IMPRESIVNA BROJKA: EVO KOLIKO JE PREDSEDNIKA SAD SAHRANIO FIDEL KASTRO

Za života kubanskog vođe, koji je treći po dužini vladavine u svetu, Amerikom je rukovodilo 16 predsednika, od kojih je za Fidelovih 90 godina umrlo čak 10

Kubanski lider i revolucionarna ikona Fidel Kastro, koji je umro u 90. godini, “sahranio” je čak deset američkih predsednika. 

Kad se Kastro rodio, naime, predsednik Amerike bio je Kalvin Kulidž, inače 30. predsednik SAD. Pored njega, umrli su i Herbert Klark Huver koji je bio predsednik SAD od 1929. do 1933. godine, zatim Frenklin Ruzvelt, Hari Truman, Dvajt Dejvid Ajzenhauer, Džon Kenedi, Lindon Bejn Džonson, Ričard Milhaus Nikson, Džerald Ford i Ronald Regan.

Dobro poznati neprijateljski odnosi Kube i SAD počeli su 1959. godine kada su revolucionari proglasili pobedu, ulaskom trupa u Havanu. Od tada, a zbog ideoloških razlika i naklonjenosti SAD prema Batisti, počeo je Kastrov neprijateljski odnos prema SAD, a približio se Sovjetskom Savezu.

SAD su probale 1961. godine, s pristalicama Batiste i izbeglicama s Kube, da svrgnu Kastra, i tada je došlo do invazije u Zalivu svinja, koja je neslavno prošla i postala mrlja u Kenedijevoj karijeri.

Odnosi SAD i Kube ove godine su otoplili – posle 55 godina, imenovan je i ambasador SAD u toj zemlji.

Zasluga na tome ide odlazećem predsedniku Baraku Obami i Raulu Kastru. Obama je posetio Kubu marta ove godine, a u avgustu je poleteo prvi avion na komercijalnom letu između SAD i Kube. Embargo koje su SAD uvele Kubi i dalje je, međutim, na snazi, mada je Vašington prvi put bio uzdržan kad je u oktobru Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju u kojoj se poziva na okončanje sankcija Kubi. Do tada su glasali protiv.

ФИДЕЛ КАСТРО: Свет ће доживети нову велику социјалну револуцију

 Фидел је прорекао: „Човечанство ће још видети велику социјалну револуцију. Октобарску револуцију у новим условима.”

 ЛЕГЕНДАРНИ лидер кубанске револуције Фидел Кастро најавио је – наступивши на крају 7. конгреса КПК – да је то за њега, с обзиром да је напунио 89 година, последњи највиши партијски скуп.

         Међутим, много је зачајније оно што је Фидел рекао о комунизму и његовој будућности. Али, пођимо редом.

         Прво је оценио да је руковођење народом у време кризе  – било којим народом – „нељудски посао”.

         Па указао: „Само, без криза би промене биле немогуће”.

         У наставаку је нагласио да „комунизам” представља најискривљенију и најоклеветанију концепцију историје”:

         „За то су се постарали – рекао је – они који су имали и имају привилегију да експлоатишу сиромашне и обезправљене лишавајући их материјалних добара која обезбеђују рад, таленат и човекова енергија”.

         Фидел је прорекао: „Човечанство ће још видети велику социјалну револуцију. Октобарску револуцију у новим условима.”

         Саме Кубанце је упозорио: „Комунистичке идеје се морају бранити. Ми морамо свој браћи у латинској Америци и у свету рећи да ће кубански народ бити победник”.

         Куба је у време Батистутине диктатуре била амерички рај за прање новца и земља са 8,500 јавних кућа у којима су се продавале и женске и мушке проститутке, чак и малолетници.

         Све је то било под контролом америчке мафије, а чак 70 одсто економије кубе држале су САД.

         Све је то збрисла револуција којом је руководио Фидел.

FIDEL KASTRO: IDEJE KUBANSKIH KOMUNISTA MORAJU OPSTATI!

Bivši kubanski predsednik Fidel Kastro (89) pojavio se na zatvaranju kongresa Komunističke partije Kube.

