JUGOSLOVENSKA FILMSKA DIVA: Pročitajte impresivnu biografija Milene Dravić

Milena Dravić (Beograd, 5. oktobar 1940 - Beograd, 14. oktobar 2018) bila je jedna od najpoznatijih Jugoslovenskih glumica

Milena Dravić (Beograd, 5. oktobar 1940 - Beograd, 14. oktobar 2018) bila je jedna od najpoznatijih Jugoslovenskih glumica. Glumila je u preko sto filmskih ostvarenja. Popularnost joj je donela saradnja sa Ljubišom Samardžićem.

Najpoznatije uloge ostvarila je u filmovima Kozara, Ljubavni život Budimira Trajkovića, Rad na određeno vreme, Moj tata na određeno vreme, Sekula se opet ženi, Nije lako sa muškarcima i Zona Zamfirova. Poznata je još i kao učiteljica iz kultne serije Priče iz Nepričave, Vera iz Policajca sa Petlovog brda, zatim kao Vukosava Petrović i Spomenka iz TV–komedija Pozorište u kući i Lud, zbunjen, normalan. Sa svojim trećim suprugom i kolegom Draganom Nikolićem je od 1972. do 1974. vodila popularni šou program Obraz uz obraz. Milena je često igrala samohrane majke, seljanke, žene iz radničke klase, bila je i pionir i ekscentrična junakinja filmova Crnog talasa, a velikim delom na uspehu u karijeri duguje i romantičnim komedijama u kojima je glumila uz Ljubišu Samardžića.

Dravićeva je dobitnica Nagrade za najbolju sporednu glumicu na Kanskom filmskom festivalu, specijalne nagrade Zlatna ruža na Filmskom festivalu u Veneciji, najprestižnijih srpskih nagrada Dobričin prsten i „Žanka Stokić“ za celokupan doprinos jugoslovenskoj i srpskoj kinematografiji, nagrade „Joakim Vujić”, nagrade Pavle Vuisić na Filmskim susretima u Nišu, četiri Zlatna ćurana na Danima komedije u Jagodini i čak rekordnih deset Zlatnih arena na Filmskom festivalu u Puli. Zbog toga je često smatraju najvećom zvezdom u istoriji srpske i jugoslovenske kinematografije.

Milena je rođena 5. oktobra 1940. u Beogradu, na Dorćolu, preko puta crkve Svetog Aleksandra Nevskog. Pohađala je osnovnu školu Janko Veselinović u Dušanovoj ulici, a potom upisala Prvu mušku gimnaziju. Njen otac Milenko Dravić je igrao fudbal, međutim morao je da prestane kada je saznao da boluje od infektivne žutice. Par godina kasnije, njen brat Rade postao je hokejaš. Majka Ana bila je talentovana za pevanje, i premda je sanjala da joj to bude profesija, odlučila je da bude domaćica i posveti se samo porodici. Milena kaže da joj je njen sud oduvek bio najbitniji. Njena tetka, očeva sestra, prepoznala je u Dravićevoj talenat za recitovanje i scenu, te je zamolila jednu svoju prijateljicu da proceni da li je u pravu. Ova se složila sa tetkom, i Mileninim roditeljima predložila da je upišu na balet, što su ovi odmah i uradili. Milena ima čak i malo manekensko iskustvo, budući da je na Kolarčevom univerzitetu učestvovala na modnoj reviji i nosila đubretarac. Ubrzo nakon toga, stigla je prva filmska ponuda.

Dravićeva često ističe da joj je Narodno pozorište u Beogradu bilo prozor u svet. 

