HRVATSKI STRUČNJAK ZA TERORIZAM: Iza protesta u Srbiji stoje strani špijuni! Cilj im je disciplinovati Vučića i dovesti marionete!

Načelnik Kancelerije grada Zagreba za upravljanje u hitnim situacijama Pavle Kalinić tvrdi da iza protesta u Srbiji stoji strana obaveštajna služba

Kalinić misli da iza protesta u Srbiji stoji neka obaveštajna organizacija spolja i da je uvek slučaj kod ovakvih protesta, rekao je on za N1.

"Uvek imate sto ljudi za, sto protiv i četiri miliona nezainteresovanih. Sve je krenulo kao građanski protest, a sada se desnica sa Obradovićem želi da izdigne kroz proteste", smatra Kalinić.

Dodaje da je Srbija u neizvesnoj situaciji jer ako Vučić prizna Kosovo, on pada, a postoji mogućnost da onda i Vojvodina traži autonomiju.

"Na ovom prostoru se prelamaju različiti interesi. Organizacija ovog protesta mora biti ozbiljna, verojatno postoji pomoć sa strane jer žele da dovedu u red Vučića da radi šta treba da radi ili žele da dovedu novu ekipu koja će bolje slušati", zaključio je on.

DA LI ZNATE: Ko su Dveri i njezin lider Obradović, koji je prvo lice protesta u Srbiji?

Dveri su nasljednici i sljedbenici Dimitrija Ljotića i njegovog pokreta ZBOR, koji je tokom Drugog svjetskog rata imao uzore i vodilje u desničarskim i fašističkim strankama Italije i Njemačke

Za Dveri u Srbiji često kažu kako su nasljednici i sljedbenici Dimitrija Ljotića i njegovog pokreta ZBOR koji je tokom Drugog svjetskog rata imao uzore i vodilje u desničarskim i fašističkim strankama Italije i Njemačke. 

Dimitrije Ljotić je 1941. godine organizovao dobrovoljačke jedinice u službi Vermahta. Ljotić je bio idejni vođa i načelnik za moral Srpskog dobrovoljačkog korpusa, čiji su pripadnici, po njemu nazivani ljotićevci, ubrzo postali ozloglašeni zbog učešća u masakru u Kragujevcu i drugim gradovima.

Upravo je Obradović pisao za časopis Nova Iskra koji za cilj ima nastavak ljotićevske ideologije. Poslije se Obradović nevješto pravdao kako kod "Dimitrija Ljotića ceni njegov hrišćanski pogled na svet i antikomunizam".

Najveća sramota koju su počinili Ljotićevci, koji su Dverima i Obradoviću uzor, je njihovo učešće u masakru u Kragujevcu, 21. oktobra 1941. godine, kada je ubijeno 3.000 građana, među kojima je bilo nekoliko stotina učenika kragujevačkih škola.

A ne krije ni svoj fašistički stav kad se tiče Bosne i Hercegovine. Prije dvije godine na konferenciji za štampu Obradović je bez imalo ustručavanja govorio kako je Bosna i Hercegovina "vještačka tvorevina" i kako se njegov pokret Dveri zalaže za nezavisnost tzv. entiteta RS.

"Ono što je stav pokreta Dveri kada je u pitanju Bosna i Hercegovina jeste da je to jedna vještačka država koja je nasilno napravljena i koja je nefunkcionalna. Svi ovi pokušaji da se Bosna i Hercegovina održi kao vještačka država jednostavno nemaju nikakvog smisla. Vama je poznato da se mi zalažemo za nezavisnost, odnosno osamostaljenje RS-a i njeno pridruživanje Srbiji i mislim da je to prava perspektiva razvoja srpskog naroda s obje strane Drine u ovom vijeku", rekao je Obradović 2017. godine.

Znači Dveri i njezini članovi su pravi četnici, fašisti koji vode ove proteste u Srbiji i koji su željni krvi, a uzor jim Ljotić koji je ubijao Srbe. 

- Informišite se iz prve ruke ko su Dveri i njihov lider Obradović, koji u ovom periodu po svaku cenu, nedemokratskim i nasilnim sredstvima, želi da izazove nerede i destabilizaciju i po svaku cenu da dođe na vlast -

UREDNIK DNEVNIKA RTS O NASILNOM UPADU U TELEVIZIJU: Ušao sam u režiju i rekao da se zaključaju, video sam strah na licima koleginica!

PRED NJIM JE STAJAO MASKIRANI TERORISTA SA TESTEROM!

