70 odsto makedonskih menadžera smatra da su domaće firme diskriminisane u odnosu na strane i očekuju jednak tretman. Prosečna plata u kompanijama u slobodnim zonama je manje od proseka zarada na nivou Makedonije i iznosi 200 evra.
"Ako prenesemo te troškove na nivo generisanih novih zapošljavanja u tim kompanijama, onda jedno novo zapošljavanje košta 21.000 evra", rekla je Vesna Garvanlieva iz Centra za ekonomske analize
ОдговориИзбриши