IMPRESIVNA BROJKA: EVO KOLIKO JE PREDSEDNIKA SAD SAHRANIO FIDEL KASTRO

Za života kubanskog vođe, koji je treći po dužini vladavine u svetu, Amerikom je rukovodilo 16 predsednika, od kojih je za Fidelovih 90 godina umrlo čak 10

Kubanski lider i revolucionarna ikona Fidel Kastro, koji je umro u 90. godini, “sahranio” je čak deset američkih predsednika. 

Kad se Kastro rodio, naime, predsednik Amerike bio je Kalvin Kulidž, inače 30. predsednik SAD. Pored njega, umrli su i Herbert Klark Huver koji je bio predsednik SAD od 1929. do 1933. godine, zatim Frenklin Ruzvelt, Hari Truman, Dvajt Dejvid Ajzenhauer, Džon Kenedi, Lindon Bejn Džonson, Ričard Milhaus Nikson, Džerald Ford i Ronald Regan.

Dobro poznati neprijateljski odnosi Kube i SAD počeli su 1959. godine kada su revolucionari proglasili pobedu, ulaskom trupa u Havanu. Od tada, a zbog ideoloških razlika i naklonjenosti SAD prema Batisti, počeo je Kastrov neprijateljski odnos prema SAD, a približio se Sovjetskom Savezu.

SAD su probale 1961. godine, s pristalicama Batiste i izbeglicama s Kube, da svrgnu Kastra, i tada je došlo do invazije u Zalivu svinja, koja je neslavno prošla i postala mrlja u Kenedijevoj karijeri.

Odnosi SAD i Kube ove godine su otoplili – posle 55 godina, imenovan je i ambasador SAD u toj zemlji.

Zasluga na tome ide odlazećem predsedniku Baraku Obami i Raulu Kastru. Obama je posetio Kubu marta ove godine, a u avgustu je poleteo prvi avion na komercijalnom letu između SAD i Kube. Embargo koje su SAD uvele Kubi i dalje je, međutim, na snazi, mada je Vašington prvi put bio uzdržan kad je u oktobru Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju u kojoj se poziva na okončanje sankcija Kubi. Do tada su glasali protiv.

IN MEMORIAM: KAKO JE GOVORIO 'EL KOMANDANTE'

Преминули лидер кубанске револуције Фидел Кастро последњи пут се у јавности појавио у априлу ове године, у завршници конгреса Комунистичке партије Кубе, а тада је поручио да ће "ускоро бити као и сви остали јер свима једном куцне час", али да ће идеје кубанских комуниста остати живе!

"Ускоро ћу напунити 90 година. Ускоро ћу бити као сви остали. Свима ће нам једном куцнути час, али идеје кубанских комуниста ће остати као доказ да на овој планети да, ако радите са жаром и достојанством, могу да донесу материјална и културна добра која су потребна људским бићима и да се за њих треба борити и никада од тога не одустати", рекао је тада Фидел Кастро.

Кастрово обраћање током његовог последњег, али и најдужег јавног појављивања после више година, клицањем је поздравило скоро 1.000 делегата колико их је било присутно на конгресу.

Харизматични "Ел Команданте", како су га Кубанци звали, између осталог је био познат и по свом говорништву при чему је вишесатним говорима дизао на ноге кубански народ, али се и оштро супротстављао Западу, а говорио је увек истим тоналитетом и са истим жаром, и свуда био праћен громогласним аплаузом.

"Осудите ме. Није важно. Историја ће ме ослободити греха", поручио је тако 16. октобра 1953, на суђењу за побуњенички напад кубанских револуционара.

Након тријумфа револуције, 1. јануара 1959, рекао је да га власт не занима нити намерава да је преузме.

"Све што ћу учинити јесте да обезбедим да жртве толиких мојих сународника не буду узалудне, шта год да ми будућност спрема", истакао је тада Фидел Кастро.

За револуцију је говорио да "није пут посут ружама, већ борба до смрти измеду будућности и прошлости".

Обративши се радницима и пољопривредницима у априлу 1961, рекао је да је кубанска револуција социјалистичка и демократска револуција скрушених, са скрушенима и за скрушене.

