Pred stanovnicima onoga što je ostalo od SR Makedonije je dilema - rušiti ili sačuvati, kao simbol besmisla i zla, objekte iz projekta 'Skoplje 2014'. kojim je diktatura podigla spomenik sebi, a otela grad ljudima i pri tom opljačkala preko 6 milijardi evra
Svarovski lusteri, masivni i bogato ukrašeni, pozlaćene ograde od kovanog gvožđa, skupoceni mermer, tepisi, od zida do zida tkani po meri, zidne obloge i reljefi od plemenitog drveta, neprobojno staklo... Enterijer nije slika srednjevekovnog, feudalnog dvorca, već novog kabineta koji je sebi izgradio bivši premijer Nikola Gruevski.
Više od decenije, propagandom i marketinškim trikovima, silom i diktatorski vladao je državom. Nameravao je, očigledno, da vlada doživotno iz dvorca, nalik onima iz doba feudalizma u koje je vratio Makedoniju. Blindirana vrata i neprobojna stakla na prozorima novog kabineta otkrivaju i drugu, paranoičnu stranu diktatora.
Građani Makedonije, koji su ovih dana prvi put mogli da vide svu „raskoš“ premijerskog kabineta, komentarišu zapanjeno, sa nevericom. Kič, čak i onaj najprizemniji, preslaba je odrednica da bi se opisalo mahnito rasipništvo koje je diktatura ostavila u nasleđe građanima koji su u vrhu lestvice najsiromašnijih država u svetu.
Uređenje enterijera premijerskog kabineta koštalo je oko pet miliona evra. Dodatnih 13 miliona evra utrošeno je da vladina palata dobije spoljni izgled, primeren moći diktature. Malo mermerom, više imitacijama i stiroporom, obložena je zgrada vlade i „okićena“ stubovima nepoznatog stila.
Učinjen je urbicid. Zgrada vlade „obavijena“ stiroporom, okićena plastičnim reljefima i stubovima, bila je jedno od remek-dela arhitekture u nekadašnjoj Jugoslaviji i dobitnik prestižne Borbine nagrade za arhitekturu. Autor, Petar Muličkovski, uzalud se protivio - diktatura je sebi izgradila palatu.
Besmisao samovolje
Palata vlade, tačnije Gruevskog, koji je njenu spoljašnjost i enterijer prilagodio svojim iskrivljenim estetskim, moralnim i političkim stavovima, jedna je od poslednjih objekata izgrađenih u okviru projekta "Skoplje 2014". Ukupno je na projekat, prema istraživanju mreže BIRN i portala Prizma, utrošeno preko 680 miliona eura, po drugim izvorima spominju se milijarde evra!
Novac je „ukraden“ iz polupraznih džepova siromašnih građana. Nikada projekat "Skoplje 2014" nije razmatran u Sobranju, niti su odobrena sredstva iz budžeta. Finansiran je, najvećim delom, preko zajedničkih službi vlade, novcem koji je posredno, samovoljno uziman iz budžeta.
Prevara je jednostavna. Nema nezgodnih pitanja o projektu, niti kontrole nad trošenjem novca. A trošilo se... Svaki objekat je počinjan skromnom, čak i za laike nerealnom cenom, koja je posle nadograđivana aneksima kojima se ne zna broj. Otvoreno se sumnja da je dobar deo od tih mnogo miliona eura završilo u privatnim džepovima.
Uvrežilo se da su „barok“ objekti i fasade, koje su lepljene preko postojećih, galimatijas spomenika, statua, zgrada, crkava, trijumfalnih kapija, fasada, mostova, „gusarskih“ galija, fontana... sve drugo samo ne barok. Zbir je to obesne samovolje, besmisla, razvrata, simbol diktature koja je projektom "Skoplje 2014" podigla spomenik sama sebi.
Centralno mesto, među 137 izgrađenih objekata, ima spomenik Aleksandru Velikom, koji napadno dominira na osakaćenom centralnom trgu u Skoplju. Spomenik, jahač na propetom konju, sa preteći isukanim mačem, posle reakcija domaće javnosti, protesta Grčke, podsmeha iz celog sveta, zvanično je nazvan "Ratnik na konju".
Nezvanično, to je spomenik koji je Nikola Gruevski podigao sam sebi. Teško je utvrditi da li spomenik, koji su pravili nevešti i široj javnosti nepoznati skulptori, ne sliči niti Aleksandru Velikom, niti pak Nikoli Gruevskom. Ako i ne sliči Gruevskom, to je njegov spomenik i biće simbol njegove diktature, sve dok se ne ukloni.
Krađa historije
Nebuloznu ideju da se obeležjem u centru Skoplja falsifikuje istorija, prisvoji kao nacionalni heroj Aleksandar Makedonski, potvrđuje spomenik njegovom ocu Filipu podignut na drugoj strani Vardara. Filip kao da preteći maše rukom i proklinje što, kao manje vredan, mora večno da hoda pešice dok njegov sin osiljeno, besno jaše na propetom konju.
Spomenike Ratniku/Aleksandru Velikom i Filipu postavljene jedan nasuprot drugom, deli jedva dvesta metara. Između njih je spomen-obeležje majci i supruzi Olimpji, uz neizbežni vodoskok. Predstavljena je u više poza, počev od devojaštva, preko trudnoće, do brižne majke koja u naručju drži novorođenče (Aleksandra).
Ovako nemušta istorijska slikovnica i pravolinijska „kompozicija“ skulptura, primerena je uzrastu dece koja su tek pošla u vrtić. Kada ovakav nivo priče iznedre političari koji, „usput“, besmisleno prisvajaju, kradu i beskrupulozno falsifikuju istoriju, onda to ima drugo ime koje nije teško pronaći u psihijatriskom priručniku.
Gruevski se samo jednom javno pohvalio da lično stoji iza projekta "Skoplje 2014". Potvrdio je ono što je javnost već znala – da se bez njegove odluke ništa ne može i ne sme dogoditi. Nije se Gruevski više hvalio svojom autorskom i kreativnom ulogom, posebno pošto su građani počeli javno da negoduju i sprdaju se sa besmislenim projektom.
Novi Prometej
Svaki od oko 140 objekata projekta "Skoplje 2014" nosi pečat dikature i teško je neki posebno izdvojiti. Karakterističniji je, zbog peripetija povezanih sa njegovim postavljanjem, spomenik Prometeju, koji je prema grčkoj mitologiji ljudima dао vatru.
Podižući spomenik Prometeju, Gruevski i njegovi saradnici ovekovečili su sebe i „novu vatru“ koju su „podarili“ građanima Makedonije. Opet je na delu nebulozna istorijska slikovnica, poremećeno poistovećivanje.
Daleko zabavnija je anegdota povezana sa „oblačenjem“ spomenika Prometeju. Ilustruje „umetnički nivo“ i „kreativnu atmosferu“ u kojoj se stvaran projekt "Skoplje 2014" Unija žena partije Gruevskog ogorčeno je protestvovala, budući da ih sablažnjava spomenik Prometeju, koji je kao od majke rođen.
Puritanska intervencija unije žena, koje očigledno ni u umetnosti nisu videle golo muško telo, odmah je prihvaćena. „Sramno mesto“ Prometeja je prekriveno. Čednost je važna, a samovolja diktature se razgolitila do kraja. Naknadno „oblačenje“ ne može da joj pomogne.
Kič, rasipništvo
Projekt "Skoplje 2014", prema podacima istraživačke mreže BIRN i portala Prizma košta, do sada, preko 680 miliona eura. Cifra nije konačna, pojavljuju se novi troškovi, a posle odlaska Gruevskog sa vlasti, njihovo otkrivanje će verovatno biti i lakše i brže.
Tvorci projekta, koji se pretvorio u neviđeni kič i besmisleno rasipništvo, priznaju da je na njega utrošeno oko 200 miliona eura. Ova cifra saopštena je pre nekoliko godina i od tada nema novih zvaničnih podataka, sigurno s dobrim razlogom.
Čak i da je cifra od 200 miliona evra tačna, a nije, suma je, za makedonske prilike, ogromna. Ne može se, ni izdaleka, uporediti sa skromnom najavom iz 2010. godine, kada je projekat promovisan, da će se graditi samo 40 objekata koji će koštati 80 miliona eura.
Pljunuli su u šake neimari krađe istorije i lopovluka, zašlo se gradeći i zaboravilo otimajući, besmisleno rasipnički trošeći novac koji im građani nisu dali. Izgrađeno je 137 objekata koji koštaju preko 680 miliona evra. Cifre nisu konačne, budući da svako malo iz nekog tajnog depoa iskrsne neki novi spomenik.
Kada se 680 milona evra pretvori u novac kojim bi mogle da se izgrade škole, bolnice, da se ulože u privredu, za poboljšanje standarda građana, nije teško izračunati koliku je štetu diktatura nanela građanima Makedonije. Tim više što bukvalno, niti jedan od „raskošnih“ objekata, monumentalnih spomenika, nije potreban građanima, niti je doprineo poboljšanju životnog i opšteg standarda.
Spomenik diktaturi
Čitav se projekt "Skoplje 2014" sveo na besmisleno falsifikovanje i prisvajanje tuđe istorije. Diktatura je ovim projektom podizala spomenik sama sebi, slaveći svoju svemoć, samovolju i nedodirljivost, ne mareći što građani dodatno osiromašuju, država zaostaje za civilizacijskim tokovima.
Praznoglav i uzaludan je bio pokušaj da se spomenicima i fasadama promeni prošlost, ispiše nova, lepša, bogata istorija, herojska prošlost. Da se ispiše novi genetski i istorijski kod Makedonaca.
Sopstvenu istoriju niko nije i ne može promeniti krađom tuđe prošlosti. Diktatura Gruevskog je falisfikovala i istoriju i sadašnjost sopstvenim samoveličanjem i podizanjem monstruoznog spomenika samoj sebi projektom "Skoplje 2014".
Odlazak Gruevskog sa vlasti i izbor nove vlade otvorili su širom pitanje odgovornosti za besmisleno rasipništvo i polaganje računa za novac utrošen u ovaj suludi projekat. Sigurno će uslediti finansijska revizija i stručna ocena kvaliteta radova.
Rušiti ili ne
Jedna od dilema javnosti je šta učiniti sa nasleđem diktature - rušiti objekte i odstranjivati spomenike ili ne. Mišljenja su podeljena, a najekstremniji se zalažu da se sruši i odstrani kič kojim je Skoplje unakaženo, da se gradu vrati stari, normalni lik. Navode da će građani, ukoliko se ništa ne sruši, živeti u okruženju koje će ih stalno podsećati na nevreme i samovolju diktature.
Premijer Zaev izjasnio se da se neće baviti rušenjem nasleđa diktature i „baroka“ koji je iza sebe ostavio Gruevski, bar za sada. Otvorio je kapije vlade i najavio da će odstraniti visoku gvozdenu ogradu kojom je bila okužena vladina palata. Građani će moći slobodno da prolaze pored zgrade.
Besmisleno je rušiti sve objekte i spomenike. Rušenje i odstranjivanje spomenika povezano je sa novim troškovima. Za novu vladu i premijera Zaeva je važnije, da ono malo para što je iza diktature ostalo u budžetu, usmere u oblasti koje su daleko važnije za život građana i izvlačenje države iz duboke krize.
Najbliže građanima je mišljenje da, ipak, neki objekat treba da bude srušen, spomenik odstranjen, kako bi se barem simbolično označio kraj diktature. Prvi na dugačkom spisku su rušenje fasade sa dvorca vlade, koji je sebi izgradio Gruevski i odstranjivanje spomenika "Ratnika na konju" (Aleksandru Velikom), koji simbolizuje diktaturu Gruevskog.
Izvor: Al Jazeera
