SERGEJ TRIFUNOVIĆ: "Juga nije bila tamnica naroda!"

U Jugoslaviji svi su imali stanove, išli na more, imali video - rikordere, a naš pasoš je na crnoj berzi vredeo 50.000 maraka i zato je priča o toj zemlji kao tamnici naroda idiotska floskula, rekao je glumac Sergej Trifunović

On je sa Idom Prester, pevačicom i novinarkom iz Hrvatske govorio na tribini "Jugoslavija: od tamnice naroda do Coca Cola socijalizma", koji je u gradu na Ibru organizovalo kraljevačko udruženje "Pozitivna omladina".
“Posle sukoba sa Staljinom 1948. godine, Federativna narodna Jugoslavija se okrenula prema zapadu, pa je 1952. godine sklopljen sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama o kupovini knjiga, ploča i filmova”.

Jugoslovenska kinematografija je, rečeno je na tribini, narednih decenija imala šest filmova kandidata za Oskara, a u snimanju filma "Bitka na Neretvi", koje je trajalo dve godine, učestvovala je cela tadašnja Jugoslovenska narodna armija, čiji je svaki pripadnik u svakom trenutku morao da bude na raspolaganju autorima filma.

Ni taj film, ni osam godina kasnije, 1975. snimana "Užička republika" nisu imali ograničen budžet, ali je, prema rečima Sergeja Trifunovića, sa, kako se procenjuje, potrošenih između 20 i 30 miliona dolara, "Užička republika" te godine bila najskuplji film na svetu.

Sergej Trifunović je rekao da se umetnici sličnog senzibiteta sa prostora Jugoslavije sve više druže i da samo on ima dva takva zajednička projekta.

Jedan od tih projekata, naveo je Trifunović, treba da okupi ekipe glumaca i pevača na relaciji Zagreb - Sarajevo - Beograd, a drugi na relaciji Beograd - Ljubljana.

“Treba samo još do Skoplja da dobacimo i to je to”, rekao je glumac.

Na današnji dan 2014. godine preminuo je legendarni glumac Nikola Simić

Iako je dva puta podvrgnut operacijama na Institutu za urologiju i nefrologiju, jer je bolovao od raka, to ga nije sprečavalo da igra u predstavi „Buba u uhu“, kao i u mjuziklu Pozorišta na Terazijama „Producenti“, a ranije je najavljivano da bi trebalo da igra u nastavku filma „Zona Zamfirova“. 

Simić je rođen 18. maja 1934. i već u gimnaziji se pridružio dramskoj sekciji. Njegova prva ljubav bilo je slikanje, ali je sticajem neobičnih okolnosti odustao od srednje umetničke škole i posvetio se glumi, u koju ga je uveo njegov stariji brat Slavko. 

Diplomirao je na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu i prvu ulogu u predstavi "Oklopni voz" Miroslava Belovića imao već kao student (1957.) u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, čiji je stalni član od 1959. 

Na sceni JDP igrao je brojne likove iz komičnog i dramskog repertoara: Guverner i Trgovac (“Kandid ili Optimizam”); Lakej Ivan (“Pseći valcer”); Poco (“Čekajući Godoa”); Arkadije Arkadijevič (“Punjene tikvice”); Amori de Šatel Taro (“Velika auto trka”); Bopčinski (“Revizor”); Vića i Jerotije (“Sumnjivo lice” iz 1969. i 1990); Pomet (“Dundo Maroje”); Pukovnik, Ljudmila Brandahlistova, Islednik (“Veseli dani ili Tarelkinova smrt”); Grobar (“Hamlet”); Vitvud (“Takav je svet”); Sava Savić (“Protekcija”); Mita (“Zunzara”); Nikola (“Rat i mir u kafani Snefl”); Čovek koji se najviše boji (“Otkriće”); Gospodin Simić (“Skakavci”). 
U najdugovečnijoj predstavi u repertoarskim pozorištima „Buba u uhu“ Žorža Fejdoa, Nikola Simić je tumačio uloge Viktor-Emanuela Šandebiza i Poša. 