"Obezbeđenje mi je javilo da demonstranti upadaju u zgradu. Krenuo sam liftom ka drugom ulazu iz Aberdareve ulice i video ih da utrčavaju. Vratio sam se nazad brzo i rekao kolegama iz režije da se zaključaju".

Ovako urednik Drugog dnevnika RTS Dušan Ubović opisuje za Večernje novosti čas upada demonstranata u Javni servis. Demonstranti su išli od sprata do sprata i došli na treći, gde su sedeli novinari, daktilografi, kao i Ubović.

Potom je, kako je objavljeno, počelo koškanje, dok je taj urednik razgovarao sa Obradovićem, a pored njih stajao čovek sa testerom u ruci.

- Sve vreme je ćutao i držao testeru. Mislio sam šta ako je upali, okolo je bilo mnogo ljudi, budala je uvek budala. A, kažu da upad nije bio nasilan. Kako to nije nasilje? To vam je isto kao kada vam neko upadne u stan, drži oružje i kaže: "Pokaži gde je zlato, neću ti ništa". Psihologija mase je strašna - kaže Ubović.

Pokušao je, kaže Ubović, da zaustavi Obradovića govoreći mu da neće proći, ali je onda došlo do guranja, neko ga je zakačio po leđima, a zatim je ramenom udario u zid.

Demonstranti su krenuli dalje hodnikom, upali u tonski studio, odakle je Vladimir Mijaljević prenosio tenis i prekinuli ga.

Sledeća stanica im je bio urednik Zoran Stanojević. Obradović je tražio minute za opoziciju. Utom je stigla i policija, a i Drugi dnevnik se završio po planiranoj šemi, bez "nezvanih gostiju".

Ubović priča da, inače, insistira da prilozi sa protesta "Jedan od pet miliona" dobiju prostor.

- Izveštaji imaju od 1,5 do dva minuta i kada uporedim izjave koje mi pustimo, one su gotovo istovetne sa izborom koje napravi televizija N1. Žao mi je što neke kolege nisu pokazale solidarnost već su pozivali na upad u RTS - priča Ubović koji je u zgradi RTS bio 9. marta 1991. godine kada su bile demonstracije koje je vodio Vuk Drašković, u noći kada je bombardovan RTS, a 16 zaposlenih izgubilo život, kao i tokom petooktobarskog prevrata 2000. godine.

On poručuje da je posle nemilog događaja napravio Treći dnevnik, pa i vesti, a zatim pred zoru došao kući vraćajući film šta je sve moglo da se dogodi.

Zaposleni u RTS u nedelju su nastavili sa uobičajenim emitovanjem programa.

Ispred zgrade bila je policija koja čuva televiziju.

RUDAN: Današnja Hrvatska je NDH 2019

Usrale se ustaše nasred zemlje Hrvatske!

Javio se i Tomislav Karamarko zgrožen porukom koju nam je poslala Katolička crkva koruška. Ta Crkva mrzi sve što je hrvatsko. Jasno je to i Karamarku i svim časnim hrvatskim ustašama, kako onima sa ušatim U na zastavi i glavi, tako i našim biskupima u raskošnim mantijama.

Na Bleiburgu hrvatski biskupi, u ime samilosti prema “nevinima”, više neće blagoslivljati nakaze koje zazivaju hrvatsku odvratnu prošlost. Austriji je dopizdilo gledati cro naciće kako se deru, mašu zastavama i iskreno žale za zločincima koji su u njihovoj NDH klali sve što nije bilo “čisto”.

Za vrijeme NDH nisu bili čisti ni Židovi ni Cigani, ni Srbi ni krivomisleći Hrvati. Ne smijemo zaboraviti da se i djecu moralo klati da se zatre sjeme sila nečistih.

Tko je stradao na Bleiburgu i kakav je bio omjer “nevinih” i “krivih” morali bi znati povjesničari. Našoj djeci i našim unucima trebalo bi biti kristalno jasno tko su bile ustaše, tko su bili Pavelić i Stepinac.

Ovi koji danas drže Hrvatsku u svom hrvatskom džepu godinama vladaju ali se nimalo ne trude otkriti, onima koji ne znaju, kakva je država bila NDH. S pravom skrivaju istinu i oni i Crkva u Hrvata. Boje se da mlađi svijet ne progleda.