U konferencijskoj palati u Havani delegati su se digli na noge i uzvikivali "Fidel, Fidel", čim se pojavio na podijumu, prenosi ACN

Na Kongresu je njegov brat Raul ponovo izabran na novi petogodišnji mandat na čelu stranke, javili su kubanski mediji.

Otac kubanske revolucije pojavio se pored svog brata Raula koji ga je nasledio na mestu šefa države 2008. godine. Fidel Kastro je dočekan aklamacijom gotovo 1.000 delegata prisutnih na kongresu na koji nisu bili pozvani strani mediji, javila je državna agencija ACN. 

Kastro je u kratkom govoru na završetku skupa rekao da će skoro umreti i pozvao članove partije da pomognu da njegove ideje opstanu. 

"Uskoro ću napuniti 90 godina", rekao je Kastro, u svom najdužem javnom pojavljivanju u više godina.

"Uskoro ću završiti kao i svi drugi. Vreme će doći za sve nas, ali ideje kubanskih komunista će ostati kao dokaz da na ovoj planeti, ako se radi sa žarom i dostojanstvom, mogu da se proizvedu materijalna i kulturna dobra koja su potrebna ljudima, i potrebno je da se bez prekida borimo da to ostvarimo". 

"Svojim prijateljima u Latinskoj Americi i u svetu treba da kažemo da će kubanski narod pobediti", rekao je Fidel Kastro, obučen u trenerku. 

U konferencijskoj palati u Havani delegati su se digli na noge i uzvikivali "Fidel, Fidel", čim se pojavio na podijumu, prenosi ACN. 

Kastro se prethodno pojavio u javnosti 7. aprila, prvi put posle dugog odsustvovanja od devet meseci, kada je u jednoj školi u Havani govorio o pozitivnim stranama kubanskog školskog sistema, a pre toga u julu 2015.

On međutim redovno u svom domu prima lidere prijateljskih zemalja i državni mediji objavljuju fotografije tih susreta. 

Kubanski lider Raul Kastro (84) ostaće i narednih pet godina na čelu Komunističke partije Kube, kao prvi sekretar, odlučeno je na kongresu. 

Takođe će i drugi čovek partije Hoze Ramon Mačado Ventura koji predstavlja tvrdu komunističku struju, ostati u još jednom petogodišnjem mandatu drugi sekretar. 

Agencija AP navodi da je to poruka da ostareli revolucionarni lideri zemlje zadržavaju kontrolu i posle otopljavanja odnosa sa SAD i uprkos nezadovoljstvu ekonomskim stanjem u zemlji. 

FIDEL KASTRO: NISU NAM POTREBNI NIKAKVI POKLONI OD AMERIKE!

Бивши кубански председник Фидел Кастро је ауторским чланком показао да се и даље противи приближавању Вашингтона и Хаване, нагласивши да његовој земљи "нису потребни никакви поклони од империје", преноси АФП.

АФП наводи да је 89-годишња икона кубанске револуције није виђена током прошлонедељне историјске посете америчког председника Барака Обаме комунистичком острву, која је представљена као напор на учвршћивању нормализације билатералних односа.

Први, а како АФП наводи и иронични коментар Фидела Кастра на ову посету објављен је у листу "Гранма" под називом "Брат Обама".

"Од слушања онога што прича амерички председник било ко може да доживи срчани удар", навео је Фидел Кастро.

ШТА СВЕ НИСУ ПОКУШАЛИ – НИШТА НИСУ МОГЛИ: Најмонструознији планови ЦИА-е за убиство Кастра

ВАШИНГТОН – ЦИА је наводно имала више монструозних планова за убиство Фидела Кастра, али један од најчуднијих био је онај који је укључивао гљивице, бактерије и ронилачко одело.

Америчка архива за националну безбедност објавила је информације да је Вашингтон покушао да убије Кастра тако што су му туберкулозом инфицирали ронилачко одело.

Архив наводи како је америчка влада контактирала адвоката Џејмса Донована да преговара са Кастром. ЦИА је веровала да ће моћи да искористи Донованову повезаност с кубанским лидером како би убила Кастра, наводи „Express.hr“, а преносе „Независне“.