Predstava “Buba u uhu” prvi put je izvedena 7. juna 1971. godine na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Na repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozorišta nalazila se preko četrdeset godina, imala blizu dve hiljade repriza. Svaku od njih, sa generacijama glumaca koji su dali svoj doprinos dugom životu i uspehu predstave, predvodio je Nikola Simić u svojoj dvostrukoj, neponovljivoj, životnoj ulozi. 

U televizijskoj karijeri proslavio se ulogom Mite Pantića u filmskom serijalu “Tesna Koža”, ali i serijama “Srećni ljudi”, “Porodično blago”, “Ljubav navika, panika”. 

Poznat je i po tome što je sinhronizacijama crtanih filmova na srpski pozajmljivao glas Dušku Dugoušku, Mikelanđelu i Sekaču u “Nindža Kornjačama” i Čipu Čejsu u “Transformersima”. 

Tokom duge karijere osvojio je niz nagrada: Dobitnik je Sterijine nagrade i tri godišnje nagrade JDP-a. “Ćele kulu” (današnju “Naisu”) za najbolju filmsku kreaciju dobio je 1975, i više nagrada za životno delo - “Branislav Nušić”, “Pavle Vuisić” i “Zlatni ćuran”. 

Tesna koza najbolje scene video:

VIDEO: Legendarni Bora Todorović bi danas napunio 87 godina

Filmovi, seriji i pozoriše predstave u kojima je on glumio očarale su mnoge ljude širom Jugoslavije

Na današnji dan 1929. godine rođen je jedan od najboljih glumaca sa ovih prostora Bora Todorović. 
Tokom svog života igrao je u 110 ostvarenja, a neki od njegovih najpoznatijih filmova i serija su “Nacionalna klasa”, “Vruć vetar”, “Balkanski špijun”, “Maratonci trče počasni krug”, “Dom za vešanje”,  “Profesionalac”…
Nagrađen je brojnim priznanjima kao što su Sterijina nagrada,  statuetom Joakima Vujića, nagrada Pavla Vujisića, nagradom “Gran pri” u Kanu za film “Profesionalac”. Povukao se iz glume 2012. godine, a preminuo dve godine kasnije od posledica moždanog udara.

Povodom rođenja Bore Todorovića, podsetićemo se nekih njegovih fenomenalnih uloga koje su ostavile neizbrisiv trag u jugoslovenskoj i svetskoj kinematografiji.

“Nacionalna klasa”- Žile Đunta:

“Vruć vetar” – Bob:

“Balkanski špijun” – Pik:

“Dom za vešanje” – Ahmed:

PORTRET: Glumica Mira Banjac

Mira Banjac, pravo ime Mirjana T. Banjac (Erdevik, 4. novembar 1929.) je jedna od najpoznatijih Jugoslovenskih glumica, za vreme Drugog svetskog rata bila je godinu dana u Prvoj proleterskoj brigadi.

Likove žena iz naroda, svoja najuspelija glumačka dostignuća, najčešće ostvaruje svojevrsnim humorom. Osim u pozorištu, gde je dobila niz priznanja, igrala je i u nizu televizijskih drama i serija (na primer glavnu ulogu u seriji Marija Stipe Delića i više glavnih uloga u dramama Milenka Vučetića) te na filmu.

Na velikom ekranu ostvarila je više uloga za pamćenje, posebno u ostvarenjima Gorana Paskaljevića. Autorka je scenarija kratkometražnog filma Laku noć Šnjuka.

Dobitnica je brojnih nagrada, između ostalog dveju Sterijinih nagrada, Statuete Joakim Vujić, Oktobarske nagrade Novog Sada, zatim Oktobarska nagrada Beograda, Sedmojulska nagrada, tri Zlatne arene, Nagrada grada Zagreba (za TV seriju „Marija“), Zlatni lovorov vijenac za životno djelo (Sarajevo 1991).