"Данас нас боли ако су Кубанци гладни, ако немају лекара, ако кубанска деца пате или су необразована, или ако кубанска породица нема кров над главом. То нас боли чак и ако се не ради о нашем брату, сину или оцу. Зашто не бисмо осетили исту бол и ако водимо да анголско дете иде гладно, пати, ако га убију или измасакрирају", рекао је Фидел марта 1977. кубанском цивилном и војном особљу у Луанди у Анголи.

Три године касније, на конгресу Комунистичке партије Кубе, поручио је да се Куба не противи проналажењу решења за своја историјска разилажења са САД, али да "нико не би требало да очекује да Куба промени свој став или да одступи од својих принципа".

"Куба јесте и биће социјалистичка. Куба јесте и биће пријатељ Совјетског Савеза и свих социјалистичких држава", нагласио је тада.

Када га је кубански парламент изабрао за шести мандат председника Државног савета, обећао је Кубанцима да ће бити уз њих, ако то желе, све док осећа да може бити од користи, ни минут мање и ни секунду више.

"Сада схватам да ми судбина није да се одмарам до краја живота", закључио је тада. А када је 2010. говорио о болести која га је задесила четири године раније, рекао је: "Био сам на вратима смрти, али ћу се вратити".

ФИДЕЛ КАСТРО: Свет ће доживети нову велику социјалну револуцију

 Фидел је прорекао: „Човечанство ће још видети велику социјалну револуцију. Октобарску револуцију у новим условима.”

 ЛЕГЕНДАРНИ лидер кубанске револуције Фидел Кастро најавио је – наступивши на крају 7. конгреса КПК – да је то за њега, с обзиром да је напунио 89 година, последњи највиши партијски скуп.

         Међутим, много је зачајније оно што је Фидел рекао о комунизму и његовој будућности. Али, пођимо редом.

         Прво је оценио да је руковођење народом у време кризе  – било којим народом – „нељудски посао”.

         Па указао: „Само, без криза би промене биле немогуће”.

         У наставаку је нагласио да „комунизам” представља најискривљенију и најоклеветанију концепцију историје”:

         „За то су се постарали – рекао је – они који су имали и имају привилегију да експлоатишу сиромашне и обезправљене лишавајући их материјалних добара која обезбеђују рад, таленат и човекова енергија”.

         Фидел је прорекао: „Човечанство ће још видети велику социјалну револуцију. Октобарску револуцију у новим условима.”

         Саме Кубанце је упозорио: „Комунистичке идеје се морају бранити. Ми морамо свој браћи у латинској Америци и у свету рећи да ће кубански народ бити победник”.

         Куба је у време Батистутине диктатуре била амерички рај за прање новца и земља са 8,500 јавних кућа у којима су се продавале и женске и мушке проститутке, чак и малолетници.

         Све је то било под контролом америчке мафије, а чак 70 одсто економије кубе држале су САД.

         Све је то збрисла револуција којом је руководио Фидел.

FIDEL KASTRO: IDEJE KUBANSKIH KOMUNISTA MORAJU OPSTATI!

Bivši kubanski predsednik Fidel Kastro (89) pojavio se na zatvaranju kongresa Komunističke partije Kube.

U konferencijskoj palati u Havani delegati su se digli na noge i uzvikivali "Fidel, Fidel", čim se pojavio na podijumu, prenosi ACN

Na Kongresu je njegov brat Raul ponovo izabran na novi petogodišnji mandat na čelu stranke, javili su kubanski mediji.

Otac kubanske revolucije pojavio se pored svog brata Raula koji ga je nasledio na mestu šefa države 2008. godine. Fidel Kastro je dočekan aklamacijom gotovo 1.000 delegata prisutnih na kongresu na koji nisu bili pozvani strani mediji, javila je državna agencija ACN. 

Kastro je u kratkom govoru na završetku skupa rekao da će skoro umreti i pozvao članove partije da pomognu da njegove ideje opstanu. 

"Uskoro ću napuniti 90 godina", rekao je Kastro, u svom najdužem javnom pojavljivanju u više godina.

"Uskoro ću završiti kao i svi drugi. Vreme će doći za sve nas, ali ideje kubanskih komunista će ostati kao dokaz da na ovoj planeti, ako se radi sa žarom i dostojanstvom, mogu da se proizvedu materijalna i kulturna dobra koja su potrebna ljudima, i potrebno je da se bez prekida borimo da to ostvarimo". 

"Svojim prijateljima u Latinskoj Americi i u svetu treba da kažemo da će kubanski narod pobediti", rekao je Fidel Kastro, obučen u trenerku. 

U konferencijskoj palati u Havani delegati su se digli na noge i uzvikivali "Fidel, Fidel", čim se pojavio na podijumu, prenosi ACN. 

Kastro se prethodno pojavio u javnosti 7. aprila, prvi put posle dugog odsustvovanja od devet meseci, kada je u jednoj školi u Havani govorio o pozitivnim stranama kubanskog školskog sistema, a pre toga u julu 2015.

On međutim redovno u svom domu prima lidere prijateljskih zemalja i državni mediji objavljuju fotografije tih susreta. 

Kubanski lider Raul Kastro (84) ostaće i narednih pet godina na čelu Komunističke partije Kube, kao prvi sekretar, odlučeno je na kongresu. 

Takođe će i drugi čovek partije Hoze Ramon Mačado Ventura koji predstavlja tvrdu komunističku struju, ostati u još jednom petogodišnjem mandatu drugi sekretar. 

Agencija AP navodi da je to poruka da ostareli revolucionarni lideri zemlje zadržavaju kontrolu i posle otopljavanja odnosa sa SAD i uprkos nezadovoljstvu ekonomskim stanjem u zemlji. 

BIOGRAFIJA: FIDEL KASTRO - Legenda koja živi

Fidel Alehandro Kastro Ruz, kubanski revolucionar, dugogodišnji generalni sekretar Komunističke partije Kube i predsednik i premijer Kube i veliki Titov i Jugoslovenski prijatelj - „Ja sam marksista-lenjinsta i ostaću to do svoje smrti“!

Fidel Kastro rođen je 13. avgusta 1926. (prema nekim izvorima — 1927) u mestu Majari na porodičnoj plantaži šećerne trske.

Kastrov otac bio je vlasnik plantaže od 23.000 ari na kojoj je kao mladić radio i Fidel.
Fidel Kastro je 1950. godine doktorirao pravo na Univerzitetu u Havani. 
Nakon završenog fakulteta Kastro je planirao da se kandiduje za mesto zastupnika u kubanskom parlamentu na izborima zakazanim za 1952. godinu, ali je general Fulgensio Batista u državnom udaru zbacio vladu i predsednika Karlosa Prio Sokarasa i otkazao izbore. Kastro je protiv Batiste uložio tužbu sudu zbog kršenja ustava, ali je sud tužbu odbacio.

Zbog uvedene diktature, Kastro je sa grupom istomišljenika 26. jula 1953. godine poveo revolucionarni pokret. Prvi potez je bio napad na kasarnu „Monkada“, u Santijago de Kubi, sa oko 300 ljudi. Međutim taj napad je bio neuspešan, većina njegovih drugova pobijena, a Kastro sa još nekolicinom njih zatvoren. U zatvoru je ostao sve do 1955. godine. 

U to doba njegove političke ideje bile su: nacionalizam, antiimperijalizam i reformacija. Njegove ideje tada još nisu bili povezane sa komunizmom. Nakon puštanja iz zatvora Kastro je otputovao prvo u Sjedinjene Američke Države, a potom u Meksiko gde je organizovao revolucionarni pokret nazvan „26. jul“ zajedno sa svojim istomišljenicima među kojima je bio i Če Gevara.

Njegova borba protiv diktatora Batiste je završena pobedonosnih ulaskom trupa pobunjenika u Havanu 8. januara 1959. godine.

Fidel Kastro je dolaskom na vlast bio veoma neprijateljski raspoložen prema Sjedinjenim Američkim Državama, koje su se prijateljski odnosile prema Batisti i često se mešale u unutrašnje poslove Kube dok je on bio na vlasti.

Nakon što je Kastrova vlada nacionalizovala rafinerije nafte, šećerane i pogone za proizvodnju električne energije 1960. godine Sjedinjenje Američke Države su prestale da kupuju kubanski šećer i uvele ekonomski embargo prema Kubi. 
1961. godine SAD su pokušale uz pomoć kubanskih izbeglica da zbace Kastra s vlasti u invaziji na Zaliv svinja, ali bez uspeha.

Možda i kao posledica te invazije sledila je Kastrova izjava u decembru 1961. godine: „Ja sam marksista-lenjinsta i ostaću to do svoje smrti“.

Ranih 1960-ih Kastro je otvoreno prigrlio komunizam i uspostavio bliske veze sa SSSR-om primajući sve veću sovjetsku vojnu i ekonomsku pomoć. 

U doba 1960-ih i 1970-ih Kastrova vlada je učinila značajna poboljšanja u kubanskom obrazovnom sistemu i organizaciji zdravstvene zaštite time prikazujući kubansku revoluciju kao primer drugim narodima.
Međutim, američko-kubanski odnosi su nastavili da se pogoršavaju, naročito tokom Kubanske raketne krize 1962, kada su Amerikanci otkrili da je Sovjetski Savez na Kubi postavio svoje balističke projektile dalekog dometa i time praktično imao cele Sjedinjene Države „na dlanu“.

Predsednik Džon Kenedi je tada uveo pomorsku blokadu Kube kako bi prisilio sovjetskog lidera Nikitu Hruščova na povlačenje sovjetskih projektila s Kube. 
Kastro je takođe aktivno pomagao revolucionarne pokrete u Latinskoj Americi, a u 1970-ih i 1980-ih i u Africi (Angola, Etiopija). 
1979. izabran je za vođu Pokreta nesvrstanih, poziciju koja mu je dala međunarodni ugled. Nakon što je kasnih 1980-ih SSSR počeo da sprovodi niz socijalnih i ekonomskih reformi Kastro je oštro kritikovao takve eksperimente s kapitalizmom i tvrdio kako na Kubi nema potrebe za sličnim reformama.

Raspad Sovjetskog Saveza 1991. godine prekinuo je dotok pomoć Kubi izazivajući time još veće propadanje posrnule kubanske ekonomije. Kastro je na takav razvoj događaja odgovorio 1993. godine kada je dopustio ograničeni niz ekonomskih reformi i delimičnu legalizaciju privatnog preduzetništva.
Tvrdio je kako je jedini način da se postigne ekonomski rast očuvanje jednopartijske države, ograničavanje privatnog preduzetništva i brzo utišavanje političkih protivnika. 

Jednom prilikom upitan kada će obrijati bradu i skinuti vojnu odoru odgovorio je: „Kada se okonča revolucija!“

Kastro je zbog bolesti napustio vlast 2006. godine i vođenje zemlje prepustio je svom bratu Raulu.

Metak Fidela Kastra nije hteo ni u ratu ni u miru. Preživeo je 637 atentata bez ijedne ogrebotine.
“Oduvek sam znao da sam smrtan, izjavio je Kastro u razgovoru sa španskim intelektualcem Federikom Majorom. Ključ moga života bio je zapravo u tome da sam u svakom trenutku bio svestan iznenadne, nepredvidive smrti, toliko da me to nije ni preokupiralo. Kada me je moj buntovni karakter gurnuo na put revolucionarne borbe, a niko me nije na to terao, znao sam da je malo verovatno da ću dugo poživeti. Ali, eto, poživeo sam…”
“Sada ovi iz CIA”, nastavio je Kastro, “jedva čekaju da umrem kada već nisu uspeli da me ubiju, a radili su svesrdno na tome”.

Za Kastra, kao i za Napoleona, metak očigledno nije još “izliven”. Smrt ga nije htela. Nije mu bilo suđeno da umre od nasilničke ruke. Koliko je u tome zaslužna njegova izuzetno brojna i perfektno obučena služba obezbeđenja, a koliko mu je u tom “ruskom ruletu” i sudbina bila naklonjena, teško je dati tačan odgovor.
Kastro je svoj život proživeo u tom začaranom krugu, a da nije doživeo, kako bi Markes rekao, ni najmanju ogrebotinu. Iz Majamija su donedavno verovali da će probiti taj štit i “osloboditi Kubu od diktatora.”

“Svakog dana učestvujem i pobeđujem u igri koja se zove ’pobediti smrt’. I priznajem, jako uživam u tim igrama i pobedama, jer znam koliko to teško pada mojim neprijateljima…”