PropellerAds

среда, 30. новембар 2016.

IMPRESIVNA BROJKA: EVO KOLIKO JE PREDSEDNIKA SAD SAHRANIO FIDEL KASTRO

Za života kubanskog vođe, koji je treći po dužini vladavine u svetu, Amerikom je rukovodilo 16 predsednika, od kojih je za Fidelovih 90 godina umrlo čak 10




Kubanski lider i revolucionarna ikona Fidel Kastro, koji je umro u 90. godini, “sahranio” je čak deset američkih predsednika. 
Kad se Kastro rodio, naime, predsednik Amerike bio je Kalvin Kulidž, inače 30. predsednik SAD. Pored njega, umrli su i Herbert Klark Huver koji je bio predsednik SAD od 1929. do 1933. godine, zatim Frenklin Ruzvelt, Hari Truman, Dvajt Dejvid Ajzenhauer, Džon Kenedi, Lindon Bejn Džonson, Ričard Milhaus Nikson, Džerald Ford i Ronald Regan.
Dobro poznati neprijateljski odnosi Kube i SAD počeli su 1959. godine kada su revolucionari proglasili pobedu, ulaskom trupa u Havanu. Od tada, a zbog ideoloških razlika i naklonjenosti SAD prema Batisti, počeo je Kastrov neprijateljski odnos prema SAD, a približio se Sovjetskom Savezu.
SAD su probale 1961. godine, s pristalicama Batiste i izbeglicama s Kube, da svrgnu Kastra, i tada je došlo do invazije u Zalivu svinja, koja je neslavno prošla i postala mrlja u Kenedijevoj karijeri.
Odnosi SAD i Kube ove godine su otoplili – posle 55 godina, imenovan je i ambasador SAD u toj zemlji.
Zasluga na tome ide odlazećem predsedniku Baraku Obami i Raulu Kastru. Obama je posetio Kubu marta ove godine, a u avgustu je poleteo prvi avion na komercijalnom letu između SAD i Kube. Embargo koje su SAD uvele Kubi i dalje je, međutim, na snazi, mada je Vašington prvi put bio uzdržan kad je u oktobru Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju u kojoj se poziva na okončanje sankcija Kubi. Do tada su glasali protiv.

29 NOVEMBAR: DAN REPUBLIKE UZ PARTIZANSKU PESMU I VOJNIČKI PASULJ

Praznik naše države u Beogradu obeležen masovnije i izdašnije nego prethodnih godina - U "Korčaginu" i "Kafani SFRJ" besplatno piće i prigodna muzika



REPUBLIKO, srećan ti rođendan!
Ovom porukom započelo je u utorak u Beogradu obeležavanje 73. rođendana Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Najpre u poznatoj kafani "Korčagin" kod Vukovog spomenika, a gotovo istovremeno i u drugom delu grada, u "Kafani SFRJ", prekoputa Geodetskog zavoda.
Praznik naše države okupio je i stare i mlade poštovaoce Juge, ne samo iz prestonice Srbije, već i sa svih strana, pa i iz zapadnoevropskih zemalja. Domaćini su se svojski potrudili da goste dočekaju. U oba restorana pripremljeno je više stotina porcija vojničkog pasulja i turšije i na desetine litara kuvanog vina i rakije. I sve je bilo besplatno i "začinjeno" partizanskim, akcijaškim i pop-rok pesmama posvećenim Jugoslaviji. Nepodeljeno je bilo i mišljenje gostiju koji tradicionalno dolaze, ne samo povodom Dana republike, već i o drugim važnim praznicima, da je ove godine rođendan SFRJ obeležen masovnije i izdašnije nego prethodnih godina.
Ispred "Kafane SFRJ" krčkao se pasulj
- Ne mogu da kažem da me je prizvala jugonostalgija, ali je svakako dobro da se prisetimo nekih lepih vremena - kaže nam Miloš, nekadašnji Titov pionir, dok s prijateljima ispred kafane sa imenom bivše države pripomaže da pasulj s rebarcima, slaninom i butkicama ne zagori.
Dvoje mladih Beograđana Maja i Slaven, oboje dvadesetpetogodišnjaci, uživaju u već poznatom ambijentu u kojem je svaki kutak popunjen simbolima i znamenjima države koja je nestala pre četvrt veka.
- Jeste da smo se rodili u godini kada se ta država raspala, ali to ne znači da nismo želeli da o njoj nešto saznamo - kažu nam. - Očigledno da se u njoj opuštenije živelo, a nama su zanimljivi događaji i datumi koji na nju podsećaju. Interesantna nam je i ova ikonografija, koju možete videti tek na nekoliko mesta u gradu.
Mladi su podizali atmosferu i u "Korčaginu". Za njihovim stolom nije bilo slobodnog mesta. Najgovorljiviji bio je Adam, student menadžmenta. Kaže da je stasavao uz igrane i dokumentarne filmove iz doba Titove Juge.
- Shvatio sam da je to bila jedna moćna država, uređenog sistema koji nam daje i svoje pouke - priča nam Adam.
Nedaleko od mlade družine, sedelo je petnaestak vrlo raspoloženih sredovečnih ljudi koji pamte život "od Vardara do Triglava".
- Toj državi sam, zaista, osećao pripadnost, ali se nikada nisam odrekao svoje nacije - govori nam profesor Petar Đurđević. - Radio sam, stvarao i živeo u jednoj moćnoj zajednici...