Nema glumice koja se više šalila na svoj račun i na račun svog izgleda. Govorila je da je imala sve što glumici ne treba: nizak rast, sitne oči, kratke noge… Iako nije „po meri“, Mira Banjac uspela je da nam dočara nezaboravne likove sa pozorišnih dasaka, iz TV serija i filmova. Vojvođanka iz Erdevika, kojoj je Zoran Radmilović stalno pretio da će da je „vrati u Srpsko narodno“, ostvarila je niz nezaboravnih uloga i svoj život obojila druženjima sa glumačkim legendama i pesmom sa salaša. Danas, sa 76 godina, Mira Ba-njac i dalje radi, gledamo je u TV seriji „M(j)ešoviti brak“. Svakog dana, vozač ide po nju u Novi Sad i vraća je uveče kući, a neretko, glumica spava u jednom beogradskom hotelu, gde smo sa njom i razgovarali. Taj ritam nimalo joj ne smeta. To je, kaže, drži u životu.

–Dokle god radim, biću živa. Kad budem prestala da radim, ja ću da uginem kao biljka. Ne da umrem, nego da svenem. Celi moj život bio je rad i ogroman rad. Oduševljava me sve što radim i svaki susret s nekim novim, mladim svetom. Uvek sam se držala lepe misli Isidore Sekulić da je popularnost kvarljiva roba. A u našem poslu treba trajati, treba se rasporediti i ne trošiti na neke beznačajne stvari zarad popularnosti. Treba karijeru lagano graditi, osetiti svoje mogućnosti i trenutak kad ste više potrebni i kad ste manje potrebni.

Danas, ovoj ženi sa „dobrom karijerom i malim životom“, ostala je neispunjena samo jedna želja.
–Istinski mislim da bih danas dala celu karijeru da imam unuče da mi trčka po kući. Neko bi dao za moju karijeru sve, a ja bih sve za nečiju porodicu. Ali, nije mi se dalo. Ne da Bog sve. To je ta ravnoteža.

Mira Banjac danas živi u svom novosadskom stanu, sa sinom Branislavom.
–Moj sin je skoro 30 godina radio kao kamerman. Dok smo živeli u Beogradu, radio je na RTS-u, a potom i na TV Novi Sad, odakle je, kao i mnogi, otišao. Sada trenutno ne radi. A ja uvek imam šta da radim. Volim svoju kuću. Volim da je sve urađeno mojom rukom. Od cveća na balkonu, pa nadalje. Idem na pijacu, kuvam, dobro kuvam. Radim sve što i drugi normalni ljudi. Ušla sam u mirne vode, u godinama sam kada čovek zna gde mu je mesto. Vratila sam se u svoj kraj, jer valjda u sebi nosim nešto od te vojvođanske mirnoće i širine, pa mi prija usporeni ritam kojim se u Vojvodini živi. Nisam uskraćena ni za šta. Novi Sad ima pozorišta, promocije, izložbe, filmove, tu su mi prijatelji. Uvek znam gde ću ih naći.