“Jebote”, rekli bi klinci i klinceze koji još nisu pobjegli u Irsku, ono što su u NDH bili Cigani, Židovi, Srbi i krivomisleći Hrvati, to smo u Hrvatskoj danas mi Hrvati. Deru nam kožu, more nas glađu, ne daju nam posao, ubijaju nas sudovima, ovrhama, ne možemo se školovati, ne možemo se liječiti. Židovi, Cigani, Srbi i krivomisleći Hrvati bolje su od nas prošli. Klanje kamom manje boli od hrvatskih stambenih kredita.

Današnja Hrvatska je NDH 2019. Zato mi nije jasno što Karamarka i kompaniju smeta. Austrija ne želi, čak ni blagoslovljen, fašizam u svoju butigu. Tko brani Karamarku i ostalima da poslušaju Đapića i organiziraju naci pir u Zagrebu?

U centru Zagreba ni jednom divljaku sa ušatim U na glavi i u glavi neće dlaka s glave pasti. Hrvatski biskupi će na Trgu bana Jelačića blagosloviti svakog ustašu koji im priđe. Za Dom spremni moći će urlati svi u kojima “čisto” hrvatsko srce bije. Tomson će vitlati mačem i ruliti o Gradiški Staroj.

Ne, nije mi jasno zašto veliki broj naših hrvatskih političara i svi hrvatski biskupi i svećenici toliko žale za NDH. Ma, imate je, gospodo. Jedini je problem što svoju ljubav prema zatiranju svega što je drugačije, svega što je “nečisto”, više ne smijete izvoziti.

Opustite se. Još u Hrvatskoj ima onih koji nisu pobjegli. Nečisti smo, gade nam se i ustaše političari i ustaše kardinali i sve druge ustaše, nemojte biti usraše, pobijte nas po kratkom postupku. Spasite nas, nacići. Pun nam je kurac “čistog” hrvatskog hrvatstva.

Pa ipak, koji je užitak gledati vas kako se bespomoćno batrgate kad na vas nasrne svjetska velesila Koruška.

Usrale se ustaše nasred zemlje Hrvatske.

Letačke priče Suada Hamzića: Šta traže general i MIG-21 u nudističkom kampu?

Ne poznajem pilota našeg RV, bar njegovog borbenog dela, koji nije napravio neku nedisciplinu u letenju, ali do tada niko nije brisao na visini od 100 metara iznad nudističkog kampa

Ne poznajem pilota našeg Ratnog vazduhoplovstva, bar njegovog borbenog dela, koji nije napravio neku nedisciplinu u letenju, prekršio vojno i Pravilo letenja, pravila kojima su nas pokušavali uokviriti ili bar ograničiti naš adrenalin zbog kojeg smo i birali poziv vojnog pilota.

Bilo je leto 1971. godine. Uspešna turistička sezona. Svi turistički kapaciteti na Jadranu popunjeni, jer smo krajem šezdesetih, pošto smo opalili šamar Rusima i Varšavskom paktu zbog vojne intervencije u Čehoslovačkoj 1968. odjednom postali vrlo popularna turistička destinacija.

Ni kampovi, posebno oni nudistički, nisu bili izuzetak: tih su godina karabinjeri i žandarmerija po Italiji i Španiji hapsili turiste koji bi se usudili razgolititi „preko mere“ na njihovim plažama. Kod nas je to bila stvar izbora. Danas bi to rekli stvar ljudskog prava.

Vrsar na zapadnoj obali Istre, izmedju Poreča i Rovinja, bio je najveći nudistički kamp u Evropi, možda i u svetu! Ostrvlje Briona nije imalo taj epitet ali nije bilo ni izuzetak. A na Brione je tih godina Tito stizao već početkom maja i tu ostajao do kraja leta, ugošćujući poznata svetska imena iz politike i umetnosti.

Nama pilotima 117. lovačkog avijacijskog puka i 352. lovačko-izviđačke eskadrile iz Bihaća je bilo svejedno koga će Tito ugostiti. Znali smo da ga moramo obezbeđivati, usput i celu zapadnu teritoriju SFRJ, dakle prebazirati u Pulu.

Prebazirali bismo po eskadrilama ili njihovim delovima, istovremeno izvršavajući zadatke stručnog i borbenog osposobljavanja i, onako usput, živeli svoje porodične živote, koristili godišnje odmore. Opet po posebnom planu.

U Puli smo uz dežurstvo u sistemu PVO održavali trenažu u letenju, a kada bi to bilo moguće i usavršavali se po programu SLU (stručnog letačkog usavršavanja).

Dani su bili dugi i najčešće vreli. Svitalo je rano a mi smo morali pola sata pre izlaska sunca biti spremni poleteti i ostati u tom stepenu pripravnosti pola sata posle zalaska sunca. Dežurali smo obično sa 4 aviona, 5, 6 pilota i neophodnim tehničkim sastavom. Morali smo dežurati u sistemu PVO, održavati letačku trenažu ali i voditi računa o ljudima, čuvati ih od premora i mogućih posledica istoga. Obično smo leteli u zoru pre svitanja ili predveče, izbegavajući visoke dnevne temperature. Ponekad smo leteli i noću.

Taj dan, čini mi se u julu, dva pilota su letela rutinske zadatke sa intervalom poletanja oko 20 minuta. Istovremeno su bili neka vrsta patrole, pripravnosti u vazduhu. Jedan od njih je bio moj klasić, bliski prijatelj i venčani kum Kantar Stevan. Zadatak je bilo let na maloj visini, zvali smo to „na 100 metara“.

Planirana marš-ruta vodila je negde na sever, u Sloveniju, malo kroz Alpe pa u povratku, preko neizbežnog radio navigacijskog fara ILB (Ilijrka Bistrica) na jug, na Jadran, pa iznad mora, nekoliko kilometara zapadno od obale, do RF PL (radio fara Pula) pa na sletanje.

Kum polete prvi. Dvadesetak minuta kasnije, upravo kada je drugi pilot poleteo na isti zadatak, pozva me kontrolor sa tornja:

– Evo dobio sam telefonom prijavu da je ovaj tvoj pilot malopre preleteo iznad nudističkog kampa na desetak metara, na forsažu! – Javio se neki general.

Nekoliko minuta kasnije kum u brišućem letu nadleće pistu, ulazi u krug, sleće, urulava u stajanku.

Na inače tamnoputom licu kuma nazire se i rumenilo oduševljenja, uzbuđenja:

– Dobro kume što praviš sranje iznad Vrsara? – upitah ga.

– Kakvo sranje? – uzvrati mi kum.

– Pa prebrisao si kamp nisko, još na forsažu. Stigla je prijava nekog generala koji je tamo. –

– Šta zna general šta je 10 a šta 100 metara! Uostalom šta će general u nudističkom kampu? –

Matirao me odgovorom ali i dao povod da razmišljam drugačije. Zaista, šta je tražio general u nudističkom kampu!?

Ni tako ja tu prijavu ne bih prosledio pretpostavljenom, a general, ako se na to i odluči, moraće odgovoriti svojim pretpostavljenim na pitanje koje je postavio i moj kum Steva!

JOŠKA BROZ: Ljudi danas napadaju Tita jer im treba opravdanje za njihovu nesposobnost

Joška Broz, unuk našeg predsednika Josipa Broza Tita, otkrio je šta mu je deda priznao kao svoju najveću grešku, ali i mnoge druge vrlo bitne detalje njegovog života

Nakon prve operacije priča Joška, pitao je Tita koja mu je najveća greška.

- To što sam pustio ustav iz 1974. Deset dana je stajao kod mene na stolu ja ga nisam potpisao. A taj ustav je bio početak kraja i Jugoslavije i partije i republika...

Priča dalje da on taj ustav nije htio da potpiše. A na njegovo  pitanje zbog čega nije stavio veto, Tito mu je rekao:

- Ja kao demokrata nisam hteo da dozvolim da budem nadglasan u Skupštini. A mogao sam da stavim veto... Greška je bila što nisam, rekao je Joška Broz na TV Happy i nastavio: Mika Špiljak i Kiro Gligorov su potpisali ustav, a celu priču su izgurali Kardelj i Steva Krajačić. Stevo Krajačić je čovek koji je radio iz senke, koji je namestio Rankovića i mnoge. Uspeo je da Tita posvađa sa najbližim ljudima, a evo kako. 

Dođe kod Rankovića i kaže:

 - Marko, slušaj trebalo bi starom postaviti neke uređaje. Godine su u pitanju, znaš da mu se nešto ne dogodi a da mi ne vidimo. Prosto da imamo kontrolu.

I posle toga Ranković smenjen, a ti uređaji su postavljeni i u WC i u kupatilo... Ranković reč jednu lošu  nije rekao o dedi. Oni su bili kumovi. I posle tog smenjivanja su ostali verni jedan drugome jer su obojica znali pozadinu svega.

To je meni i Ranković rekao.

Jednim delom je i Jovanka kriva za to što su kasnije ona i Tito bili razdvojeni. E sad priče da je Jovanka bila željna vlasti je laž. 

Ona je njega izuzetno volela i onda je u jednom trenutku ta ljubav prešla u paranoju. Ona je sve želela da njega zaštiti. U toj svojoj želji ona je preterivala u mnogim stvarima. Tako je došlo i do onog spiska. To je spisak ličkih generala koja je ona napravila sa Đokom Jovanićem kako bi oni bili u najbližem obezbeđenju da bi ga zaštitili. E to su koristili Dolanc, Ljubičić koji su bili protiv toga.

 Jovanka je sve čula šta pričaju ovi kad izađu napolje, pa zakulisne priče i ona je prenosila to Titu.Tito je Jovanku mnogo voleo i to razdavajanje mu je veoma teško palo. Ja to najbolje znam. On se nikada nije zvanično razveo od nje. On je njoj rekao nekoliko puta da ona treba da se brine o osoblju u kući ali da se u politiku ne meša.

Video sam po Titu da mu je bilo teško. Dođem kod njega i onda sedimo i ćutimo. I samo u jednom trenutku kaže:

- Uh, što joj je to trebalo...

Zbog nje maltene nije dolazio u Beograd, a u Ljubljani nije želeo da je vidi.

Jovanka je bila protiv Ljubičića i Dolanca i dokazalo se da je bila u pravu. Na sahrani nije htela ni ruku da im pruži. Bio je veliki pritisak da Jovanka ne prisustvuje Titovoj sahrani. Kao što je bio pritisak da se ona ne sahrani pored Tita.

Ja sam prvi rekao da ona na to ima pravo kao njegova zakonita žena.

Pogledajte pod kakvom je torturom ona živela, pogledajte gde je živela. A to je sve zato jer su se plašili da ona ne objavi sve ono što zna.

Te priče da on nije sahranjen u Kući cveća i da nije umro 4. maja već dva meseca ranije su gluposti. Deda je umro tog jutra, 4. maja umro. Trećeg maja uveče su mu proradili očni kapci. Počeli su da se pomeraju. Pitao sam doktore šta to znači i objasnili su mi da su to zadnji trzaji. I sutradan ujutru je umro. Nemoj da mi sad neko priča neke gluposti.

Što se sahrane tiče... Tito je ubačen u metalni sanduk koji je zavaren. A onda onaj načelnik nekadašnjeg DB, ono đupre, priča kako je tu stavljen pesak, kako je narod prevaren. Nisam se odvajao od tog kovčega do sahrane. Kad je završen prvi deo sahrane nije bila stavljena ona stena... Posle je noću u dva ujutru došla dizalica i tu stenu od devet tona stavila i ja sam tek onda otišao kući. Zašto ne puste mrtvog čoveka na miru. Nema dana da ga neko ne spomene.

Kad smo 1979, posle posete Kubi, na terasi Kuće cveća stajali Ljubičić, Tito, ja i još neko, onda je deda pitao - Šta ono gradite tamo?

- Muzej, rekao je Ljubičić.

- Mauzolej?

- Ne, ne druže predsedniče, pravimo muzej.

- Ja želim ovde da budem sahranjen, rekao mu je Tito.

A zvezda petokraka nije stavljena jer u prvom tom delu sahrane je napravljena to što je izgledalo kao kutija šibica... I to se tako zatvaralo. Da su stavili zvezdu ona nikad ne bi izgledala ko prava zvezda, jer zbog tih šina to ne bi izgledalo kako treba...

I deda nije bio mason, to su gluposti.

Deda nije bio vernik. Imao je onu uzrečicu - Boga mu...

Tito je vodio računa o crkvenim velikodostojnicima. Kada je patrijarh German izabran on je pitao:

- U čemu se vozi German?

- U fići...

- Odmah da ste mu dali mercedesa iz garaže, rekao im je Tito.

Slavljenje slave se nije branilo. Čak sam mu i ja rekao da sam išao kod nekoga na slavu.

A ljudi danas napadaju Tita jer im treba opravdanje za njihovu nesposobnosti, završio je Joška Broz. 

SUPER GALEB G-4: Jugoslovenski dijamant

Pogledajte respektabilan video prilog

Svojih pet minuta je pored raznih francuza, amerikanaca i rusa dobio još jedan Jugosloven, koji opravdava svoje poreklo i svoj kvalitet.
Reč je o SOKO Super Galebu G-4 jednom prkosnom lepotanu koji je svoju prodaju i slavu upropastio proporcionalno sa upropaštavanjem njegove matične države.