- Okupljamo se mi i u većem broju, na primer za 25. maj - drugari iz studentskih dana, sa omladinskih radnih akcija, ali i danas je važno okupljanje. Sećamo se lepog, ali ne možemo da se ne podsetimo i tragičnog razlaza. Uveren sam da će vreme učiniti svoje. 

WIKILEAKS: ZAPAD DRHTAO OD JUGOSLAVIJE I NAŠEG MARŠALA!

U tajnim spisima iz 1976. navodi se da su se velike sile prilično plašile vladavine Josipa Broza, koja je „opasan model za zapadnu Evropu“
Koliko je naš predsednik Josip Broz Tito bio moćan pokazuju, pored ostalog, američke depeše iz sedamdesetih koje je upravo objavio Vikiliks, a u kojima se navodi da je Zapad bio u strahu od jugoslovenskog komunizma!
Crno na belo... Dokumenta Vikiliksa iz 1976. godine
Depeše otkrivaju da je Zapad takoreći drhtao od Tita, a to se posebno vidi u dokumentu poslatom 1976. iz Beograda. Tu se, naime, navodi ocena američkog državnog sekretara da je model vladavine Josipa Broza opasan za čitav Zapad.

- U skladu s govorom američkog državnog sekretara šefovima misije u Londonu, dok je Jugoslavija nezavisna od Sovjetskog Saveza, što nama odgovara, Titov komunizam je, s druge strane, opasan model za zapadnu Evropu. Zato bi možda bilo korisno da podsetimo naše socijalističke prijatelje iz zapadne Evrope šta je u stvari jugoslovenski sistem, a šta nije. Postoji određena količina romantizma i maštanja da Jugoslavija predstavlja humani komunizam s demokratskim licem - navodi se u američkoj depeši iz sedamdesetih, koju je sada objavio Vikiliks.

Dalje se navodi da su samo u 1974. u Jugoslaviji bila 1.154 politička zatvorenika, što preti da ih na kraju bude više nego u Sovjetskom Savezu. Dodaje se da u javnosti nema dovoljno pažnje za hiljade političkih zatvorenika koji su dospeli na robiju zbog kritičkih izjava o državi i partiji ili zagovaranja veće autonomije za nacionalne manjine.

HRVATI NAVIJALI ZA RASPAD JUGOSLAVIJE

U jednoj od narednih beogradskih depeša, takođe iz 1976, analiziraju se stavovi običnih ljudi o tome šta čeka Jugoslaviju posle Titove smrti. Niko nije bio siguran šta će se dogoditi, pa su se tako Hrvati nadali raspadu države, dok su se pojedini Srbi plašili takvog scenarija. Neki od njih su tvrdili da će državu okupirati Rusi, a ima i onih koji su bežali iz zemlje ili molili da Amerika okupira Jugoslaviju pre Sovjeta. Optimistični su očekivali da će Titov odlazak doneti liberalizaciju. 


субота, 26. новембар 2016.

IN MEMORIAM: KAKO JE GOVORIO 'EL KOMANDANTE'

Преминули лидер кубанске револуције Фидел Кастро последњи пут се у јавности појавио у априлу ове године, у завршници конгреса Комунистичке партије Кубе, а тада је поручио да ће "ускоро бити као и сви остали јер свима једном куцне час", али да ће идеје кубанских комуниста остати живе!



"Ускоро ћу напунити 90 година. Ускоро ћу бити као сви остали. Свима ће нам једном куцнути час, али идеје кубанских комуниста ће остати као доказ да на овој планети да, ако радите са жаром и достојанством, могу да донесу материјална и културна добра која су потребна људским бићима и да се за њих треба борити и никада од тога не одустати", рекао је тада Фидел Кастро.