Uloge

Filmografija glumca Mire Banjac
God.	Naziv	Uloga
1964.	Boj na Kosovu
1967.	Džandrljivi muž	Maga
1968.	Pusti snovi	Zorica Božović
1969.	Silom otac	Persa Micić
1970.	Rođaci	Anka
1971.	S vanglom u svet
1971.	Diplomci	Budina ujna
1972.	Jedan ujak Hojan
1972.	Glumac je, glumac
1972.	Ne gazite muškatle
1972.	Selo bez seljaka
1973.	Žute fesvice
1973.	Slanici
1973.	Kamiondžije	strina Cana
1973.	Naše priredbe	Karolina Horvat
1973.	Žuta	Studentkinja
1973.	Paja i Jare - Kamiondžije	strina Cana
1973.	Bećarski divani
1973.	Crvena bašta
1974.	Prosek
1974.	Divlje godine
1974.	Pozorište u kući 2	Zorka Jorgandžijević
1974.	Obraz uz obraz	Mira
1974.	Vlast	Mica
1975.	Kičma
1975.	Soba sa pet zidova
1975.	Hitler iz našeg sokaka	Žaretova žena
1975.	Pesma
1976.	Marija
1976.	Zvezdana prašina	Kaća
1976.	Kuhinja	Ana
1976.	Čuvar plaže u zimskom periodu	Spasenija Pašanović
1977.	Kako upokojiti vampira	Marija
1977.	Ne naginji se van	Mileva
1979.	Srećna porodica	Inspektor
1979.	Radio Vihor zove Anđeliju
1979.	Srećna porodica
1980.	Majstori, majstori!	Ljiljana
1980.	Interesi
1980.	Vruć vetar	Firgina verenica Mara
1980.	Samo za dvoje	Miloradova koleginica iz kancelarije
1981.	I nama je samo jedan dud preost'o
1981.	Tuga
1981.	Lov u mutnom	Nata
1981.	Baza na Dunavu	Saveta Brdar
1981.	Široko je lišće	Jovanka
1981.	Šesta brzina	Saveta Govedarević
1981.	Sjećaš li se Doli Bel	majka
1982.	Doktorka na selu
1982.	Priče iz radionice	Saveta Govedarević
1983.	Čovek sa četiri noge
1983.	Korespondencija	Milica Njegovan, Hadžijina žena
1983.	Radovan III	Katica
1983.	Veliki transport	Jela
1983.	Oštrica brijača
1984.	Opasni trag	Milina majka
1984.	Kamiondžije 2	Inspektorka
1984.	Varljivo leto '68	Petrova majka
1984.	Lazar
1984.	Balkanski špijun	Danica Čvorović
1985.	Ekran sneži
1985.	Jagode u grlu	svastika Ruža
1986.	Lepota poroka	Milada
1986.	Svečana obaveza	Saveta, Rankova mati
1986.	Medved 007
1987.	Milan - Dar
1987.	Pod ruševinama
1987.	Život radnika
1988.	Roman o Londonu
1988.	Mlada sila
1988.	Srce i njena deca	Keva
1988.	Haustorče
1988.	Za sada bez dobrog naslova
1988.	Đekna još nije umrla, a ka' će ne znamo	Perka
1989.	Čovjek koji je znao gđe je sjever a gđe jug	Joka Cokorilo
1989.	Sveti Georgije ubiva aždahu	tetka Slavka
1989.	Gospođa ministarka	Tetka Daca
1989.	Usamljena ruža
1989.	Specijalna redakcija	Branislava Kukić
1989.	Čudo u Šarganu	Ikonija
1989.	Svet	gospođa Tomić
1989.	Divlji svetac	Mikina majka
1989.	Dome, slatki dome	Cica
1989.	Metla bez drške
1989.	Drugarica ministarka
1989.	Balkan ekspres 2	Mira Baba
1990.	Zaboravljeni	Dankova majka
1990.	Gala korisnica: Atelje 212 kroz vekove
1990.	Poslednji valcer u Sarajevu
1990.	Sveto mesto	gospodarica Županski
1991.	Kuća za rušenje	Svekrva
1991.	Srpski rulet
1991.	Metla bez drske 3	Desa, Duškova tetka
1993.	Raj
1993.	Metla bez drške	Desa
1993.	Ruski car	Natalija Simeunović
1994.	Dnevnik uvreda 1993.
1994.	Vukovar, jedna priča	Milka
1995.	Oriđinali
1996.	Ivan
1996.	Do koske	sladoledžika
1996.	Lepa sela lepo gore	Veljina majka
1997.	Moja domovina
1996-1997.	Gore dole	kućna pomocnica Kaja
1998.	Bure baruta	majka Bosanskog Srbina
1999.	Nož	nana Hikmeta
2000.	Mili i slatki, moj Đokice	Marija
2001.	Seljaci	Draginja
1999-2001.	Porodično blago	Roska Gazikalović
2001.	Ona voli Zvezdu	baba Mara
2001.	Sve je za ljude	Draginja
2001.	Lola	Slavka
2002.	Tridesetdva kvadrata	Draginja
2001-2002.	Porodično blago 2	Roska Gazikalović
2002.	Lisice	kleptomanka
2002-2003.	Kazneni prostor	Anina baba
2003.	Kazneni prostor 2	Anina baba
2004.	Stižu dolari	udovica Šćepana Jovovića
2005.	Potera za Sreć(k)om	baka sa cegerima
2005.	Stižu dolari 2	udovica Šćepana Jovovića
2006.	M(j)ešoviti brak	tetka Anana
2006.	Optimisti	Baba kockarka
2006.	Ljubav, navika, panika	Milka
2007.	Bela lađa	Roska Gazikalović
2007.	Promeni me	Malobabićka
2006-2009.	Seljaci	Draginja
2008.	Braća Blum
2008.	Bela lađa 2	Roska Gazikalović
2007-2008.	Vratiće se rode	Ružica Sinđelić
2009.	Medeni mesec	Stana
2009.	Đavolja varoš	Baka
2009-2010.	Bela lađa 3	Roska Gazikalović
2010.	Šesto čulo	Pašićeva majka
2010.	Kao rani mraz	Skeledžija
2013.	Mamaroš