Направљен је тајни план, да приликом преговора са Кастром, Донован Кастру преда поклон, с обзиром на то да су обојица волели роњење. Међутим, Донован није ни знао за овај опаки план и да су одело и боце за дисање заражени гљивицама и опасним бактеријама.

План је пропао када је Милан Мисковски, адвокат ЦИА-е, рекао Доновану да провери да неко није „чачкао“ по оделима.

Кастро и Донован састали су се 1963. године и амерички адвокат је предао дар кубанском лидеру. Ронилачка опрема није била заражена захваљујући савету Мисковског. Постојало је пуно завера како да се убије Кастро, а једна од најпознатијих је и цигара која би експлодирала чим би је Кастро запалио.

Како су осим цигара његова велика страст били и шејкови од јагоде, постојала је и идеја да га отрују.

Претпоставља се да је последњи покушај ликвидације Кастра требало да буде 2000. године када је испланиран бомбашки напад на дворану у Панами у којој је Кастро требало да одржи говор. Иначе, лик Џејмса Донована појавио се и на филму, и то у великом хиту „Мост шпијуна“, а тумачио га је Том Хаекс.

KASTRO ŽESTOKO RASPALIO PALJBU: "NATO liči na naciste !"

- Mnoge ljude zaprepasti kad čuju izjave nekih evropskih portparola NATO-a, koji govore sa stilom i izrazom lica poput nacističkih SS odreda - naveo je bivši kubanski predsednik.

Bivši predsednik Kuber Fidel Kastro je oštro kritikovao Sjedinjene Američke Države i Evropu, optužujući ih za ratno huškanje, dok je predstavnike NATO uporedio sa nacistima.

U kolumni objavljenoj u kubanskim državnim medijima, otac tamošnje komunističke revolucije je takođe kritikovao američkog senatora DŽona Mekejna zbog američke politike na Bliskom Istoku, nazvavši ga “najbezuslovnijim saveznikom Izraela”, prenela je agencija AFP.

– U svetu poslednjih godina nije bilo predaha, posebno otkad je Evropska ekonomska zajednica, pod strogim i bezuslovnim vođstvom SAD-a, odlučila da je vreme da se izravnaju računi sa onim što je ostalo od dve velike nacije (Rusije i Kine), koje su prethodno herojski stavile tačku na imperijalistički kolonijalni poredak kojeg su svetu želeli da nametnu Evropa i SAD – istakao je 88-godišnji kubanski lider.

Kastro je takođe optužio Zapad za cinizam i dodao da je ta karakteristika postala “simbol imperijalističke politike”.

On je posebno izdvojio Mekejna, kandidata Republikanske stranke na predsedničkim izborima u SAD 2008. godine, za kojeg kaže da je podržavao izraelsku obaveštajnu službu Mosad i da je “zajedno sa tom službom učestvovao u kreiranju Islamske države, koja danas kontroliše značajan i važan deo Iraka, a navodno i trećinu Sirije”.

Kad je reč o Severnoatlantskoj alijansi, Kastro je izjvio da ga njeni predstavnici podsećaju na zloglasne SS odrede nacističke Nemačke.

– Mnoge ljude zaprepasti kad čuju izjave nekih evropskih portparola NATO-a, koji govore sa stilom i izrazom lica poput nacističkih SS odreda – rekao je on.

Fidel Kastro je zbog slabog zdravstvenog stanja 2006. prepustio vlast na Kubi svom mlađem bratu Raulu, a od tada se bavi pisanjem knjiga i članaka, kao i primanjem stranih državljana.

FIDEL KASTRO: "Rusija i Kina će spasiti svet !"

HAVANA – Rusija i Kina su zemlje koje će očuvati svetski mir i stabilnost, budući da su iskusile svu muku rata protiv fašizma, napisao je bivši kubanski lider Fidel Kastro u pismu venecuelanskom predsedniku Nikolasu Maduru.

„I Rusija i Kina poznaju svetske probleme mnogo bolje od Sjedinjenih Američkih Država, a razlog je to što su te zemlje morale da prođu kroz strašne ratove koje im je nametnuo slepi egoizam fašizma“, istakao je Kastro, objavio je kubanski list „Granma“.