Кастрово обраћање током његовог последњег, али и најдужег јавног појављивања после више година, клицањем је поздравило скоро 1.000 делегата колико их је било присутно на конгресу.
Харизматични "Ел Команданте", како су га Кубанци звали, између осталог је био познат и по свом говорништву при чему је вишесатним говорима дизао на ноге кубански народ, али се и оштро супротстављао Западу, а говорио је увек истим тоналитетом и са истим жаром, и свуда био праћен громогласним аплаузом.
"Осудите ме. Није важно. Историја ће ме ослободити греха", поручио је тако 16. октобра 1953, на суђењу за побуњенички напад кубанских револуционара.
Након тријумфа револуције, 1. јануара 1959, рекао је да га власт не занима нити намерава да је преузме.
"Све што ћу учинити јесте да обезбедим да жртве толиких мојих сународника не буду узалудне, шта год да ми будућност спрема", истакао је тада Фидел Кастро.
За револуцију је говорио да "није пут посут ружама, већ борба до смрти измеду будућности и прошлости".
Обративши се радницима и пољопривредницима у априлу 1961, рекао је да је кубанска револуција социјалистичка и демократска револуција скрушених, са скрушенима и за скрушене.
"Данас нас боли ако су Кубанци гладни, ако немају лекара, ако кубанска деца пате или су необразована, или ако кубанска породица нема кров над главом. То нас боли чак и ако се не ради о нашем брату, сину или оцу. Зашто не бисмо осетили исту бол и ако водимо да анголско дете иде гладно, пати, ако га убију или измасакрирају", рекао је Фидел марта 1977. кубанском цивилном и војном особљу у Луанди у Анголи.
Три године касније, на конгресу Комунистичке партије Кубе, поручио је да се Куба не противи проналажењу решења за своја историјска разилажења са САД, али да "нико не би требало да очекује да Куба промени свој став или да одступи од својих принципа".
"Куба јесте и биће социјалистичка. Куба јесте и биће пријатељ Совјетског Савеза и свих социјалистичких држава", нагласио је тада.
Када га је кубански парламент изабрао за шести мандат председника Државног савета, обећао је Кубанцима да ће бити уз њих, ако то желе, све док осећа да може бити од користи, ни минут мање и ни секунду више.
"Сада схватам да ми судбина није да се одмарам до краја живота", закључио је тада. А када је 2010. говорио о болести која га је задесила четири године раније, рекао је: "Био сам на вратима смрти, али ћу се вратити".


DVA KOLOSA: POGLEDAJTE SUSRET KASTRA I TITA (VIDEO)

Kastro, bivši predsjednik i legendarni vođa kubanske revolucije, pred Titov je govor prišao Josipu Brozu kako bi upoznao vođu kojeg je iznimno cijenio


Josip Broz Tito i Fidel Castro upoznali su se u septembru 1960. godine u hodniku palate Ujedinjenih nacija.

Kastro, bivši predsjednik i legendarni vođa kubanske revolucije, pred Titov je govor prišao Josipu Brozu kako bi upoznao vođu kojeg je tada iznimno cijenio.

Nakon toga, dva zvaničnika često su se družila. Castro je dolazio na Brione, Tito je putovao na Kubu.


 Iako su imali različite stavove u politici, te razlike nikad nisu izazvale sukob. Naprotiv, dvojica lidera su zadržala bliske političke i lične odnose čak i septembra 1979. godine kada su na Samitu nesvrstanih u Havani vodili veliku bitku u odbrani ”izvornih načela nesvrstavanja”.



Pogledajte kako je Tito dočekan na Kubi tokom posjete Castru:


понедељак, 21. новембар 2016.

SEBIJA IZETBEGOVIĆ PRETI RADNICIMA (AUDIO): POMENI ME JOŠ JEDNOM IŠČUPAĆU TI GRKLJAN!



Na internetu se pojavio snimak u kojem Sebija Izetbegović, supruga poznatog razbojnika Bakira Izetbegovića i generalna direktorica Kliničkog centra Sarajevo, prijeti uposlenicima ove zdravstvene ustanove.
„Nemojte se igrati glavom. Još jednom čujem jednu riječ da ste uputili Muameri Šehić o tome šta ona piše ili ne piše ... Nemojte kolutati očima, ja vas dobro znam. Ja ću objaviti u medijima kako ste vi napisali da nikad ništa ne radite. Nemojte se igrati sa mnom. Ja vam nisam član vašeg društva propalica na koje ste vi naučili. Ovo je zadnje upozorenje i zadnji naš razgovor. Jeste li me čuli? JOŠ JEDNOM ČUJEM DA STE UZELI MOJE IME U USTA, ZAPAMTIT ĆETE ME ZA ŽIVOTA“, vređala je i pretila Sebija Izetbegović uposlenike Kliničkog centra Sarajevo.
Nakon ove prijetnje, što se može čuti i na samom snimku, madam Izetbegović pita svog podređenog da li je dobro razumio njene riječi, te mu  ponavlja da više nikad nije pomenuo njeno ime.
NE PODNOSI JAVNE KRITIKE
Posjećamo, Suad Rožajac, bivši predsjednik Sindikata uposlenih na Kliničkom centru Sarajevo, javno je kazao da aktualna direktorica Sebija Izetbegović prijeti uposlenicima da će im iščupati grkljan. Te navode direktorica nikad nije demantovala, već je kazala da Rožajac ne istupa  u ime svih radnika, te da mu je istekao mandat. Nakon ovog istupa, Suad Rožajac ekspresno je izgubio radno mjesto na Kliničkom centru Sarajevo.
I to nije jedini slučaj da generalna direktorica kažnjava sve koji joj se protive.
Naime, protiv doktora Đekanovića prošle je sedmice pokrenut disciplinski postupak nakon što je on javno kazao da se ne slaže sa odlukom Menadžmenta KCUS-a da se novac koji se ljekarima odbija za članstvo u Ljekarskoj komori zadržava na računu kojim raspolaže direktorica Izetbegović. Nadalje, sukob tzv. Direktorija KCUS-a i Ljekarske komore započeo je zbog toga što su čelnici Komore javno kritikovali rad generalne direktorice Izetbegović. 
A dok se Sebija Izetbegović bavi uvođenjem verbalnog delikta u zdravstvu, te se prijetnjama i ucjenama obračunava sa neistomišljenicima, ljekari Kliničkog centra Sarajevo rade u katastrofalnim uslovima. U ponedjeljak ujutro, medicinsko osoblje u ovoj zdravstvenoj ustanovi zvanično je obaviješteno da više nema rukavica za rad. 
Podsjećamo, od njenog dolaska na čelo KCUS-a,  pacijenti moraju sami sebi kupovati čak i analgetike!
Poslušajte način na koji direktorica Izetbegović razgovara sa svojim uposlenicima:


OVAKO SE RADILO ZA VREME TITA: 90 KM PRUGE ZA 6 MESECI, 380KM AUTOPUTA ZA 3 GODINE !

Omladinske akcije započete su još 1941. najpre kroz prikupljnje oružja i municije za predstojeće bitke, a zatim i obuću i odeću za borce. U vreme SFRJ bilo je nekoliko stotina akcija i 20.000 lokalnih gradilišta!



 Omladinske akcije započete su još 1941. najpre kroz prikupljnje oružja i municije za predstojeće bitke, a zatim i obuću i odeću za borce. U ratnim danima formirana je i Prva omladinska udarna poljoprivredna brigada, koja je tokom tokom tri meseca požnjela 120 vagona žita i isto toliko voća i povrća.
Posle rata krenulo se u izgradnju fabrika, kanala, elektrana. Godine 1946. od maja do novembra održana je prva savezna radna akcija, izgradnja pruge Brčko-Banovići.U njoj je učestvovalo 62.268 omladinaca i omladinki odnosno 283 radne brigade. Za svega šest meseci, Titovi omladinci izgradili su 90 kilometara pruge, probili tri tunela ukupne dužine 600 metara, uključujući i tunel Majevica, dužine 394 metra. Dve godine kasnije, 1948. godine započela je era velikih radnih akcija.

– Izgrađeno je 16 pruga, ukupne dužine 560 kilometara, među kojima su najpoznatiji Brčko-Banovići (90 km), Šamac-Sarajevo (242), Doboj-Banjaluka (90) – ističe dr Slobodan Ristanović, koji je tri leta uzastpono gradio Novi Beograd.
Najveći podvig je izgradnja autoputa Bratstvo i jedinstvo, u ukupnoj dužini od 1.066 kilometara.

– Učestvovalo je ukupno oko dva miliona omladinaca i omladinki. koji su 50-tih godina dobrovoljno dali 135 miliona radnih dana. Objekti su rekordno brzo građeni. Recimo 380 km autoputa Beograd-Zagreb napravljeno je za nepune tri godine – dodaje Ristanović.
Omladinske akcije trajale su u manjem ili većem obimu sve do 1990. kada su odbačene lopate i bratstvo i jedinstvo, oglasile se puške i omladina je zapevala neke druge pesme.

уторак, 15. новембар 2016.

NAJVIŠE PRIZNANJE: Milena Dravić dobitnica nagrade Dobričin prsten

Nagrada Dobričin prsten za 2016. godinu pripala je istaknutoj dramskoj umetnici Mileni Dravić, koja je time postala 30. laureat ovog najvišeg glumačkog priznanja, saopštilo je Udruženje dramskih umetnika Srbije



Sedmočlani žiri je odluku o dodeli glumačke bijenalne nagrade Udruženja dramskih umetnika Srbije za životno delo - Dobričin prsten doneo tajnim glasanjem i to većinom glasova.
O terminu i mestu održavanja svečanosti uručenja zlatne kopije prstena velikog Dobrice Milutinovića dobitnici Mileni Dravić biće naknadno saopšteni, navodi Udruženje dramskih umetnika Srbije u saopštenju koje je potpisao predsednik udruženja Vojislav Brajović.
U konkurenciji za ovogodišnju nagradu bilo je 11 istaknutih glumica i glumaca, a osim dobitnice Milene Dravić, nominovani su i Livia Banka, Vlastimir Velisavljević, Radmila Živković, Mirjana Karanović, Marko Nikolić, Gorica Popović, Miodrag Radovanović Mrgud, Tihomir Stanić, Saša Torlaković i Dara Džokić.
Žiri su činili glumci Jasna Đuričić, prethodni dobitnik, Anita Mančić, Predrag Ejdus, koji je i predsednik žirija i Vojislav Brajović, kao i dramski pisac Milena Marković i reditelji Nebojša Bradić i Egon Savin.
Podršku dodeli nagrade dali su Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda. 

петак, 11. новембар 2016.

ALARMANTNO UPOZORENJE - OHRIDSKO JEZERO NESTAJE ZBOG GRAĐEVINSKE MAFIJE

Ohrid je jedno do 35 područja proglašenih za svetsko prirodno nasleđe, a prema zaštiti koju uživa od UNESKO, nalazi se na istoj ravni sa Ibicom ili Makču Pikču, ali Makedonci kao da nisu svesni toga




Makedonski ekolozi „Front 21/42“ i „Eko-svest“ upozoravaju da planirani razvojni projekti duž obale Ohridskog jezera i Nacionalnog parka „Galičica“ mogu dovesti do presušivanja poslednje močvare u ohridskom regionu – Studenčiškog Blata. To je unikatno prirodno staništa retkih vrsta rastinja, ali i samog Ohridskog jezera.


Stahuje se da će se time naneti šteta brojnim vrstama biljnog sveta zaštićenog Bernskom konvencijom ( konvencija o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa ), a planirana izgradnja ski-centra na planini na kojoj nema snega uništiće celokupni biodiverzitet na Galičici.
Istovremeno, ekolozi strahuju da će u tom slučaju Ohridsko jezero biti izbrisano i sa liste UNESKO.
Ohrid je jedno do 35 područja proglašenih za svetsko prirodno nasleđe, a prema zaštiti koju uživa od UNESKO, nalazi se na istoj ravni sa Ibicom ili Makču Pikču, ali Makedonci kao da nisu svesni toga.
I sam UNESKO je pre nekoliko meseci upozorio da veliki broj planiranih infrastrukturnih projekata može da utiče na vrednost Ohrida i jezera, a na poslednjoj sednici u Istanbulu, najavljena je mogućnost da 2017. godine Ohrid bude izbrisan sa liste UNESKO i prebačen na Listu svetsog nasleđa u opasnosti.
Pored žalbe koju su podneli Stalnom komitetu Bernske konvencije u Strazburu, ekologisti zahtevaju da se planirani projekti odlože, jer je Makedoniji dat rok da do februara 2017. godine odstrani primedbe Komiteta UNESKO.

KO JE PRVA DAMA SAD: OD JUGOSLOVENSKE MANEKENKE DO ŽENE AMERIČKOG PREDSEDNIKA

Stanovnici gradića Sevnice u jugoistočnoj Sloveniji, gde je Melanija odrasla, kažu da je njen otac prodavao auto delove, a majka radila kao krojačica u fabrici dečje odeće. Neki mediji navode i da joj je otac bio član Komunističke partije, kao i mnogi drugi u socijalističkoj Jugoslaviji.
Melanija Tramp nasledila je Mišel Obamu u Beloj kući i postala je prva dama Amerike. Njen suprug Donalda Tramp postao je predsednik SAD.
Svoj put do Bele kuće će moći da zahvali jednom slučajnom susretu 1987. u Ljubljani.
"Odlazio sam sa modne revije u Ljubljani i video je ispred zgrade. Verovatno je čekala drugaricu", ispričao je za Rojters slovenački fotograf Stane Jerko.
"Zapazio sam je jer je bila visoka i mršava. Prišao sam joj i predložio probno fotografisanje", naveo je on.
Rezultat su bile crno-bele fotografije 17-godišnje Melanije Knavs, koje su pokrenule njenu manekensku karijeru koja će je odvesti do Milana i Njujorka, gde će na jednoj zabavi 1998. sresti Donalda Trampa.
Iako njena priča ipak nije bila bukvalno put od trnja do zvezda, život koji ima kao supruga američkog multimilijardera daleko je od njenih skromnih korena u Jugoslaviji.

Stanovnici gradića Sevnice u jugoistočnoj Sloveniji, gde je Melanija odrasla, kažu da je njen otac prodavao auto delove, a majka radila kao krojačica u fabrici dečje odeće. Neki mediji navode i da joj je otac bio član Komunističke partije, kao i mnogi drugi u socijalističkoj Jugoslaviji.

Iz Trampove kampanje nude malo drugačiji pogled na Melanijino detinjstvo i tvrde da je počela da se bavi manekenstvom već u petoj godini, da joj je otac bio menadžer u automobilskoj kompaniji, a majka modna dizajnerka.

понедељак, 7. новембар 2016.

OLIVER STOUN: Tramp je ćaknut, Obama kratkovid, a Klintonova je najopasnija!

Dan uoči izbora američki režiser Oliver Stoun je dao intervju za list Le Temps gde je komentarisao kandidate za predsednika SAD i odlazećeg predsednika

Za njega je Tramp opasan jer je “ćaknut“, Obama kratkovid jer vređa Rusiju, a Klintonova je opasnija od svih jer podržava bombardovanje drugih država i mešanje u njihovu unutrašnju politiku.
Oliver Stoun je u intervjuu ispričao kakvo je njegovo mišljenje o maglovitoj budućnosti Edvarda Snoudena, o kome je snimio film, a takođe je dao svoju prognozu za predstojeće izbore.
Tragediju Edvarda snoudena je opisao kao slepilo američkog naroda koji veruje u svaku reč vladajućih struktura i na taj način se odriču sopstvenih sloboda zarad nekakve zaštite, isto kao i narod kojim je vladao Hitler. Kaže da je rat sa terorizmom odličan povod da se radi sve, uključujući i omasovljenje sajber oružja.
Prema Stounu kapitalistički sistem funkcioniše zato što nagrađuje ljude za njihovu apatiju, a po njemu je najbolji primer toga američka televizija.
“Američke reportaže o Siriji deluju blago i “pasterizovano“ u odnosu na francuske reportaže, gde je prikazan sav užas rata.“, smatra režiser.
Kada su ga novinari pitali šta će se desiti ako Tramp pobedi, Stoun je odgovorio: “Vas Evropljane užasava takva perspektiva. Smešno je to što mi svi zadaju takvo pitanje. Ne mislim da Tramp ima neke šanse da postane predsednik, ali trebali bi da se bojite gospođe Klinton. Klintonova je Putina uvredila i poredila sa Hitlerom, podržala je bombardovanje Libije i pokret “Kontras“ u Nikaragvi.“
“Tramp je ćaknut. On jedan dan govori jedno, a sledeći dan sasvim drugo. Šta vas tera da mislite da je Hilari Klinton manje opasna? Kažu da je liberalna? Ona podržava politiku mešanja u tuđe poslove. Ja bih voleo da vidim u Beloj kući kandidata Demokrata koji je za mir. Ali ona je na čelu ratno nastrojene partije, Berni Sanders bolje iskazuje tradiciju Demokratske partije.“, rekao je režiser

субота, 5. новембар 2016.

MILIJARDU I JEDAN RAZLOG: ZAŠTO MI FALI JUGOSLAVIJA !

Fali mi bratstvo i jedinstvo
Mladost, sloboda, polet, pioniri, solidarnost
Fali mi Split, Skopje, Ljubljana, Sarajevo...
Fale mi akcijaši i izgradnja puteva, pruga, mostova
Falim sam sebi onakav kakav bih bio DA JE JUGOSLAVIJA OSTALA CELA !!!
Fali mi Jugoslavija i živi njeni stubovi
Da odem do Bekima Fehmiua
I poklonim mu se za dostojanstvo kojim je zračio
Da Arsena zamolim za neki literarni savet
I da zapevamo „O, mladosti...“
Da zateknem Miku Antića pripitog
Da naletim na neki plakat Indexa
I Davorina Popovića kako ispija poslednju pred nastup
Da vidim pravo Bijelo Dugme, tada
Ili Kemu kako pevuši „Dušu moja“ svojoj Branki
Ili Balaševića dok se nije umorio
O Čorbi i da ne pričam
Fali mi Jugoslavija i njeni živi bogovi

Radnici koji se ponašaju kao gospoda
I gospoda koja ne pati od veličine
Nego se stavlja u službu opšteg dobra
Fali mi glumačka družina koja je igrala za narod
U narodu, gde god da se pojave
A ne u reklamama

Fali mi pisci koji se druže, pesnici
A ne kao ovi današnji nesrećnici koji ne mogu ni da se gledaju
Fale mi svi ti veliki, usmereni na ljude
A ne silne umišljene veličine kakve traži savremeni svet
Fali mi bratstvo i jedinstvo
Mladost, sloboda, polet, pioniri, solidarnost
Fali mi Split, Skopje, Ljubljana, Sarajevo...
Fale mi akcijaši i izgradnja puteva, pruga, mostova
Falim sam sebi onakav kakav bih bio
Da sam rastao tada
U tim divnim generacijama
Kojima pripada moj otac
Pedeset i neke
Šezdeset i neke
Možda i početak sedamdesetih
Kada su rođeni
Fali mi onaj duh, momački i vojnički
Koji se vaspitavao na Makarenku i „Ništa nas ne sme iznenaditi“
Fali mi onaj duh šezdesetih
Studentske borbe ali ne za bodove nego za revoluciju
Predstava Kosa i „Daj nam sunca...“
Deca cveća, hipi, antimilitarizam
Fali mi onaj duh sedamdesetih
Fali sve ono što je tada bilo mlado i u začetku
Što je posle otišlo u drugu krajnost
Kao i sve drugo kada se umeša čist profit i interesi
Fale mi neke slatke iluzije u koje se tada verovalo
I slatko šarenilo sveta koje je sve sivlje i bljutavije
Fali još toliko toga, da ne nabrajam
A najviše fale vibracije koje su se osećale u vazduhu
Slovenci, Hrvati, Albanci, Srbi, Makedonci, Crnogorci, Bosanci
Na jednom mestu, u ljubavi
Pardon, Jugosloveni
Na jednom mestu, u ljubavi
Fali onaj osećaj slobode u grudima
Manji strah od ljudi i budućnosti
Svi oni koji su bili spremni da priteknu u pomoć
Žene koje su tražile manje a davale više
Muškarci a ne fejsbuk zavodnici i internet voaeri
Deca ulice a ne deca kompjutera
Čijim mozgovima je sve tehničko bliže od svega ljudskog
Fali, fali, fali
A najviše falim sam sebi onakav kakav bih bio
Da sam se rodio u tom vremenu
I da sam živeo sa svim tim ljudima
Vaspitavao i stasavao
Živo me zanima kakav bih postao
I šta bih pisao
I za koga
Ko zna, možda isto
Jer, srećom, sve prolazi
Jedino su prave inspiracije neprolazne
Prave stvari su pravima uvek dostupne

VEDRANA RUDAN: : Svijetom vladaju bešćutne zvijeri!

Moji čitatelji prazne svoju agresiju čitajući moje tekstove umjesto da svom bankaru ili poslodavcu razvale glavu!
 Naravno da ubijanjem poslodavaca i paljenjem banaka ne bismo daleko stigli ali bismo naše gospodare ipak malo uznemirili...


Jedanaesta knjiga a ujedno sedmi roman Vedrane Rudan, „Muškarac u grlu“ predstavlja ovu provokativnu spisateljicu u dosad najzrelijem izdanju. Kroz odnos glavne junakinje s nekoliko različitih muškaraca, Vedrana Rudan bez dlake na jeziku otvara nekoliko tematskih okvira koje u svojoj prozi ranije nije doticala. Ispod spoljašnjeg sloja narativa lagano izbija opor utisak o nemogućnosti komunikacije, o teškoćama na koje nailazimo u nastojanjima da dosegnemo ideal istinske bliskosti između dvoje ljudi, o tome kako smo čak i u najbliskijim vezama koje u životu uspijemo da ostvarimo ipak osuđeni na to da do kraja ostanemo zarobljeni u sebi samima. Naracija je brza, duhovita, lucidna; radnja romana smiješna i tužna ujedno. Roman „Muškarac u grlu“ objavila je Laguna, a na minulom beogradskom Sajmu knjiga ovo je bio jedan od najčitanijih naslova. 
Vedrana Rudan (1949, Opatija) objavila je deset knjiga, koje su prevedene na engleski, mađarski, slovenački, poljski, francuski, italijanski, ruski i makedonski jezik. U Rusiji su joj prevedene čak tri knjige, u Americi nekoliko priča i dvije knjige. Pozorišne predstave dramatizovane prema njenim knjigama igrane su u Rijeci, Zagrebu, Beogradu, Varšavi, Londonu, Santa Moniki, Budimpešti. Bila je novinarka, kolumnistkinja, radila je kao urednica na Hrvatskom radiju i voditeljka TV emisije. Svaki put je dobila otkaz. Vedrana Rudan piše na svom blogu www.rudan.info. Ima sto šezdeset hiljada sljedbenika a stranica je pogledana preko deset miliona puta. Živi u Rijeci s mužem stalno, a s unukom povremeno.
 
U ovoj knjizi dotakli ste se suštinskih tema o svrhi ljudskog življenja. Pa kad smo već kod toga: ima li čovjek pravo i na svoju nesreću? Ili je ljudska nesreća produkt “prava” moćnika koji hoće da unesrećuje druge ljude?
-   Ljudsko biće bi trebalo imati pravo na sreću. Nažalost, svijetom ne vladaju topla ljudska bića nego bešćutne zvijeri. Kako u maloj Crnoj Gori ili maloj Hrvatskoj tako i u velikoj Americi. Običan čovjek ima pravo samo na nesreću osim ako se poneki od njih sam ne izbori za komadić sreće. Mislim da je sreća kad spoznaš što te „malo“ može razveseliti. Lijep dan, zdravo dijete, žena koju voliš, posao, zdravlje… Doduše, danas to više nisu male stvari. Postaju ogromne jer sve ima svoju cijenu. Odlazak liječniku pedeset eura, najobičniji lijek trideset eura, školske knjige sto pedeset eura… 
Teško je danas biti sretan jer živimo u najgorem od svih vremena. Postali smo robovi, svijetom upravljaju korporacije, potpuno je svejedno da li živiš u Budvi ili Njujorku, tvoje su patnje iste. Rješenje ne vidim. Ljudi se bore za opstanak, nemaju vremena za dizanje revolucije a i neprijatelj nema lice. Na koga ćeš nasrnuti da bi ti bilo bolje? Na Kokakolu?

четвртак, 3. новембар 2016.

