Jednom se u svom kafiću u Banjaluci potukao 12 puta za jedan dan. Dolazili su Bosanci da se biju jer Bosanci su Bosanci. Naravno, dobijali su uredno po tintari. Nije prvak Evrope šala. A posle zajedno na pivo.
- Upoznao sam Tita. I ponosam sam na to - govori.
Kad su ga predstavili Josipu Brozu, maršal je rekao:
“A ti si onaj mali što onako opasno bije?”
Beneš, mangup, mu je uzvratio:
“Niste ni vi, druže Tito, mnogo viši.”
A Tito da umre od smeha.
- Niko nije jeo iz kante za smeće dok je Tito bio živ. Svi su imali platu – i radnik i rudar i čistač ulica i lekar. Sada gospoda jedu iz kante za smeće – i u Zagrebu i u Beogradu i po Banjoj Luci - pričao je Beneš 2004. godine.
Napisao je i pesmu, da poruči nešto svima koji danas pljuju Tita. Evo:
Ne psuj mi Tita
Ne psuj mi Tita i njegovo vrijeme,
Ne krivi njega za svoje probleme,
Za težak život danas najmanje je kriv,
Drukčije bi bilo da je stari živ.
Ne psuj mi Tita ni njegovo vrijeme,
Ne krivi njega što je proklijalo sjeme
mržnje skrivene u srcima fašista
skriveno pod maskama i nekih komunista.
Ne psuj mi Tita i njegovo vrijeme,
Ne krivi njega što nisi izdržao breme
Što je sve narode spajalo u srodstvo
i sam si ga nazivao bratstvo i jedinstvo.
Ne psuj mi Tita i njegovo vrijeme,
Osmjehom je mogao planinu da pokrene!
Nikada se, druže, neće živjet bolje
Kad Tita spomeneš, skini kapu dolje!
Pitali su ga, u Tuzli, da li je Bosanac ili i dalje Jugosloven. Rekao je "ono što sam uvek bio - mali Titov pionir".
- Pošten čovjek se kune jednom za jednu stvar. Bio sam i ostao pošten. Zakleo sam se Titu da ću čuvati bratstvo i jedinstvo, a što sam mislio u to vrijeme mislim i danas - govori Beneš.
Beneš, simbol bivše države i njenog raspada. Bokser, najjači, vitez koji piše pesme i svira na flauti. Ubijen u pojam, izdan, prevaren.
Kad je počeo rat, dešavalo se da mu dođe ološ, stavi pištolj na glavu i pita ga "ko je sad jači, a?"
Kakva slika. Puzavci, ljigavci, ljudska žabokrečina dočekala je svojih pet minuta, pa je krenula da leči komplekse na višem genu, na boljem od sebe. Krmad, gomila krmadi, na lava.
- Rešavao sam to benešovski - otkriva Marijan. U prevodu, ko god je to uradio, dobio je štos u glavu, nemilosrdno i brzo. I potres mozga, slomljeno nešto, i sve što ide s tim. Pesnica šampiona uvek je brža od prsta ološa na obaraču.
Ovako kako je Marijan radio, tako će se i u našim životima desiti. Videćete.
Jer mora.
DRUGI DEO NEVEROVATNE PRIČE O MARIJANU BENEŠU - Pošten čovjek se kune jednom za jednu stvar. Bio sam i ostao pošten. Zakleo sam se Titu da ću čuvati bratstvo i jedinstvo, a što sam mislio u to vrijeme mislim i danas - govori Beneš
ОдговориИзбриши