VRH STUPIDNOSTI JE SLAVITI "NEZAVISNOST" NEČEGA ŠTO TE JE OTERALO U BEDU I DUŽNIČKO ROPSTVO!

Iz godine u godinu određenih dana, iste poruke torovskih političara, isti statusi na društvenim mrežama onih ZA i PROTIV nametnutih Dana nezavisnosti, na portalima isti komentari većinom onih koji iz svojih udobnih minhenskih, stutgardskih i ostalih evropskih domova nastavljaju ratove od kojih su pobjegli 90tih godina... 

Da nemamo internet, kablovsku TV, laptope, tablete i ostala čuda tehnike sve bi bilo isto kao i 90tih. Čuvena rečenica zbunjenog mladog vojnika JNA na ratištu u Sloveniji danas bi sigurno glasila: 'Oni bi kao da slave, a mi im kao ne damo'. 

Zbunjene i zaglupljene narodne mase danas mašu ljiljanima, očilima, šahovnicama, nametnutim zvjezdicama, japanskim suncem itd. ne bi li zaboravili da žive u protektoratu kojim se upravlja iz stranih ambasada, u "državi" čiji parlament usvaja zakone koje pišu evropske birokrate i MMF, u "državi" čija vojska i obavještajne službe račune polažu strancima, u kojoj međunarodne agencije učestvuju u predizbornim kampanjama, u državi čiji zvaničnici obećanja daju ambasadorima, a ne građanima. 

Takve su sve današnje bivše jugoslovenske republike, suverene koliko i Indija dok je bila britanska kolonija, nezavisne koliko i Pavelićeva NDH. 

Vrh stupidnosti je u takvoj "državi" slaviti nekakvu nezavisnost, koje je narode oterala u dužničko ropstvo i bedu. Primjerenije je prisjetiti se uzaludnih žrtava koje su izgubile svoje živote da bi njihovom zemljom upravljali međunarodni birokrati, privatizacijski tajkuni i nesposobni političari-marionete. Oni koji su prije 24 godine na referendumu zaokružili ZA, ali i oni koji su se protivili istom, sigurno nisu imali na umu ovakve grozomorne nakaze od republika. Što prije prihvatimo tu činjenicu, prije ćemo shvatiti da nam je potrebniji unutrašnji dogovor, pomirenje i ponovno sjedinjavanje jugoslovenskih prostora, nego li inostrana dominacija.

SREĆAN ROĐENDAN: POLITIKIN ZABAVNIK SLAVI 80 GODINA

Prvi broj Jugoslovenskog kultnog lista pojavio se 28. februara 1939. godine

Popularni list “Politikin zabavnik“, uz koga su odrastale mnoge generacije, obeležava 78 godina postojanja.

Prvi broj kultnog lista pojavio se 28. februara 1939. godine. Glavni urednik ovog nedeljnika Zefirino Grasi svojevremeno je napisao da je “Politikin zabavnik” izmišljen da bi uz pomoć starijih privukao mlađe čitaoce i pripremio ih da kasnije budu “isporučeni” dnevnom listu “Politika”.

“Politikin zabavnik” je 2006. proglašen za superbrend i najbolju robnu marku u mnoštvu srpskih štampanih medija.

Najveći prosečan tiraž od 345.910 primeraka “Politikin zabavnik” je imao 1976. godine.

List je od 1971. godine štampan i u latiničnom izdanju, a od 1973. godine i na slovenačkom jeziku.

DRUGARICA JOVANKA JE BILA ISPRED SVOG VREMENA - Drugi deo

Bila je najbolji ambasador onoga što je zemlja koju je predstavljala želela da pokaže kao svoje lice. Izazivala je divljenje i poštovanje svuda gde se pojavila, a njen stil bio je kopiran na unutrašnjoj sceni, dok je na spoljašnjoj imao isti učinak kakav danas nema niti jedna prva dama sveta

- Tek kasnije, kroz moju profesiju otkrio sam sa zaprepašćenjem koliko je prva Jugoslovenska dama Jovanka Broz bila ispred svog vremena. Mnogo pre nego što se artikulisalo ono što se danas naziva „pojavnošću“, „imidžom“ i „primerenim stilom“, pre nego što je sve prethodno navedeno postalo deo alata svake javne ličnosti, Jovanka Broz je to radila sa neverovatnim uspehom. Neverovatna lepota i način na koji ju je nosila. Taj stil može se opisati samo jednom rečju - besprekorno - ukazao je cenjeni modni kritičar, napominjući da se pri državničkim susretima izdvajala od ostalih po tome što nikada nije napravila nijednu grešku.