ŠAMARČINA USTAŠAMA: SAŠA BROZ O LAŽIMA VEZANIM ZA BLEIBURG

UNUKA JOSIPA BROZA TITA, SAŠA BROZ, DEMANTUJE LAŽI I NOTORNE NEISTINE VEZANE ZA LIK I DELO SLAVNOG MARŠALA


..rijetko se upuštam u demantiranja raznih notornih neistina, a vezano za "lik & djelo" svog djeda. 
Kao prvo, ne želim davati nikakav legitimitet osobama kojima bi trebala replicirati. Na njihov se nivo ne želim spuštati. 
Kao drugo, kada bi se krenula baviti demantiranjima raznoraznih laprdanja mogla bi 24h raditi samo to. Nadalje, Hrvoja poznajem i cijenim kao vrsnog povjesničara i čovjeka od konkretnih argumenata. S obzirom da on kao gost nije mogao uložiti demantij, a u skladu s činjenicom da moj profil posjećuje mnogo više ljudi nego što je slušalo spornu emisiju, koristim priliku za objavu njegovog demantija u cjelosti.
"U emisiji Poligraf emitiranoj na 1. programu Hrvatskog radija i 4. programu HRT u petak 28.10.2016. jedan od sudionika emisije g. Roman Leljak izjavio je kako je Tito osobno zapovjedio ubojstva kod Bleiburga. U tu svrhu je citirao dokument iz 15.5.1945. u kojem se, po Leljakovim riječima Tito zahvaljuje komandantu Treće armije JA Kosti Nađu „na likvidaciji 140 tisuća Hrvata“. 
Leljak dodaje kako je taj dokument i sam Nađ objavio u svojoj knjizi „Pobeda“ na str. 3.
 S obzirom da su spomenuti dokument i knjiga javno dostupni i napisani na svima razumljivom jeziku, ne treba biti povjesničar (dovoljno je biti pismen) da se shvati kako se radi o izmišljanju navoda koji u samom dokumentu ne postoje. 

Ono što u dokumentu stoji je Titova čestitka na uspješnim borbama s onim ustaškim i njemačkim postrojbama koje se unatoč njemačkoj kapitulaciji nisu odlučile predati nego su (pod vodstvom Maksa Luburića i Rafaela Bobana) nastavile oružani otpor prilikom povlačenja prema austrijskoj granici. U dokumentu nema niti jedne riječi o likvidacijama Hrvata, a posebno ne 140 tisuća Hrvata. 
Zapanjuje lakoća kojom g. Leljak javno iznosi neistine, koje su svima vrlo lako provjerljive. U prilogu preslika „citiranog“ dokumenta i link na emisiju sa spornom izjavom (u 30.minuti) kako bi svi zainteresirani mogli i sami usporediti i procijeniti „istinitost“ navoda.
Zločini počinjeni nakon predaje kod Bleiburga su neosporna činjenica. O tijeku događaja, žrtvama i počiniteljima puno toga znamo, ali puno toga još trebamo istražiti. 
Međutim, borba za istinu, između ostalog i o broju ubijenih, nikako ne smije počivati na neistinama i svjesnim manipulacijama. Osim što se takvim pristupom kompromitira onaj tko ih iznosi, kompromitiraju se i same žrtve."
Dr. sc. Hrvoje Klasić

среда, 2. новембар 2016.

JADRANSKI SUSRETI: KAKO SU SE JUGOSLOVENI ZABAVLJALI PREKO LETA

Ideja je bila genijalna: ponuditi gledaocima sat i po zabavnog programa i pri tome reklamirati turizam na Jadranu. 
Takmičile su se dve ekipe u igrama spretnosti po čemu su “Jadranski susreti” veoma ličili na “Igre bez granica”, francuski šou program koji je godinama bio popularan i na prostorima Jugoslavije

Jadranski susreti su bili omiljeni zabavni program miliona Jugoslovena za koje je odlazak u Makarsku ili Trpanj bio simbol ličnog i porodičnog prosperiteta.




Tokom letnjih meseci od 1978. do 1984. Televizija Zagreb prenosila je takmičenja gradova i manjih mesta s Jadrana pod nazivom “Jadranski susreti”. Ideja je bila genijalna: ponuditi gledaocima sat i po zabavnog programa i pri tome reklamirati turizam na Jadranu. Takmičile su se dve ekipe u igrama spretnosti po čemu su “Jadranski susreti” veoma ličili na “Igre bez granica”, francuski šou program koji je godinama bio popularan i na prostorima Jugoslavije. 

Tvorci “Jadranskih susreta” shvatili su na vreme da uvođenjem nekih lokalnih igara mogu podići gledanost a ujedno demantovati sve glasnije optužbe za “krađu” ideja od “Igara bez granica”. Tako su gledaoci mogli da uživaju u navlačenju konopa, plivanju s vezanim rukama ili skidanju pršute sa vrha jarbola. Emisija uspeh mnogo duguje voditeljima, šarmantnom i sposobnom Oliveru Mlakaru i Helgi Vlahović, koja je početkom 80-ih proglašavana u različitim izborima za jednu od najlepših Jugoslovenki.