TITOVA BIBLIOTEKA IMA 17.000 NASLOVA: Maršal je obožavao da čita ruske klasike

Uredno poređane na policama u Kući cveća, te knjige svedoče o svestranosti Josipa Broza, a i o velikom diplomatskom umeću.

Koliko je zaista Tito čitao, teško da danas neko može da posvedoči. Savremenici su tvrdili da je knjige voleo, ali da ih je retko kupovao. Uglavnom ih je dobijao na poklon. Poklon po poklon i Titova biblioteka danas ima 17.000 naslova. Nedavno je, kao i 19 drugih, proglašena za kulturno dobro od velikog značaja. Uredno poređane na policama u Kući cveća, te knjige svedoče o svestranosti Josipa Broza, a i o velikom diplomatskom umeću.

Knjige je Broz dobijao od političara, visokih državnih delegacija i autora. Ovde su i one koje je sam napisao ili koje su o njemu pisali. Neke je lično nabavio.

- Nemamo podatak o tome koja je bila omiljena Titova knjiga – kaže Vesna Nikelić, viši kustos u Biblioteci Muzeja istorije Jugoslavije. – Iz priča njegovih savremenika, pre svih Koče Popovića, kao i iz posveta, možemo naslutiti da se interesovao za ruske klasike, istoriju umetnosti, marksizam, vojnu literaturu, međunarodnu politiku… Mnoge fotografije svedoče o tome.

Titova biblioteka rasla je od 1945. do 1980. godine. Knjige je čuvao u Rezidenciji, Bilijarnici i Lovačkoj kući u Užičkoj 15.

- Posle njegove smrti, biblioteka je pripala Memorijalnom centru „Josip Broz Tito“, koji je kasnije ušao u sastav Muzeja istorije Jugoslavije – kaže naša sagovornica. – Bogatstvo i raznolikost zbirke pokazuje da je Tito bio građanin sveta.

Tokom čitavog posleratnog perioda Tito je dobijao različite poklone. Među njima je, čak, 1.747 knjiga sa posvetom i potpisom značajnih ličnosti. Knjige su mu poklanjali Džavaharlal Nehru, Indira Gandi, Seku Ture, Dobrica Ćosić…

Muzej istorije Jugoslavije baštini India and the Aakening East, koju je Eleonora Ruzvelt poklonila Titu na Brionima. U posveti mu je poželela sve najbolje u Novoj godini. Vinston Čerčil posvetio je Titu svoju knjigu Marlborough: his life and times, book 1 i potpisao je. Moša Pijade mu je darovao knjigu Rembrandt schilderijen sa posvetom: „Dragi Stari, jedno za tvoj rođendan, a drugo iz zahvalnosti što sam mogao da se nagledam Rembranta, šaljem ti ovaj skromni dar“. A veliki disident Moša Pijade je u svojoj knjizi „Legenda o Njegošu“ napisao: „Drugu Titu, kao prilog borbi kojoj je on stao na čelo, s drugarskom ljubavlju“.

Kao poseban raritet izdvaja se delo šaha Muhameda Reze Pahlavija, koje su dobili tek poneki šefovi država. Korice su rađene u pozlaćenom reljefu sa šahovim likom. Ovde je i faksimilno izdanje rukopisa Leonarda da Vinčija Code Atlanticus u 12 knjiga. Tito ga je dobio na poklon 1977. godine. Pre njega ovo izdanje primili su samo tadašnji predsednik Italije, papa Pavle VI i Leonid Brežnjev.

- Veliki album gradova Palestine, Palestine in perspective Jaser Arafat lično je poklonio Titu u Havani 1979. godine – priča Vesna Nikelić. – Ovo delo ima potpis palestinskog vođe, kao i njegovu posvetu: „Predsedniku, revolucionaru Josipu Brozu Titu sa najboljim željama i pozdravima palestinskog naroda i njegovih revolucionara“. Značajno mesto u Titovoj biblioteci zauzima vojna literatura. Pored klasičnih dela iz vojnih nauka i knjiga o NOB-u, u ovom delu su i razni udžbenici, predratna izdanja „Gece Kona“…

- Među knjigama o NOB-u, posebno je dragocena „Jama“ Ivana Gorana Kovačića iz 1944. godine. To je prvi od ukupno 250 primeraka. Čuvena poema štampana je na običnom papiru i uvezana padobranskim platnom. Autor je na ovom primerku napisao posvetu Titu. U Titovoj biblioteci najviše je knjiga pisanih na srpskom ili hrvatskom jeziku. Ali, ima ih maltene na svim jezicima sveta.

- Na osnovu podataka njegovih savremenika možemo pouzdano reći da Broz nije čitao samo knjige na srpskohrvatskom jeziku, već i na ruskom – ističe Vesna Nikelić.

MARKSISTIČKA LITERATURA

Nezaobilazan deo biblioteke Josipa Broza pripada marksističkoj literaturi. Ovde se nalaze celokupna dela Marksa, Engelsa i Lenjina. Kako starija izdanja na ruskom i nemačkom jeziku, tako i najnovija u izdanju Instituta za radnički pokret iz Beograda. U biblioteci je i prvo izdanje Marksovog „Kapitala“ iz 1872. godine. Čuvaju se i dela Blagoja Parovića, Edvarda Kardelja, Moše Pijade, Veljka Vlahovića, Mihe Marinka, Milentija Popovića, Svetozara Vukmanovića…

JOVANKINE KNjIGE

Mnogo knjiga dobila je i poslednja i najduža Titova životna saputnica Jovanka Broz. Kada je napustila Užičku ulicu, ponela je neke od njih. – Ne možemo sa sigurnošću reći koja joj je bila omiljena knjiga, ali, na spiskovima knjiga koje su joj predate su monografije, knjige iz oblasti domaće i svetske književnosti, umetnosti, istorije – kaže Vesna Nikelić.