- Bila je najbolji ambasador onoga što je zemlja koju je predstavljala želela da pokaže kao svoje lice. Izazivala je divljenje i poštovanje svuda gde se pojavila, a njen stil bio je kopiran na unutrašnjoj sceni, dok je na spoljašnjoj imao isti učinak kakav danas ima, na primer, jedna Mišel Obama - zaključio je Murti.

Brozovi sa američkim predsedničkim parom Rričardom i Pat Nikson
Venčanje, idila i selidba iz Užičke 15

U aprilu 1952. godine, u Iloku, u vili „Dunavka“, postala je drugarica Broz. Venčanje je obavljeno u tajnosti, a kumovi su bili Aleksandar Ranković i Ivan Gošnjak. Ona je tada imala 28 godina, a Tito, koji je rođen 7. maja 1892. godine, imao je 60 godina. Titu je ostala verna supruga sve do njegove smrti 1980. godine. Prema novim biografijama, Tito je navodno, kada god su bili zajedno, Jovanki svakog jutra kuvao kafu. Idilični bračni odnosi narušeni su tokom ranih sedamdesetih. Aprila 1975. godine, Tito je napustio njihovu rezidenciju u Užičkoj 15 i preselio se u Beli dvor. Jovanka je poslednji put viđena u javnosti 14. juna 1977. Iako više nisu živeli zajedno, nije poznato da je Tito ikada izgovorio išta što bi moglo da bude protumačeno kao netrpeljivost ili animozitet prema njoj. Tri meseca posle Titove smrti, 27. jula 1980. godine, ljudi iz tajne službe upali su u Užičku 15. Ispreturali su stan, konfiskovali Jovankinu imovinu i prisilili je da se preseli na Bulevar mira 75, gde je stavljena u kućni pritvor. Iz Užičke 15 ponela je samo lične stvari, ali ne i nakit i druge dragocenosti. U decembru 1985. godine, u otvorenom pismu Jovanka je opisala kako se sve desilo.

Samovanje u vili „Bor” i borba za penziju
Nakon progona iz vile u Užičkoj, smeštena je u vilu „Bor“ na Dedinju. Zdanje od oko 750 kvadrata bilo je već tada zapušteno. Od 1983, Jovanka je sudskim putem tražila Titovu zaostavštinu i zahtevala da joj se vrate oduzeti lični predmeti. Spor je, između ostalog, postojao zbog činjenice da je odbijala ličnu penziju, na šta je imala pravo, dok je ona sve vreme insistirala na porodičnoj penziji, što joj je osporavano. Umesto penzije, rešenjem Vlade Srbije isplaćivana joj je „vanredna i izuzetna naknada“. Tek posle 2000. uspela je da se izbori za manju adaptaciju vile u kojoj je živela, u kuću je uvedeno grejanje, ali sudskom procesu koji je vođen za povraćaj lične imovine nije se nazirao kraj.

Jovanka sa Ivicom Dačićem i Rasimom Ljajićem prilikom dodele novih dokumenata 2009. godine

Život nedostojan prve dame SFRJ

Jovanka dugo nije imala lična dokumenata, poput lične karte i pasoša, što je konačno rešeno u leto 2009. godine zahvaljujući angažovanju Rasima Ljajića i Ivice Dačića. Koliko je poznato, kontakte je održavala samo s najbližim rođacima i nekoliko bliskih prijatelja, ali ne i s potomcima Josipa Broza Tita. Živela je potpuno povučeno, daleko od očiju javnosti. Pojavljivala se jedino o godišnjicama njegove smrti. Vila „Bor“ u kojoj je živela do prijema u bolnicu opljačkana je u februaru prošle godine. Zvaničnih izjava o tome šta je uzeto nije bilo, tačnije, mediji su zabeležili oprečne izjave policije i advokata Titove udovice. Jovanka je ocenila da je nisu opljačkali obični lopovi, nego ljudi koji su tačno znali šta traže, a da su ih poslali „oni koji se boje“ stvari koje ona zna, kao i da je pljačka povezana sa ostavinskom raspravom.