Uživajte u odličnom video prilogu:

NEDA ARNERIĆ SE PROBUDILA: Evo u kakvom je sada stanju

Neda Arnerić, velika Jugoslovenska glumica je u teškom stanju dovezena na Vojnomedicinsku akademiju, sada je stabilno i dalje prima neophodnu terpiju

Neda Arnerić, velika Jugoslovenska glumica je u teškom stanju dovezena na Vojnomedicinsku akademiju, sada je stabilno i dalje prima neophodnu terpiju, budna je, ali neraspoložena.

Arnerić će i dalje ostati na lečenju u VMA, gde se nalazi od srede uveče kada je dovezena u besvesnom stanju.

- Arnerić nije životno ugrožena, ali je još na intenzivnoj terapiji. Prima svu neophodnu terpiju, infuzije, a njeno stanje non-stop se prati - kaže izvor "Blica".

Kako saznajemo, glumica je vidno neraspoložena, ali se nije bunila kada su joj lekari objasnili da još ne mogu da je puste na kućno lečenje.

Neda Arnerić je hospitalizovana u sredu, oko 21 čas, kada ju je vozilo Hitne pomoći dovezlo u VMA, gde je primljena na odeljenje toksikologije u jako teškom stanju.

Da nešto nije u redu, prema našim saznanjima, te večeri shvatio je glumičin brat, koji ju je uporno zvao telefonom i nije mogao da je dobije.

- Nedu su zatekli kako leži na podu. Ekipa Hitne pomoći ubrzo je došla po pozivu i Neda je odvezena u VMA - navodi izvor "Blica".

Za sada nema više zvaničnih detalja o uzrocima zbog kojih je Nedi Arnerić pozlilo.

Podsetimo, sredinom decembra prošle godine preminuo je Nedin suprug dr Milorad Mešterović, a informacija o tome dospela je u javnost u januaru, jer je Neda to ispričala tek najbližem krugu prijatelja.

Nedi Arnerić je prošle godine na Festu uručen "Beogradski pobednik" za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, a na ovogodišnjem Festu se prikazuje film "Aleksi" Barbare Vekarić, u kome igra poznata glumica.

(Blic.rs)

SVET U ŠOKU: Kako je vremešni MiG-21 oborio ponos američke avijacije F-16!

Indija tvrdi da je njen MiG-21 oborio mnogo napredniji lovac F-16 pakistanskog vazduhoplovstva. Ta vest samo na prvi pogled deluje neobično, ali vojni stručnjaci kažu za RT da indijsko vazduhoplovstvo ima mnoge skrivene adute.

Do obaranja aviona došlo je na vrhuncu ovonedeljnih tenzija između dve zemlje.

Iako su vesti iz pograničnog Kašmira ovih dana bile pune nedoslednosti i dezinformacija, to ne znači da MiG-21 nije mogao da obori F-16, iako je reč o avionima potpuno različitih generacija, kaže Mihail Hodarenok, vojni ekspert i penzionisani pukovnik koji je ranije radio za rusku vojsku.

MiG-21 je u sovjetsku vojsku uveden davne 1959. godine, dok je F-16 supersonični lovac četvrte generacije, koji je u Oružane snage SAD uveden gotovo dve decenije kasnije.

Očigledno je da F-16 ima neuporedivo naprednije karakteristike, uključujući borbeni opseg od 547 kilometara, u poređenju sa 370 kilometara u slučaju MiG-a 21.

Međutim, Hodarenok objašnjava da je MiG-21-93, koji je koristila indijska vojska, prilično modernizovana verzija letelice.

„Njegov radarski sistem mu omogućava da neprijateljsku letelicu prati sa udaljenosti od 57 kilometara spreda i 30 kilometara otpozadi. Može da prati osam meta istovremeno, sa brzim sistemom potrage i automatskog uočavanja meta u bliskoj borbi, uključujući i upotrebu topova i navođenih raketa“, kaže ruski stručnjak.

MiG-21 ima rakete R-77 srednjeg dometa (110 kilometara), koje mogu da dosegnu brzinu od 4.250 kilometara na čas, sa bojevom glavom od 22 kilograma.

„To sve znači da je MiG-21-93 mogao lako da obori avion kao što je F-16. Osim toga, najbolji avion je uvek onaj koji ima najboljeg pilota. Ostalo su sitnice“, rekao je Hodarenok za RT.