"Ускоро ћу напунити 90 година. Ускоро ћу бити као сви остали. Свима ће нам једном куцнути час, али идеје кубанских комуниста ће остати као доказ да на овој планети да, ако радите са жаром и достојанством, могу да донесу материјална и културна добра која су потребна људским бићима и да се за њих треба борити и никада од тога не одустати", рекао је тада Фидел Кастро.
Кастрово обраћање током његовог последњег, али и најдужег јавног појављивања после више година, клицањем је поздравило скоро 1.000 делегата колико их је било присутно на конгресу.
Харизматични "Ел Команданте", како су га Кубанци звали, између осталог је био познат и по свом говорништву при чему је вишесатним говорима дизао на ноге кубански народ, али се и оштро супротстављао Западу, а говорио је увек истим тоналитетом и са истим жаром, и свуда био праћен громогласним аплаузом.
"Осудите ме. Није важно. Историја ће ме ослободити греха", поручио је тако 16. октобра 1953, на суђењу за побуњенички напад кубанских револуционара.
Након тријумфа револуције, 1. јануара 1959, рекао је да га власт не занима нити намерава да је преузме.
"Све што ћу учинити јесте да обезбедим да жртве толиких мојих сународника не буду узалудне, шта год да ми будућност спрема", истакао је тада Фидел Кастро.
За револуцију је говорио да "није пут посут ружама, већ борба до смрти измеду будућности и прошлости".
Обративши се радницима и пољопривредницима у априлу 1961, рекао је да је кубанска револуција социјалистичка и демократска револуција скрушених, са скрушенима и за скрушене.
"Данас нас боли ако су Кубанци гладни, ако немају лекара, ако кубанска деца пате или су необразована, или ако кубанска породица нема кров над главом. То нас боли чак и ако се не ради о нашем брату, сину или оцу. Зашто не бисмо осетили исту бол и ако водимо да анголско дете иде гладно, пати, ако га убију или измасакрирају", рекао је Фидел марта 1977. кубанском цивилном и војном особљу у Луанди у Анголи.
Три године касније, на конгресу Комунистичке партије Кубе, поручио је да се Куба не противи проналажењу решења за своја историјска разилажења са САД, али да "нико не би требало да очекује да Куба промени свој став или да одступи од својих принципа".
"Куба јесте и биће социјалистичка. Куба јесте и биће пријатељ Совјетског Савеза и свих социјалистичких држава", нагласио је тада.
Када га је кубански парламент изабрао за шести мандат председника Државног савета, обећао је Кубанцима да ће бити уз њих, ако то желе, све док осећа да може бити од користи, ни минут мање и ни секунду више.
"Сада схватам да ми судбина није да се одмарам до краја живота", закључио је тада. А када је 2010. говорио о болести која га је задесила четири године раније, рекао је: "Био сам на вратима смрти, али ћу се вратити".
Кастрово обраћање током његовог последњег, али и најдужег јавног појављивања после више година, клицањем је поздравило скоро 1.000 делегата колико их је било присутно на конгресу.
ОдговориИзбриши