Zato je na Rusiji i Kini, imajući u vidu njihovu tradiciju i revolucionarno iskustvo, da preduzmu najveći napor da se izbegne rat i doprinese mirnodopskom razvoju Venecuele, Latinske Amerike, Azije i Afrike“, istakao je vođa kubanske revolucije.

Kastro je upozorio da niko danas više nije bezbedan i objasnio da je to zato što devet zemalja poseduje nuklearno oružje, a samo jedna od njih – SAD – ih zaista i koristi, „kao kad je bacila dve atomske bombe na Japan 1945. godine, koje su ubile stotine hiljada ljudi u samo tri dana“.

U pismu Fidel Kastro takođe hvali predsednika Madura, koji je priznao rezultate parlamentarnih izbora održanih u Venecueli prošle nedelje, prema kojima je opozicija osvojila dvotrećinsku većinu, preneo je sajt RT.

Odnosi između Kube i Venecuele su poslednjih godina sve bolji, pa Karakas prodaje Havani naftu po povoljnoj ceni i ulaže u kubansku naftnu industriju, dok Kuba zauzvrat pomaže venecuelanskom zdravstvu slanjem svojih lekara.

BIOGRAFIJA: FIDEL KASTRO - Legenda koja živi

Fidel Alehandro Kastro Ruz, kubanski revolucionar, dugogodišnji generalni sekretar Komunističke partije Kube i predsednik i premijer Kube i veliki Titov i Jugoslovenski prijatelj - „Ja sam marksista-lenjinsta i ostaću to do svoje smrti“!

Fidel Kastro rođen je 13. avgusta 1926. (prema nekim izvorima — 1927) u mestu Majari na porodičnoj plantaži šećerne trske.

Kastrov otac bio je vlasnik plantaže od 23.000 ari na kojoj je kao mladić radio i Fidel.
Fidel Kastro je 1950. godine doktorirao pravo na Univerzitetu u Havani. 
Nakon završenog fakulteta Kastro je planirao da se kandiduje za mesto zastupnika u kubanskom parlamentu na izborima zakazanim za 1952. godinu, ali je general Fulgensio Batista u državnom udaru zbacio vladu i predsednika Karlosa Prio Sokarasa i otkazao izbore. Kastro je protiv Batiste uložio tužbu sudu zbog kršenja ustava, ali je sud tužbu odbacio.

Zbog uvedene diktature, Kastro je sa grupom istomišljenika 26. jula 1953. godine poveo revolucionarni pokret. Prvi potez je bio napad na kasarnu „Monkada“, u Santijago de Kubi, sa oko 300 ljudi. Međutim taj napad je bio neuspešan, većina njegovih drugova pobijena, a Kastro sa još nekolicinom njih zatvoren. U zatvoru je ostao sve do 1955. godine. 

U to doba njegove političke ideje bile su: nacionalizam, antiimperijalizam i reformacija. Njegove ideje tada još nisu bili povezane sa komunizmom. Nakon puštanja iz zatvora Kastro je otputovao prvo u Sjedinjene Američke Države, a potom u Meksiko gde je organizovao revolucionarni pokret nazvan „26. jul“ zajedno sa svojim istomišljenicima među kojima je bio i Če Gevara.

Njegova borba protiv diktatora Batiste je završena pobedonosnih ulaskom trupa pobunjenika u Havanu 8. januara 1959. godine.

Fidel Kastro je dolaskom na vlast bio veoma neprijateljski raspoložen prema Sjedinjenim Američkim Državama, koje su se prijateljski odnosile prema Batisti i često se mešale u unutrašnje poslove Kube dok je on bio na vlasti.

Nakon što je Kastrova vlada nacionalizovala rafinerije nafte, šećerane i pogone za proizvodnju električne energije 1960. godine Sjedinjenje Američke Države su prestale da kupuju kubanski šećer i uvele ekonomski embargo prema Kubi. 
1961. godine SAD su pokušale uz pomoć kubanskih izbeglica da zbace Kastra s vlasti u invaziji na Zaliv svinja, ali bez uspeha.

Možda i kao posledica te invazije sledila je Kastrova izjava u decembru 1961. godine: „Ja sam marksista-lenjinsta i ostaću to do svoje smrti“.

Ranih 1960-ih Kastro je otvoreno prigrlio komunizam i uspostavio bliske veze sa SSSR-om primajući sve veću sovjetsku vojnu i ekonomsku pomoć. 

U doba 1960-ih i 1970-ih Kastrova vlada je učinila značajna poboljšanja u kubanskom obrazovnom sistemu i organizaciji zdravstvene zaštite time prikazujući kubansku revoluciju kao primer drugim narodima.
Međutim, američko-kubanski odnosi su nastavili da se pogoršavaju, naročito tokom Kubanske raketne krize 1962, kada su Amerikanci otkrili da je Sovjetski Savez na Kubi postavio svoje balističke projektile dalekog dometa i time praktično imao cele Sjedinjene Države „na dlanu“.

Predsednik Džon Kenedi je tada uveo pomorsku blokadu Kube kako bi prisilio sovjetskog lidera Nikitu Hruščova na povlačenje sovjetskih projektila s Kube. 
Kastro je takođe aktivno pomagao revolucionarne pokrete u Latinskoj Americi, a u 1970-ih i 1980-ih i u Africi (Angola, Etiopija). 
1979. izabran je za vođu Pokreta nesvrstanih, poziciju koja mu je dala međunarodni ugled. Nakon što je kasnih 1980-ih SSSR počeo da sprovodi niz socijalnih i ekonomskih reformi Kastro je oštro kritikovao takve eksperimente s kapitalizmom i tvrdio kako na Kubi nema potrebe za sličnim reformama.

Raspad Sovjetskog Saveza 1991. godine prekinuo je dotok pomoć Kubi izazivajući time još veće propadanje posrnule kubanske ekonomije. Kastro je na takav razvoj događaja odgovorio 1993. godine kada je dopustio ograničeni niz ekonomskih reformi i delimičnu legalizaciju privatnog preduzetništva.
Tvrdio je kako je jedini način da se postigne ekonomski rast očuvanje jednopartijske države, ograničavanje privatnog preduzetništva i brzo utišavanje političkih protivnika. 

Jednom prilikom upitan kada će obrijati bradu i skinuti vojnu odoru odgovorio je: „Kada se okonča revolucija!“

Kastro je zbog bolesti napustio vlast 2006. godine i vođenje zemlje prepustio je svom bratu Raulu.

Metak Fidela Kastra nije hteo ni u ratu ni u miru. Preživeo je 637 atentata bez ijedne ogrebotine.
“Oduvek sam znao da sam smrtan, izjavio je Kastro u razgovoru sa španskim intelektualcem Federikom Majorom. Ključ moga života bio je zapravo u tome da sam u svakom trenutku bio svestan iznenadne, nepredvidive smrti, toliko da me to nije ni preokupiralo. Kada me je moj buntovni karakter gurnuo na put revolucionarne borbe, a niko me nije na to terao, znao sam da je malo verovatno da ću dugo poživeti. Ali, eto, poživeo sam…”
“Sada ovi iz CIA”, nastavio je Kastro, “jedva čekaju da umrem kada već nisu uspeli da me ubiju, a radili su svesrdno na tome”.

Za Kastra, kao i za Napoleona, metak očigledno nije još “izliven”. Smrt ga nije htela. Nije mu bilo suđeno da umre od nasilničke ruke. Koliko je u tome zaslužna njegova izuzetno brojna i perfektno obučena služba obezbeđenja, a koliko mu je u tom “ruskom ruletu” i sudbina bila naklonjena, teško je dati tačan odgovor.
Kastro je svoj život proživeo u tom začaranom krugu, a da nije doživeo, kako bi Markes rekao, ni najmanju ogrebotinu. Iz Majamija su donedavno verovali da će probiti taj štit i “osloboditi Kubu od diktatora.”

“Svakog dana učestvujem i pobeđujem u igri koja se zove ’pobediti smrt’. I priznajem, jako uživam u tim igrama i pobedama, jer znam koliko to teško pada mojim neprijateljima…”