Dravićeva je na film došla slučajno, kada je 1959. prvi put napustila Beograd, i otišla kod tetke u Sarajevo. Zapazio je slovenački reditelj František Čap i dao joj ulogu u svom filmu Vrata ostaju otvorena. Snimala je celo leto, a producent je bila kuća Bosna film. Milena potom snima Diližansu snova, Zajednički stan, Bolje je umeti, Uzavreli grad i Leto je krivo za sve. Upisuje Fakultet dramskih umetnosti i počinje rad na filmu Prekobrojna, u režiji Branka Bauera. Tu je igrala devojku sa sela koja sa momkom kreće na radnu akciju. Iako je fakultet upisala zato što je bila izuzetno motivisana, Milena je tada mislila da je njen opstanak na filmu neizvestan. Međutim, dobivši za Prekobrojnu nagradu Zlatna arena na Filmskom festivalu u Puli, shvatila je da je na putu da izgradi veliku karijeru.

Njeni sledeći projekti bili su ratni film Kozara, Lito vilovito – komedija o turističkoj sezoni u jednom dalmatinskom gradiću, i politički nepodoban Čovek nije tica, sa Evom Ras, dobitnik Srebrne arene na festivalu u Puli. Godine 1967. igra Hasanaginicu u uspešnoj ekranizaciji narodne balade. Iste godine dobija malu nagradu Zlatna ruža na Filmskom festivalu u Veneciji za ulogu u filmu Jutro sa Ljubišom Samardžićem. Dvoje mladih glumaca su tada izabrani i za filmski par godine. Za potrebe filma Kros kontri iz 1969. godine, reditelja Puriše Đorđevića, morala je da trenira trčanje sa ličnim trenerom. Posle godinu dana napornog vežbanja, kamerman je na snimanju molio da sporije trči, jer nije mogao da je stigne iako se vozio u ševroletu. Krajem decenije glumila je u filmu Zaseda, još jednom izdanku „crnog talasa“, ali i u najskupljem filmu u celoj istočnoj Evropi (bez Rusije). Reč je o ratnoj drami Bitka na Neretvi, koja je te godina bila u trci za Oskara za najbolji strani film, i u kojoj su igrale velike zvezde poput Jula Brinera i Orsona Velsa.

Dravićeva je tada bila izbačena sa fakulteta, jer je na predavanjima zbog snimanja nije bilo više od mesec dana. Godinama kasnije, njena profesorka Ognjenka Milićević je molila da se vrati i predložila da joj Prekobrojna bude diplomski rad, no ova nije htela. Negde u to vreme počela je da igra u pozorištu Atelje 212, za koje danas kaže da je vezuju jako lepe uspomene.

Godine 1971. Milena igra u Biciklistima Puriše Đorđevića, a za svoje izvođenje dobija drugu Zlatnu arenu na Pulskom festivalu, i titulu Prve dame jugoslovenskog filma, koja joj je dodeljena na petim Filmskim susretima u Nišu. Snima još i kontroverzni film W.R. Misterije organizma, čije je prikazivanje vlast odmah bila zabranila.[9] Potom glumi u komediji Kako su se volele dve budale sa Gidrom Bojanićem. Tada upoznaje Dragana Nikolića, sa kojim počinje ljubavnu vezu. Iste godine počinju da vode šou program Obraz uz obraz, koji je za vrlo kratko vreme stekao enormnu popularnost. Tekst su osmišljavali Ljubivoje Ršumović, Dušan Radović, Zdravko Šotra i Siniša Pavić, a gosti programa bile su neke od najpopularnijih javnih ličnosti Jugoslavije, poput Bisere Veletanlić, Zdravka Čolića, Miodraga Petrovića Čkalje, Seke Sablić i drugih. Dravićeva i Nikolić su tada postali najpopularniji televizijski par u zemlji.

Već 1973. Dravićeva je bila najpopularnija glumica u Jugoslaviji. Od zarade od filma Sutjeska, koji je snimila te godine kupila je kola. Četiri godine kasnije igra Lepu u filmu Ljubavni život Budimira Trajkovića, sa Ljubišom Samardžićem u naslovnoj ulozi. Film je postao veliki komercijalni hit, te su duo Dravić–Samardžić postali dobitna kombinacija i san mnogih reditelja. Ljubavni život Budimira Trajkovića bio je samo prvi u nizu uspešnih romantičnih komedija koje su napravili zajedno. U ratnoj akciji Povratak otpisanih iz 1978. igra Lulu, a u biografskom filmu Snovi, život, smrt Filipa Filipovića iz 1980. njegovu sestru Dragu Filipović. Iste godine snima još dva bitna filma: prvi je bila komedija sa Samardžićem Rad na određeno vreme, gde glumi samohranu majku čijem je sinu (Nikola Kojo) potreban otac. Ovo je bio izuzetno popularan film, koji se i danas često reprizira. Drugi film koji je snimila 1980. je Poseban tretman, kandidat za Zlatni globus za najbolji strani film. Dravićeva je za njega nagrađena Poveljom Niških filmskih susreta za najbolju žensku ulogu i Nagradom za najbolju sporednu glumicu na Kanskom filmskom festivalu.

Milena osamdesetih nastavlja sa nizanjem bioskopskih hitova – igra u komedijama Laf u srcu, Moj tata na određeno vreme, Razvod na određeno vreme, tumači sporedne ili manje uloge u filmovima Šećerna vodica, Boj na Kosovu i Čavka. Izuzetan uspeh ostvaruje kao Gordana Diklić, u danas često repriziranom filmu Nije lako sa muškarcima. Dravićeva je veliku popularnost i omiljenost u narodu stekla i ulogom u TV–seriji za decu Priče iz Nepričave, gde je glumila učiteljicu koja dolazi da radi u jednoj seoskoj školi, gde se sprijatelji sa lokalnim seljakom, koga je igrao Zoran Radmilović. Serija je bila veoma gledana i voljena, jer je na duhovit način prikazivala odnose između gospodstvene učiteljice s jedne, i neobrazovane ali pametne dece i neotesanog, ali šarmantnog seljaka Milenka (Radmilović) s druge strane.

Krajem veka igra sporedne uloge u filmovima Nebeska udica i Bure baruta, a 2002. ponovo dobija na popularnosti zahvaljujući blokbasteru Zona Zamfirova, gde je igrala Tašanu. Godine 2007. u TV–seriji Pozorište u kući igra Vukosavu Petrović. Ovaj rimejk istoimene serije iz 1965. godine, bio je veoma gledan na RTS-u, gde je prikazivan u više navrata. Dravićeva je još igrala i sporedne uloge u humorističnoj seriji Lud, zbunjen, normalan i u hit–filmu Sveti Georgije ubiva aždahu, kao i epizodnu ulogu u seriji Selo gori, a baba se češlja. Milena sa zahvalnošću ističe da je Stefan Arsenijević, reditelj filma Ljubav i drugi zločini iz 2008, vratio na film u vreme kada je na RTS-u nisu želeli, i na neki način joj obezbedio uloge u pomenutim projektima.[13][14] Takođe kaže da je zahvalna i Goranu Paskaljeviću, koji joj je obezbedio ulogu u njegovom Buretu baruta, u vreme kada se borila protiv Miloševićevog režima, i kada je trajala najgora decenija u njenoj karijeri.

Pedeset godina glumičine karijere u zemlji nije obeleženo. Milena se 2009. godine, tačno pedeset godina od snimanja svog prvog filma, ponovo našla u Sarajevu. Šetajući se sa svojom kumom i koleginicom Sekom Sabljić, zaustavila se ispred porušene zgrade Bosna filma. Veliki jubilej je obeležen tako što je Seka telefonom slikala Milenu koja je stala ispred zgrade u kojoj je sve počelo.
Milena je krajem 2011. i početkom 2012. godine uspešno igrala u predstavi Harold i Mod.

O njoj je krajem 2016. godine objavljena monografija „Milena Dravić - više od umetnosti”.

Legat Milene Dravić i Dragana Nikolića je otvoren u Jugoslovenskoj kinoteci 5. maja 2018. godine.

Pozorište

Debituje u pozorištu Atelje 212 u Beogradu sa rolom u komadu Bore Ćosića, 1971. godine u predstavi

“Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji”, u režiji Ljubomira Draškića. Odmah potom dobija ulogu u komadu
“Lulu” Frenka Vedekinda,
“Kod lepog izgleda” Edena Fon Horvata, u režiji Paola Mađelija, zatim ulogu Juce u
“Kir Janji” u režiji Dejana Mijača,
“Čudo u Šarganu” Ljubomira Simovića u režiji Mire Trailović. Ulogu Emilije igra u alternaciji sa Sekom Sablić. U komadu Jelice Zupanc
“Crnjanski ili lako je Andriću” igra jednu od glavnih uloga uz veliku Rahelu Ferari.

Glavnu ulogu uz Petra Božovića i Dragana Nikolića (supruga) igra u

“Dekameronu” u režiji čuvenog evropskog reditelja Roberta Ćulija.

Sa predstavom “Ptic i ptica” Slobodana Stojanovića, režija Dejan Mijač, sa suprugom Draganom Nikolićem, debituje u Zvezdara teatru u kome radi i danas. U “Urnebesnoj tragediji” Dušana Kovačevića igra ulogu Rajne uz Batu Stojkovića, Anicu Dobru, Lazu Ristovskog, Dragana Nikolića, Ljiljanu Dragutinović, i dr. U režiji Branka Pleše, a po tekstu Novice Savića “Kako potamaniti gamad”, igra uz Đuzu Stojiljkovića, Branimira Brstinu, Raleta Milenkovića, Milicu Mihajlović i dr.
U predstavi “Lari Tompson - tragedija jedne mladosti“ Dušana Kovačevića ostvaruje lik Katarine, upravnice pozorišta uz Boru Todorovića, Miodraga Krivokapića, Ljiljanu Dragutinović, Batu Stojkovića, Branku Petrić i dr.
U Zvezdara teatru je igrala sa Danilom Batom Stojkovićem i Draganom Zarićem u predstavi "Moj otac u borbi protiv nitkova iz svemira" u režiji Gorčina Stojanovića.
Odigrala je i ulogu “Velike Mame” u rimejk predstavi “Kosa”.

U Kult teatru dobija ulogu u komadu “Oksimoron” Svetislava Basare u režiji Dejana Mijača. Partneri u toj predstavi su Bogdan Diklić, Dragan Nikolić, Dragan Zarić, Lane Gutović, i dr.

U međuvremenu radi na mono predstavi “Milena u svetu muškaraca” Dušana Radovića a u režiji Miloša Radovića. Sa ovom predstavom gostovala je u Sloveniji, Makedoniji, Kipru, Budimpešti, Beču, Njujorku, Torontu, Vankuveru.

U Kruševačkom pozorištu igra u Joneskovoj “Ćelavoj pevačici”, u režiji Jagoša Markovića.

2000. godine dobija poziv da svojim učešćem u predstavi “Bokeški D-mol” Stevana Koprivice u režiji Milana Karadžića pomogne stvaranju jednog novog pozorišta u Tivtu. Predstava postiže ogroman uspeh. Ulogu Marije, majku mlade junakinje Katarine, koju tumači Jelena Džokić igra sa velikim zadovoljstvom. Direktnog partnera u ulozi muža igra Mladen Nelević.

Početkom 2004. godine sprema ulogu u predstavi Tivatskog pozorišta,

“Jelena Savojska”. Igra Margaretu Savojsku, kraljicu, ženu kralja Umberta Savojskog tj. majku Viktorija Emanuela trećeg u režiji Roberta Raponje.

Kako poseduje i srpsko i crnogorsko državljanstvo, iskrsao je sukob 2009. zbog restriktivnog pristupa crnogorskog ministarstva unutrašnjih poslova, posle ostamostaljenja Crne Gore 2006. godine. 

Privatni život

Nakon ogromnog uspeha filma W.R. Misterije organizma, Milena je dobila ponudu da se slika za američko izdanje Plejboja, što je glatko i bez razmišljanja odbila. Međutim, njene fotografije su ipak osvanule u tom časopisu budući da su se urednici 1965. bavili glumicama iza gvozdene zavese i objavljivali njihove slike. Između ostalih, tu je bila i Milenina slika u muškoj košulji. Milena Dravić prvi put se udala za reditelja Mladomira Purišu Đorđevića 1960. godine, od koga se razvela nakon nekoliko godina zajedničkog života. Drugi brak joj je bio sa rediteljom Vojislavom Kokanom Rakonjcem, sa kojim je bila u braku sve do njegove prerane smrti 1969. godine.

Na snimanju filma Kako su se volele dve budale upoznala je Dragana Nikolića, i sa njim počela ljubavnu vezu. U jednoj od pauza između snimanja 31. decembra 1971. otišli su u Opštinu Vračar i venčali se. Kuma im je bila Seka Sablić, a venčanje je prošlo bez fotografisanja. Nikolić, koji je tri godine mlađi od nje, postao je popularan tek dve godine kasnije, sa jugoslovenskom hit serijom Otpisani.

Nagrade

Dobričin prsten za životno delo, najveća glumačka nagrada u Srbiji za 2016. godinu,
Velika Žanka koja se dodeljuje glumicama koje su svojim radom izuzetno doprinele srpskoj filmskoj, televizijskoj i pozorišnoj umetnosti, 2004. godine
Nagrada Pavle Vuisić, priznanje za izuzetan doprinos umetnosti glume na domaćem filmu 1994. godine
Nušićeva nagrada za životno delo glumcu komičaru 2017. godine
Statueta Joakim Vujić 2013. godine[22][23]
Zlatni ćuran za životno delo na festivalu Dani komedije u Jagodini 2012. godine
Statueta Ćuran za ulogu u predstavi “Ptic i ptica” na festivalu Dani komedije u Jagodini 1987. godine
Statueta Ćuran za ulogu u predstavi “Ćelava pevačica” na festivalu Dani komedije u Jagodini 1998. godine
Statueta Ćuran za ulogu u predstavi "Harold i Mod" na festivalu Dani komedije u Jagodini 2011. godine
Zlatna arena na festivalu u Puli za ulogu u filmu "Prekobrojna" 1962. godine
Zlatna arena na festivalu u Puli za ulogu u filmu "Lito Vilovito" 1964. godine
Zlatna arena na festivalu u Puli za ulogu u filmu "Biciklisti" 1970. godine
Zlatna arena na festivalu u Puli za ulogu u filmovima "Do pobede i dalje" i "Rondo" 1966. godine
Zlatna arena na festivalu u Puli za ulogu u filmovima "Nemirni frz", "Jutro" i "Na papirnatih avionih" 1967. godine
Zlatna arena na festivalu u Puli za ulogu u filmovima "Kros kantri" i "Horoskop" 1969. godine
Zlatna arena na festivalu u Puli za ulogu u filmovima "Deps" i "Užička republika" 1974. godine
Zlatna ruža na festivalu u Veneciji za ulogu u filmu "Jutro"
Zlatni David za najbolju evropsku glumicu 1978. godine
Nagrada za najbolju glumicu na festivalu u Kanu za ulogu u filmu "Specijalni tretman" 1980. godine
Gran pri Tatjana Lukjanova za ulogu u predstavi "Harold i Mod" 2010. godine

POSLEDNjI INTERVJU KOJI JE MILENA DRAVIĆ DALA: Mnogo je teško bez Dragana

Blog Nova Yugoslavia prenosi poslednji intervju naše omiljene filmski dive

Kako u razgovoru za "Novosti" kaže glumica Milena Dravić, ona je ponosna supruga jednog velikog umetnika, velikog čoveka i velikog dobrotvora.

* Drama "Mlad i zdrav kao ruža" Jovana Jovanovića pripada "crnom talasu", a bila je u "bunkeru" više od trideset godina. Da li su dela Gage Nikolića dobila prava vrednovanja koja su zaslužila?

- Dragan je mnogo uradio, i mislim da će se tek u vremenu koje dolazi konstatovati koliko je to vredno. On je veliki karakterni glumac, velike transformacije. Ali, Dragan je bio čovek koji, kao mnoge druge naše kolege, tome nikada nije želeo da daje neki značaj. Bio je izuzetno skroman. A kako je bio i šaljivdžija, onda se ono što je radio više tumačilo kao šarmantni Gaga, Gaga ovo, Gaga ono. Sada, kada se sve sakupilo na jednom mestu, vidi se da je to ogroman rad, i na filmu, i u pozorištu, i na televiziji. Dragan je napravio velike uloge, i mislim da vreme buduće ide u prilog njegovom radu.

* Koje su bile najveće Draganove uloge?

- Naravno da ne može da se zaobiđe njegova prva uloga u filmu "Kad budem mrtav i beo", i Živojin Žika Pavlović, reditelj koji ga je otkrio i kod koga je Dragan napravio izuzetnog Džimija Barku. Ono što je, međutim, ostalo za Dragana apsolutna enigma do kraja života, dok je još mogao da priča o svemu je zašto ga Žika Pavlović više nikada nije pozvao ni u jedan film koji je radio. I to jeste enigma. Ali, nema Žike, nema objašnjenja. Mislim da je to Dragana verovatno na neki način kopkalo. Tu su i njegove fantastične uloge u "Banović Strahinji" Vatroslava Mimice, u "Ko to tamo peva" Slobodana Šijana.

* Taj film doživeo je veliki uspeh i u Parizu?

- Bili sam tada sa Draganom u Parizu, svedok sam velikih redova pred pariskim bioskopima. Dragan je ostvario sjajne uloge i u filmu "Nešto između" Srđana Karanovića, i u svim ostvarenjima Gorana Markovića u kojima je igrao, kao što je "Nacionalna klasa". Ta generacija reditelja prepoznala je u Draganu sve ono što je dragoceno. Mislim da će neki mladi svet koji dolazi moći da uči neke stvari od Gage. U jednom trenutku, Dragan je imao ponudu da bude profesor na akademiji. Mislim da bi i u tome bio dobar. Ali, smatrao je da bi onda morao da se posveti samo pedagoškom radu, jer je bio vrlo odgovoran. To je značilo da se odrekne svih igranja, što je njemu, kao glumcu, ipak bilo najvažnije.

* Članovi kultnog orkestra "Balkan ekspres" - Olivera, Bora, Gaga, a sada i Bata, postali su "nebeski orkestar". I vi ste igrali sa njima?

- Film "Balkan ekspres" zaista je fantastično ostvarenje, i svi ti glumci bili su fntastični. Ako postoji neki svet, a verujem da postoje neki prostori, oni su verovatno zajedno i sada nam se smeju što mi tako pričamo. To je stvarno bila fenomenalna - Olivera, divna glumica, imala sam čast da igram s njom u nekoliko filmova u bivšoj Jugoslaviji. Sa Batom da i ne govorim koliko sam mnogo igrala. Sa Borom Todorovićem sam najmanje radila, što mi je žao. Ali, radili smo divnu seriju, to je bila prva mega serija Televizije Beograd, "Ceo život za godinu dana", po tekstu Aleksandra Ace Popovića. Snimili smo pedeset četiri epozode, u kojima su igrali i Zoran Radmilović, Bora Todorović, Stanislava Pešić, Ružica Sokić, Mija Aleksić, Slobodan Aligrudić... Ali,gde je danas to? Sada konstatujem da su sve te fantastične serije koje smo radili nestale, nema ih više. A ovo je delo velikog pisca Ace Popovića, i velikih reditelja, Vladana Brace Slijepčevića i Mila Đukanovića, kao i nas, glumaca. Pretprošle godine na moru, sasvim slučajno, Dragan se rano probudio, uključio TV i iznenađeno mi rekao: "Dođi da vidiš, ona stara serija što ste snimali nekada, nešto su pustili." I tako videh dva-tri jutra deo "Celog života za godinu dana".

* Koliko bi Gaga sada bio srećan da vidi da ima "svoj" bioskop?

- Ne mogu o tome da govorim, teško mi je. To su neke posebne priče, neki posebni pogledi na neke stvari.

NEMAČKI MEDIJI: Blamaža Zapada, NATO-a i EU posle neuspelog referenduma u Makedoniji

Slaba izlaznost u Makedoniji je šamar imperijalističkom Zapadu i tu spinovi oko rezultata referenduma ne pomažu, piše nemačka štampa, kritikujući nedemokratsko i diktatorsko ponašanje vlade Zaeva, ali i opasno istrčavanje Johanesa Hana

Ljudi na Balkanu umorni su od fraza o „evropskoj perspektivi“ i „zajednici vrednosti“, piše Dojče vele. Izlaznost svega 36,9 odsto više nego dovoljno govori o tome da je referendum propao, jer narod ne želi da menja ime i da uđe u NATO i EU.

Ta dva fakta makedonskog referenduma nemački Frankfurter algemajne cajtung stavlja u kontekst: 

„Podržavaoci vlasti su uzaludno pokušavali raznim manipulacijama da dokažu da je izlaznost de fakto bila prilično viša. Stotine hiljada Makedonaca su se poslednjih godina iselili iz domovine, ali se i dalje vode u biračkim spiskovima. U pojedinim regionima posebno pogođenim emigracijom bila bi potrebna izlaznost od 70 ili više odsto zaista prisutnih glasača kako bi se matematički došlo na 50 odsto.“

Premijer Zaev je to manipulantski ukalkulisao, nadajući se očajnički da će spasiti propali referendum i nadajući se da uprkos katastrofalno maloj izlaznosti može imati dovoljno argumenata da progura ustavne promene kroz parlament. 

„Da je prag izlaznosti dostignut ili da je bilo knap, možda bi bilo zamislivo da dovoljno poslanika konzervativno-nacionalističke VMRO-DPMNE, koja u parlamentu u Skopju ima najveći poslanički klub, zajedno sa vladajućima glasaju za promene ustava. Ali to nikako nije sigurno pošto je izlaznost bila sasvim jasno daleko od potrebne“, piše FAZ.

U kratkom komentaru koji je objavio isti list piše da, nakon tako slabe izlaznosti, „političari koji inače neprestano pričaju kako je demokratija posebna vrednost ne treba da pozivaju parlament u Skoplju da uvaži ishod glasanja. Posebno je suludo što se upravo u Grčkoj žale na nacionalizam u regionu jer čitava svađa oko imena ne bi ni postojala bez apsurdnih zahteva Atine. Makedonski poslanici naravno mogu uprkos svemu da zaključe promenu imena, ali to treba da urade svojom voljom. Zapad bi u svakom slučaju trebalo da spremi plan B.“

Reporterka lista Velt iz Skoplja piše da se „euforija može nazvati gubitkom osećaja za realnost“ – i tu misli na izjave zapadnih političara o tome kako je referendum tobože bio veliki uspeh. 

„A pri tome su NATO i EU upravo doživeli veliki poraz koji u svojim saopštenjima ni rečju ne pominju. Niska izlaznost je blamaža za Zapad čiji su najvažniji političari prethodnih sedmica posećivali Makedoniju i fanatično promovisali prihvatanje sporazuma“, dodaje ugledni berlinski list. 

U sličnom tonu piše minhenski Zidojče cajtung. Samo trećina birača je glasala i u tom svetlu „iznenađuju saopštenja iz Skoplja i Brisela. Uprkos svim brojkama pokušavaju ishod da prodaju kao uspeh. Nakon borbe za glasove izbila je svađa o tumačenju rezultata. Pre svega komesar EU Johanes Han opasno istrčava. On poziva političare da prihvate odluku i delaju za dobrobit zemlje bez obzira na partijske podele. A to znači: da prihvate novo ime zemlje, gazeći demokratski principe na najbezobzirniji način i ne uvažavajući volju naroda“.

„Hanova pozicija je razumljiva kada se zna da je zapadna diplomatija mnogo investirala u dogovor Atine i Skopja. Ali to je radila samo u poslednje vreme i upravo tu leži problem. Mnogo godina se nemo posmatrala grčka politika blokade koja je smatrana bilateralnim problemom. Nekim evropskim političarima je grčka kočnica čak bila dobrodošla – nisu baš bili zagrejani za novo proširenje NATO i EU.“

Tako nova zapadna ofanziva šarma nije impresionirala građane Makedonije, piše Zidojče. „Umesto toga raste odbojnost prema zvonkoj retorici integracije: evropska perspektiva, zajednica vrednosti, porodica naroda – ko još želi to da sluša u evropskom predsoblju? Uticaj EU nisu uništile ruska ili turska meka moć (posebno ne u Makedoniji koja neopravdano strahuje od rusofilnih Bugara i Srba). U pitanju je neodlučnost EU – a to pre svega znači neodlučnost njenih članica – koja ne zna šta da radi sa zemljama Zapadnog Balkana.“

Ugledni švajcarski Noje cirher cajtung takođe komentariše izjavu Hana da su Makedonci ubedljivo podržali promenu imena: 

„To naprosto nije tačno. Han izokreće činjenicu da u zemlji očito ne postoji većina za promenu imena koju nameću Grci i Zaev. To je gorko za EU i NATO koji se mesecima zalažu za sporazum. To pokazuje koliko je u međuvremenu tanak uticaj Brisela na Zapadnom Balkanu. Tu ne pomaže ni omiljeni providni izgovor da su ruske manipulacije na društvenim mrežama odgovorne za razočaravajući ishod referenduma.“ 

EU, NATO i SAD ''jure'' da silom uvuku Makedoniju u NATO

Reakcija Evropske unije, SAD i NATO na rezultat makedonskog referenduma samo dokazuje da su namerili da tu državu uvuku u NATO što je pre moguće i po svaku cenu, pa makar i silom, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije

U saopštenju ruskog ministarstva se navodi da uprkos činjenici da dve trećine građana Makedonije nije podržalo Prespanski sporazum, lideri Evropske unije, NATO i Vašington požurili su da pozdrave rezultat glasanja.

"Očigledno, oni pokušavaju da uvuku Skoplje u NATO što je pre moguće, bez obzira na mišljenje makedonskog naroda", navodi se u saopštenju, prenosi Tas.

Šefica diplomatije Evropske unije Federika Mogerini i komesar za pregovore o pristupanju Johanes Han ocenili su da je velika većina onih koji su juče izašli na referendum u Makedoniji rekla "da" Prespanskom sporazumu o imenu države, ali i njenom evropskom putu.

SAD su pozdravile ishod referenduma, a u saopštenju portparolke Stejt departmenta Heder Nojert, snažno se podržava puna primena Prespanskog sporazuma, "koji će omogućiti Makedoniji da zauzme svoje pravo mesto u NATO i EU, doprinoseći regionalnoj stabilnosti, bezbednosti i prosperitetu".

Jučerašnji referendum o promeni imena Makedonije nije uspeo, jer nije glasalo potrebnih 50 odsto plus jedan, ali je velika većina onih koji su izašli, njih čak 90, glasalo za promenu imena i pristupanje EU i NATO.