DRUGARICA JOVANKA JE BILA ISPRED SVOG VREMENA - Prvi deo

PREDIVNA POJAVA - Njena crna kosa u punđi, prelepe toalete, širok osmeh i otvoren karakter ostavili su utisak na brojne državnike, istoričare, pisce i umetnike sa kojima se Jovanka sretala kao supruga Josipa Broza Tita

Jovanka Broz rođena je 7. decembra 1924, u porodici Budisavljević, u 

Oboje dočekali duboku starost
Jovanka je i pored teškog života preminula u 89. godini, dok je Josip Broz preminuo nepuna tri dana pre no što je trebalo da napuni 88 godina i uđe u 89.

zaseoku Pećane kod Korenice u Lici, u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Selila se jednom iz Like u Beograd, ali je zato promenila osam država, koliko ih je formirano tokom 20. i početkom 21. veka na ovim prostorima.

Prateći Tita na njegovim državnim putovanjima, Jovanka se srela i sa brojnim, sada već istorijskim ličnostima. Među njima su i Vinston Čerčil, kraljica Elizabeta Druga, car Hajle Selasije, vođe nesvrstanih Gandi, Nehru, Naser... Takođe i dvojica američkih predsednika Džon F. Kenedi i Ričard Nikson. Njena pojava je uvek odisala elegancijom, dok su njen širok osmeh i iskren karakter ostali njen zaštitni znak.

NOB i poznanstvo sa Titom

Mlada Jovanka Broz
Imala je svega 17 godina kada je stupila u Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ). U NOB-u je učestvovala od 1941. godine, a gotovo cela njena porodica stradala je pod okupacijom nacista. U Drugom svetskom ratu preživela je ranjavanje u nogu i tifus, a iz rata je izašla kao dobitnik dva ordena za hrabrost, major JNA i nosilac Partizanske spomenice 1941.

Josipa Broza Tita, svoju najveću ljubav i čoveka kojeg je, kako svedoče njeni najmiliji, obožavala do poslednjeg trenutka, upoznala je prilikom nemačkog desanta na Drvar 1944. godine, gde se našla kao pripadnica Šeste ličke. Krajem rata i četrdesetih godina prošlog veka, počela je da radi kod Tita i bila je glavna domaćica vile u Užičkoj 15.

„Uvek je držala do sebe. Farbala je kosu u crno i doterivala se koliko je mogla“, ispričala je Jovankina rođaka M. P. iz Grocke, dodajući da Jovanka nikoga, pa ni najbliže, nije želela da opterećuje svojim mukama: „Takva je ona. Često je znala da u šali kaže: 

‚Neće nam biti ništa, mi smo tvrdoglave Ličanke.’” 

Ašok Murti, jedan od vodećih stilista javne scene Srbije, ukazuje za da je prva dama SFRJ u mnogo čemu bila ispred svog vremena.

JOVANKA I KASTRO

ZEMLJE KOJE SU NA RUBU BANKROTA: MAKEDONIJA, CRNA GORA, HRVATSKA...

Kako piše njemački Finanzen100.de, više od dvadeset država su izrazito ugrožene i drmaju ih krize veoma slične kao ona u tzv. Hellenskoj republici.

„Za ove zemlje kamatne stope su na niskim nivoima i zato vlade razdragano prihvataju posuđeni novac, umjesto da uspostave realne budžetske politike“, navodi Finanzen, dodajući kako su zemlje u dužničkim krizama – dug iznosi 30 posto više od bruto domaćeg proizvoda, godišnji deficit prelazi pet posto, a stope otplate prelaze 10 posto prihoda vlade.

Ovo su zemlje koje su na rubu bankrota:

Evropa

- Armenija

- Grčka

- Irska

- Hrvatska

- Makedonija

- Crna Gora

- Portugal

- Španija

- Ukrajina

- Kipar

Afrika

- Gambija

- Zimbabve (već bankrotirao)

- Sudan (već bankrotirao)

- Tunis

Amerika

- Belize

- Kostarika

- Dominikanska Republika

- El Salvador

- Grenada

- St. Vincent i Grenadini

Azija

- Libanon

- Šri Lanka

Australija/Okeanija

- Marshall Islands

'POSLEDNJI JUGOSLOVEN' - KNJIGA O IVICI OSIMU

SVIRAJTE MI "HEJ, SLOVENI"

Ivica Osim, popularni Švabo, bio je poslednji selektor fudbalske reprezentacije Jugoslavije, one pred rat. Donkihotovski, uprkos ljudima koji su zviždali svojoj himni, uprkos zemlji koja je žurila u rat, Osim je vodio reprezentaciju sve dalje...

