ANALIZA - Zašto se Zapad i NATO pakt panično boje ujedinjenih Slovena?

Objedinjena slovenska civilizacija – bio bi to geopolitički džin u globalnim razmerama, a sudbina Evrope bila bi u slovenskim rukama. Ove reči poznatog ruskog filozofa i geopolitikologa Nikolaja Danilevskog, možda bi mogle da budu najbolji odgovor na pitanje zbog čega su gotovo sve slovenske države zbrisane sa mape. Kraj 20. veka obeležio je raspad SSSR, SFRJ, Čehoslovačke, sada se rastače Ukrajina, a u Poljskoj Pokret za autonomiju Gornje Šlezije traži federalizaciju države po ugledu na SAD…

Istoričari i geopolitičari smatraju da je rastakanje slovenskih država dirigovano spolja i da je reč o nameri velikih sila da taj prostor rasparčaju, kako bi njime lakše vladale.

– To što je govorio Danilevski, još davno su shvatili mnogi uticajni krugovi, pa su u tom smeru mnogo toga i uradili – kaže Dušan Proroković, direktor Centra za strateške alternative.

– Pomenuću Habzburge i SAD, mada je lista značajno duža. Zato danas ne možemo biti optimisti kada se govori o slovenskom jedinstvu.

A da li su slovenske države bile prilično lak plen i ako jesu zbog čega?

– Društvo je prelazilo iz jednog društvenog sistema u drugi, iz socijalizma u kapitalizam, bilo je dezorijentisano i nije imalo demokratske institucije koje bi ga držala ne okupu – ocenjuje sociolog Slobodan Vuković.

– U opštoj pometnji nisu se snašli ni narodi ni elite. A u takvoj situaciji i najmanja varnica spolja izazove požar.

Kao glavne spoljne sile koje su doprinele dezintegraciji ovih zemalja, Vuković vidi Nemačku i SAD.

– Raspad SFRJ počela je Nemačka, a završila Amerika. Države koje su izgubile Drugi svestki rat – Nemačka, Italija, Austrija, Mađarska, Bugarska – bile su protiv Jugoslavije. Amerika je to podržavala od prvog dana, jer joj je bila važna saradnja sa Nemačkom – kaže Vuković.

Tu je, dodaje on, i Katolička crkva, koja je vršila pritisak na katoličke države da se otcepe:

– To je bilo evidentno u slučaju bivše Jugoslavije, a sada se to vidi u Ukrajini, gde Katolička crkva podržava Unijatsku crkvu. Takođe, jedan od razloga je širenje NATO, preko koga se kontroliše cela Evropa.

Da je na ovim osetljivim prostorima prednost uvek na strani geopolitike, smatra istoričar Mile Bjelajac.

– To znači da postoji tendencija širenja moći i kontrole prostora koji je lakše kontrolisati ako je usitnjen. To nema veze ni sa demokratskim principima niti sa proklamovanim ideologijama – to je ideologija moći i ostvarivanja određenih interesa – navodi on za naš list.

S druge strane, ukazuje Bjelajac, u Nemačkoj postiji deo istorijske svesti koji je opterećen ocenama o nemačkoj ulozi krivca za oba svetska rata.

– Veliki napor je učinjen posle Prvog svetskog rata da se izvrši revizija tog rata i da se čitav jedan mirovni poredak posle 1919. godine, poznat kao versajski poredak, označi kao nepravičan. Politički, revizuju tog sistema počeo je Hitler. Ni danas u Nemačkoj nisu retki oni koji tvrde da je naučno dokazano da je versajski sistem bio nepravedan, da Nemačka nije isključivi krivac za rat i da je Hitler možda bio u pravu kada je napao Poljsku i počeo da redizajnira taj poredak. Prema tome, i slovenske zemlje i pitanje granica povučenih posle Prvog svetskog rata, bile su predmet revizije. Došlo je do poništenja poljske, slovačke i jugoslovenske državnosti i na kraju do napada na SSSR – pojašnjava Bjelajac.

To se nastavilo i devedesetih godina.

Pa tako Bjelajac podseća na zalaganje namačkog političara Ruperta Šolca (CDU) koji se 1991. godine, posle ujedinjenja Nemačke, otvoreno zalagao za ‘dokidanje’ poslednjih tragova nepravičnog versajskog sistema i ‘dokidanje’ tih veštačkih tvorevina kao što su Jugoslavija i Čehoslovačka“.

S druge strane, Dušan Proroković smatra da se ne mogu svi primeri raspada slovenskih država trpati u isti koš. Dodaje da se nisu raspale sve te države – pre svega se nije raspala najveća slovenska država, opstala je.

– SSSR nije bio „čista“ slovenska država – značajan procenat je činilo neslovensko stanovništvo, a njegov raspad je posledica izgubljenog Hladnog rata. Raspad SFRJ se desio jer joj je "istekao rok trajanja", u geopolitičkom kontekstu takva tvorevina više nikome nije bila potrebna, a mi sami nismo umeli da je očuvamo. Čehoslovačka je, opet, bila veštačka tvorevina, više napravljena zbog geostrategijskih interesa Velike Britanije i Francuske, a manje zbog volje dva slovenska naroda. Na prste jedne ruke mogu se nabrojati intelektualci iz Praga i Bratislave koji su tako nešto zagovarali do 1918. – nabraja Proroković.

On ističe da su razlike prevagnule u odnosu na moguće tačke homogenizacije slovenskog bloka, na čemu su mnogo poradile i zapadne sile.

– Habzburzi su mnogo ulagali u to da se Poljaci što više udalje od Rusa, Hrvati od Srba… Vidimo da su SAD preuzele takvu politiku u potpunosti, pa sada od Ukrajinaca prave ruske neprijatelje, a od Crnogoraca srpske.

Mile Bjelajac još zaključuje da živimo u vremenu u kome je sve dovedeno u pitanje, u kome se ne znaju granice, i nisu garantovane nijednoj državi ukoliko nije etnički čista.

REVIZIJA OSLOBODILAČKIH POKRETA

Jugoslovenski ratovi i novo viđenje srpskog faktora na Balkanu ohrabrili su revizuju celokupne istorije južnoslovenskih pokreta za oslobođenje i ujedinjenje – kaže Mile Bjelajac.

– Nasuprot tome počelo je sveobuhvatno promovisanje apologije jednog nestalog feudalnog carstava kao što je bilo Austrougarsko. S druge strane, uz pomoć nekih globalističkih težnji pokušava se rehabilitovati Osmanska istorija, pa se tako svi pokreti za oslobođenje u okviru Osmanske carevine i u Austougarskoj monarhiji proglašavaju tek zlim nacionalizmima koji su, iako stari preko 100 godina, postali faktor nasilja, mržnje i nazadovanja u ekonomskom i kulturnom pogledu.