BITKA NA NERETVI: Najveći Jugoslovenski filmski spektakl ušao u povijest kao 'film nad filmovima'

Film je u originalu trajao 175 minuta, ali su ga američki distributeri skratili na 102 minute prije puštanja u američka kina.

Na ovogodisnjem Zagreb Film Festivalu će se prikazati polusatni film novinarske ekipe RTV Zagreb iz 1968., o snimanju Bulajićeve "Bitke na Neretvi", koja je ušla u povijest kao najveći filmski spektakl Jugoslavije, nazivan "filmom nad filmovima“.

Redatelj Veljko Bulajić uhvaćen je u trenucima dok je snimao govor četničkog vojvode (O. Welles), miner Vlado (Yul Bryner) objašnjavao je Titovu taktiku pri prelasku rijeke, no reportere je najviše zanimalo kako vrijeme krate statisti, regruti JNA i kako na snimanje gledaju svjedoci prave bitke na Neretvi.

BITKA NA NERETVI INTRO VIDEO:

BIOGRAFIJA: Glumac Nikola Simić

Никола Симић (Београд, 18. мај 1934 — Београд, 9. новембар 2014) био је југословенски позоришни, телевизијски и филмски глумац.

Рођен је у Београду у пекарској породици, у гимназији је глумио у драмској секцији, а касније дипломирао глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Прву улогу игра већ као студент (1957) у Југословенском драмском позоришту, чији је стални члан од 1959. до јануара 2014.У том позоришту остварио је бројне запажене улоге у представама као што су: „Ревизор”, „Псећи валцер”, „Велика ауто трка”, „Чекајући Годоа”, „Пуњене тиквице”, „Скакавци”. Од 1971. је играо у представи Буба у уху са којом је 7. јуна 2011. прославио јубилеј 40 година играња. Представа је ушла у Гинисову књигу рекорда. И то са обе улоге које тумачи: и као имућни Шандебизе и као хотелски слуга Пош.

Филмску каријеру је започео 1957. После тога је уследио низ телевизијских и филмских улога, а прославио се улогом Мите Пантића у филмском серијалу Тесна кожа(1982 — 1991), а остаће запамћен и као диригент Херберт фон Карајан из филмова Друга Жикина династија и Сулуде године. Друге важне улоге су биле у филмовимаДавитељ против давитеља, где је играо инспектора који мора да разреши случај давитеља чије су жртве жене које воле каранфиле. Мољац, Довиђења у Чикагу иЛајање на звезде. Познат је и по улози симпатичног декице у филму Бели лавови.

Глумио је у ТВ-серијама, широку популарност је стекао улогама у серијама које је написао Синиша Павић „Срећни људи“ (1993, 1995), „Породично благо“ (1998, 2001), „Стижу долари“ (2004) и серијама „Агенција за СИС“ (2006, 2007), и Љубав, навика, паника (2006, 2007).

Цртани филмови

Познат је и по томе што је синхронизацијама цртаних филмова на српски „позајмљивао“ глас Душку Дугоушку и тада изговорио реченицу “Шефе који ти је враг” једну од најпознатијих реченица из цртаних филмова. Глас је позајмио и Микеланђелу и Секачу у Нинџа корњачама; Мегатрону, Блустрику и Чипу Чејсу у Трансформерсима, Гаргамелу из Штрумфова, Мики маусу и Шиљи...

Крај живота

Почетком фебруара 2014. године је оперисан у Институту за урологију и нефрологију од рака простате, а почетком јуна због компликација са бешиком.

Преминуо је 9. новембра 2014. у Београду у 80. години живота. Комеморација поводом смрти доајена српског глумишта одржана је 14. новембра 2014. године у Југословенском драмском позоришту на сцени "Љуба Тадић". Сахрањен је истог дана у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Филмографија

Зијах Соколовић, Никола Симић, Мирка Васиљевић, Марија Каран и Сека Саблић са ауторима серије Љубав, навика, паника

На снимању ТВ серије Љубав, навика, паника

Филмографија глумца Николе Симића
Год.	Назив	Улога
1950.-те
1957.	Доктор	навијач
1958.	Те ноћи	Малишин друг
1959.	Дундо Мароје
1959.	Сам	Чавка
1960.-те
1960.	Љубав и мода	Бата
1960.	X-25 јавља	Грегорић
1961.	Штрафта
1962.	Прва љубав
1962.	Кишобран, освета и узица (ТВ)
1963.	Безазлене душе
1963.	Необичне делије
1963.	Насиље на тргу	радио оператор
1964.	Нови асистент
1964.	Народни посланик	Ивковић
1964.	Реквијем за похабане ствари
1965.	Алергија
1965.	Горки део реке	Јеврем Ристић
1966.	Поглед кроз уво
1966.	Три Бекрије
1966.	Пре рата	Љубомир Протић
1967.	Никад се не зна
1967.	Кораци кроз магле	Чапурка
1967.	Будућност света	дворска луда
1967.	Седам Хамлета
1967.	Терговци
1967.	На туђем хлебу	Иванов
1967.	Пробисвет
1968.	Изгубљено писмо
1968.	Наши синови
1968.	Слепи миш
1968.	Једног дана, једном човјеку
1968.	Продајем стара кола
1968.	Узрок смрти не помињати	Фотограф
1968.	Бекства	Бановић
1968.	Вукадин
1969.	Безимена звезда
1969.	Кројцерова соната (ТВ)
1969.	Крчма на главном друму
1969.	ТВ Буквар	друг Јешић
1969.	Рађање радног народа	Шуре
1969.	Велики дан	Жика
1970.-те
1970.	Протекција	Сава Савић, ћумурџија
1970.	Бурна ноћ
1970.	Фарса о Патлену	Трговац
1970.	Јепе брђанин (ТВ)
1971.	Капетан из Кепеника	Кале
1971.	Дом и лепота
1971.	Баријоново венчање
1971.	Улази слободан човек
1971.	Леваци	Вук
1971.	Дипломци	Александар Аца Брзић
1972.	Злочин и казна	Александар Григорјевич Замјотов
1972.	Буба у уху	Виктор Шандебиз
1972.	Розенбергови не смеју да умру
1972.	Амфитрион 38
1972.	Дамон	Леандер
1972.	Девојка са Космаја	Лисичић
1973.	Кућевласник и паликућа
1973.	Самртно пролеће	Бошко
1973.	Прослава
1973.	Хотел за птице
1973.	Дубравка
1974.	Лажа и Паралажа
1974.	Пинг без понга
1974.	Кошава	Ђура
1975.	Црни петак	Саја Молеровић
1975.	Циркус бува
1975.	Велебитске саонице или три швалера и једна девојка
1975.	Проклетиња
1975.	Хитлер из нашег сокака	Лекси
1976.	Влајкова тајна
1976.	Људи с репом
1977.	Хајдучка времена	Саватије
1977.	Под истрагом
1977.	Више од игре	Мирослав Илић-Гуливер
1978.	Мисао	Доктор Антон Игњаич Керженцев
1978.	Поглед у ноћ
1978.	Чардак ни на небу ни на земљи
1978.	Није него	директор Мартиновић
1979.	Сумњиво лице	Јеротије Пантић
1979.	Шестица, горе лево
1978 - 1979.	Чардак ни на небу ни на земљи
1979.	Седам плус седам
1979.	Копилан
1980.-те
1980.	Било, па прошло	погребник
1980.	Врућ ветар	шеф
1980.	Позориште у кући 4	Радин
1980.	Само за двоје	директор предузећа
1981.	Лаф у срцу	Сава Митровић
1981.	Ерогена зона	Доктор Поповић „Кикирез“
1981.	Берлин капут	Максим
1981.	500 када	Тржишни инспектор
1981.	На рубу памети
1981.	Седам минус седам
1982.	Три сестре
1982.	Тесна кожа	Димитрије „Мита“ Пантић
1982.	Мачор на усијаном лименом крову	Паја Шушуревић
1983.	Увоз извоз	Директор
1984.	Не тако давно
1984.	Уби или пољуби	Рецепционер
1984.	Давитељ против давитеља	Инспектор Огњен Страхињић
1984.	The Secret Diary of Sigmund Freud	Папа Фројд
1984.	Мољац	Доктор Табацки
1984.	Нема проблема	Миленко Пантић
1984.	Формула 1
1985.	Ћао инспекторе	Мики
1986.	Мајстор и Шампита	Веља
1986.	Кружна путовања (ТВ)	Господин Кукурику
1986.	Друга Жикина династија	Светислав Бркић
1987.	Тесна кожа 2	Димитрије „Мита“ Пантић
1988.	Сулуде године	Светислав Бркић
1988.	Вук Караџић	Др. Јозеф Шкода
1988.	Тајна манастирске ракије	брат Габријел
1988.	Тесна кожа 3	Димитрије „Мита“ Пантић
1989.	Вампири су међу нама	доктор Шварц
1989.	Другарица министарка	Спасоје
1990.-те
1990.	Под жрвњем
1990.	Сумњиво лице	Милисав - писар
1991.	Секула се опет жени	Синиша
1991.	Глава шећера	Ђука
1991.	Свемирци су криви за све	Свемирац
1991.	Тесна кожа 4	Димитрије „Мита“ Пантић
1992.	Тесна кожа: Новогодишњи специјал (ТВ)	Димитрије „Мита“ Пантић
1993-1994.	Срећни људи	Михајло Остојић
1995.	Трећа срећа	Пијани поштар
1995.	Театар у Срба
1995.	Отворена врата	Жак Убипарип, Кристијан Зу
1996.	Добро вече, децо	Чика Антика
1996.	Довиђења у Чикагу	Пајко
1995-1996.	Срећни људи 2	Михајло Остојић
1996.	Срећни људи: Новогодишњи специјал	Михајло Остојић
1997.	Канал мимо	Хранислав
1997.	Горе доле	агент некретнинама Животић
1998.	Никољдан 1901. године	Одаџија Таса
1998.	Свирач	Општински писар Видак Пецкаловић
1998.	Бекство	Парамон Иљиц Корзухин
1998.	Голубовица апотека	дворски
1998.	Лајање на звезде	директор
1999.	Кактуси и руже	Борис Лебедев Макс
2000.-те
2000.	Суседи	Милош Николић „Барон“
2000.	Луђе од луђег	Господин Џоунс
2000-2001.	Породично благо	Трипко Стојковић
2000.	Тајна породичног блага	Трипко Стојковић
2001.	Бумеранг	Апрцовић
2001.	Бар—Београд вија Пекинг	Радомир „Рада“ Цветић
2001-2002.	Породично благо 2	Трипко Стојковић
2003.	Сироти мали хрчки 2010.	академик/нови министар
2003.	Казнени простор	обијач Муња
2003.	Јагода у супермаркету	Кобац
2003.	Црни Груја	газда Славко Митезер
2004.	Стижу долари	Александар Љутић
2004.	Те quiero, Радиша	Газда
2005.	У ординацији	Пацијент са завојима
2005.	Lost and found
2005-2007.	Љубав, навика, паника	Мића
2006-2007.	Агенција за СИС	Спиридон Карамарковић
2007.	Кафаница близу СИС-а	Спиридон Карамарковић
2008.	Читуља за Ескобара	Чика Стева
2008.	Забрањена љубав	Официр ЈНА
2009.	Оно као љубав	Тома
2010.-те
2011.	Бели лавови	Декица
2013.	Тесна кожа 5	Димитрије Мита Пантић
2014.	Стварање света