Činilo se da pobedama hoće da zaustavi mržnju. I stigla je Jugoslavija do četvrtfinala, najdalje od šezdeset i neke. Jedan promašen penal protiv Maradonine ekipe delio nas je od polufinala. Bio bi to najveći uspeh zemlje koja više nije postojala. Marko Tomaš, pesnik i bivši fudbaler iz Mostara, napisao je biografiju Ivice Osima „Ivica Osim: Utakmica života“, odmotavši neke od najvažnijih uloga „Štrausa sa Grbavice“ od početka do kraja. Za "Blicov" magazin petkom "Tv & pop kultura" Tomaš je govorio o Osimu.

ČIST OBRAZ

- Bio je drugačiji. Imao je nešto narodsko u pristupu stvarima, u načinu na koji je govorio i objašnjavao stvari. I verovao je u rad. Uostalom, koliko je likova u ono vreme, govorim o početku devedesetih, ostalo čistog obraza u političkom smislu?

SVIRAJTE MI "HEJ, SLOVENI"

- Osim je pravo sarajevsko dete. Rođen je kao treća generacija doseljenika u taj grad. Njegovi su došli iz raznih krajeva Austrougarske carevine. Ali on je pravi, istinski Jugosloven. Ima jedna epizoda u knjizi, pričao mi je o himni „Hej, Sloveni“, koju je kao selektor fudbalske reprezentacije Jugoslavije slušao ravno 50 puta. S nostalgijom je rekao da, kad bi danas negde naručio tu pesmu, svi bi se pravili da je ne znaju. No, to manje govori o njegovom jugoslovenstvu, a više o ljudskom licemerju i prevrtljivosti.

MITSKI PORAZ OD ARGENTINE

- Ona nesrećna utakmica protiv Holandije na „Maksimiru“, pred sam polazak u Italiju na Svetsko prventvo, sigurno je jedan od dramatičnih trenutaka u Osimovom životu. I, sigurno, onaj mitski poraz od Argentine. No, ako mene pitate za ključni trenutak, onaj koji ga je izdigao iznad svih jeste ostavka koju je dao na selektorsku funkciju. Bio je jedini čovjek koji je tih dana u Srbiji javno istupio i rekao što misli o svemu.

TUCE I DVE FLAŠE VISKIJA

- Pitao sam ga zašto su Semir Tuce i Sead Kajtaz odigrali samo par utakmica. Objasnio mi je zbog čega mu nisu bili potrebni takvi igrači. A nedavno sam čuo jednu anegdotu koja je objasnila dosta toga. Elem, Tuce se vratio s jednog okupljanja reprezentacije i prijatelj ga je pitao kako je bilo, je l’ se dopao Švabi. Ovaj mu je na to dogovorio da je sve supe

da je poslednju noć popio dve boce viskija sa Švabom. Prijatelj mu se lupio po čelu i rekao: „E, jesi budala, sad te više nikada neće zvati u tim“. I više ga nikada i nije zvao.

ULICA U GRACU

- Dok sam radio na knjizi i pokušavao da mu uđem u trag, po Sarajevu se non-stop vrzmala gomila japanskih novinara koji su pokušavali da dođu do njega. Čak je i japanska državna televizija došla na sarajevsku promociju ove biografije. Još uvek ga izuzetno cene i u Gracu, tamo postoji inicijativa da se jedna ulica nazove po njemu. A takvih inicijativa nema ni u Sarajevu. No, i to više govori o nama nego o njemu - kaže Tomaš.

B-21: AMERIČKE UBICE IMAJU NOVO NEBESKO ORUŽJE ZA MASOVNO UNIŠTAVANJE (VIDEO)

B-21 je dizajniran tako da omogući korišćenje trenutne, ali i malo starije tehnologije - istakla je Debora Li Džejms, sekretarka vazduhoplovnih snaga Amerike.

Američka vojska želi da napravi 100 novih “stelt” bombardera dugog dometa do sredine 20-ih godina ovog veka. Nova letelica još uvek nema zvanično ime, ali je za sada poznata kao B-21.

Poznat izgled novog bombardera nije slučajnost. Njega je stvorila kompanija Nortrop Gruman, ista ona koja je zaslužna za B-2 Spirit, “stelt” bombarder koji se u američkoj vojsci koristi od 1997. godine.

Do sada je napravljena samo 21 letelica tipa Spirit, od kojih svaka košta 737 miliona američkih dolara.

- B-21 je dizajniran tako da omogući korišćenje trenutne, ali i malo starije tehnologije – istakla je Debora Li Džejms, sekretarka vazduhoplovnih snaga Amerike. Očekuje se da će B-51 koštati oko 550 miliona dolara.

B-21 će zameniti B-1B i B-52H bombardere.

Pogledajte video: