JUBILEJ: 48 GODINA LEGENDARNE ZASTAVE 101

Ove godine ZASTAVA 101 puni 48 godina. Iako se u ‘’Auto-magazinu’’ našla još 1970, Zastava 101 je prvi put javnosti uživo predstavljena 16. aprila 1971, na sajmu automobila u Beogradu

Ove godine ZASTAVA 101 puni 48 godina. Iako se u ‘’Auto-magazinu’’ našla još 1970, Zastava 101 je prvi put javnosti uživo predstavljena 16. aprila 1971, na sajmu automobila u Beogradu. Prvi serijski proizveden automobil (broj šasije 00001) je sišao sa proizvodne trake 16. novembra 1971, a rekordna proizvodnja od 88.918 je zabeležena 1979. Milioniti je proizveden 1991, a poslednji Stojadin je uz suze ispraćen sa proizvodne trake 21. novembra 2008, nakon 37 godina u proizvodnji (broj šasije 1.273.532).

Od svih automobila koji se voze na prostoru SFRJ, Zastava 101 je automobil koji je uvek bio karakterisan u dve krajnosti. Jedna grupa vozača ne želi da se odrekne svog Stojadina i održavaju svoj automobil u konstantnom pogonu, dok se druga grupa vozača izjašnjava da je Stojadin ’’najlošiji auto na svetu’’ i da ga voze samo zato što to iz raznih razloga, najčešće ekonomskih, moraju.

Jugoslovenski klasici kao što su Fića, Yugo i Tristać simboli su jugonostalgije, a priznati su i kao deo istorije. Međutim, najuspešniji i najprodavaniji model kragujevačke Zastave, koji je proizveden u najviše primeraka, imao najveći izvoz, bio najmoderniji automobil svoje klase u Evropi kada se pojavio, model koji je imao najizazovnije testove, koji je poslednje godine proizvodnje bio drugi najjeftiniji nov automobil na svetu, nazvan pogrdno, ali i od milja – Stojadin, ostao je nekako po strani.

Kako je nastala Zastava 101?

Istorija ’’Zastave NV’’ (Nacionalno vozilo), kako se tokom 1970. godine pisalo o Zastavi 101, započela je u Torinu 1967, kada je Dante Đakoza u saradnji sa dizajnerskom kućom Boano razvio ideju o hečbek verziji Fiata 128, pod oznakom Fiat 128 B1. Ovaj model je bio previše ispred svog vremena za FIAT i projekat je ostao na nivou početnog razvoja do posete Zastavine delegacije na čelu sa legendarnim Prvoslavom Rakovićem 1969. Iako je naša delegacija računala na licencu za Fiat 124 koji bi obogatio i modernizovao ponudu Zastave, ponuda od strane Fiatove delegacije je bila neverovatna — licenca za Fiat 128 hečbek, najmoderniji automobil svoje klase u Evropi. Iste godine počinje stvaranje legende koja će biti kasnije krštena kao Zastava 101, sa prvim nadimkom ’’Jedinica’’. Kada je FIAT 128 proglašen automobilom 1969. godine, prve informacije o novom Zastavinom vozilu, počinju da zagrevaju jugoslovensku javnost. Naredne godine slovenački ’’Avto-magazin’’ objavljuje prve fotografije, a saloni Zastave u većim gradovima Jugoslavije dobijaju prototipove. Histerija je otpočela i liste čekanja su formirane. Naredne 1971. počela je predserijska proizvodnja, a krajem 1971. i početkom 1972, kada je nova fabrika u Kragujevcu dovršena, krenula je i serijska proizvodnja.

Zastava 101 u inostranstvu?

Interesantan je podatak Muzeja istorije Jugoslavije: 1976. je pripremljen specijalan model Zastave 101 Lux, sa bogatijom opremom i motorom od 1300 kubika, koji je predsednik SFRJ Josip Broz Tito lično poklonio predsedniku SSSR-a Leonidu Brežnjevu. Leonid Brežnjev je bio poznat kao ljubitelj automobila i sa zadovoljstvom je našeg Stojadina uvrstio u svoju kolekciju. O ovom događaju svedoči nekoliko fotografija, dostupnih u arhivi Muzeja istorije Jugoslavije.

Iako naša automobilska javnost to ne želi da prizna, Zastava 101 je bila brend i uspešan automobil u svoje vreme. S obzirom na činjenicu da se Zastava 101 prodavala i u okviru FIAT prodajne mreže, vladala je visoka potražnja u evropskim zemljama kao što su Francuska, Nemačka, Velika Britanija ali i u zemljama nekadašnjeg istočnog bloka. U Čehoslovačkoj, Zastava 101 je bila statusni simbol i nije svako mogao da je priušti, a ko ju je imao morao je biti osoba od posebne važnosti. Potražnja je bila toliko velika da kragujevačka Zastava ni približno nije mogla da proizvede dovoljno vozila za izvoz. Na osnovu barter ugovora između Zavoda Crvena Zastava i varšavskog FSO, otpočela je proizvodnja Zastave 101 u Poljskoj, pod oznakom Zastava 1100P (1973-1982). Izvoz je cvetao i u drugim zemljama kao što su Egipat, Argentina, SSSR, Čile, Mađarska i mnoge druge.

Prema istraživanjima Zastava 101 Kluba, u 21. veku, naš Stojadin je postao legendarni automobil u Poljskoj pre nego što je naša automobilska javnost priznala Stojadina za vozilo od istorijskog značaja. Postoji nekoliko klubova entuzijasta koji su svoje Zastave 1100 P restaurirali i našminkali do fabričkog sjaja.

ФИДЕЛ КАСТРО: Свет ће доживети нову велику социјалну револуцију

 Фидел је прорекао: „Човечанство ће још видети велику социјалну револуцију. Октобарску револуцију у новим условима.”

 ЛЕГЕНДАРНИ лидер кубанске револуције Фидел Кастро најавио је – наступивши на крају 7. конгреса КПК – да је то за њега, с обзиром да је напунио 89 година, последњи највиши партијски скуп.

         Међутим, много је зачајније оно што је Фидел рекао о комунизму и његовој будућности. Али, пођимо редом.

         Прво је оценио да је руковођење народом у време кризе  – било којим народом – „нељудски посао”.

         Па указао: „Само, без криза би промене биле немогуће”.

         У наставаку је нагласио да „комунизам” представља најискривљенију и најоклеветанију концепцију историје”:

         „За то су се постарали – рекао је – они који су имали и имају привилегију да експлоатишу сиромашне и обезправљене лишавајући их материјалних добара која обезбеђују рад, таленат и човекова енергија”.

         Фидел је прорекао: „Човечанство ће још видети велику социјалну револуцију. Октобарску револуцију у новим условима.”

         Саме Кубанце је упозорио: „Комунистичке идеје се морају бранити. Ми морамо свој браћи у латинској Америци и у свету рећи да ће кубански народ бити победник”.

         Куба је у време Батистутине диктатуре била амерички рај за прање новца и земља са 8,500 јавних кућа у којима су се продавале и женске и мушке проститутке, чак и малолетници.

         Све је то било под контролом америчке мафије, а чак 70 одсто економије кубе држале су САД.

         Све је то збрисла револуција којом је руководио Фидел.

VEDRANA APELIRA: HRV, SRB, BIH! ODBIJTE AMERIČKO SJEME KUKURUZA; TO JE GMO OTROV!

Danima od prijatelja dobivam mail koji je “važan” i koga moram “slati dalje”. Dogodilo se nešto strašno, misle svi koji mi pišu. Monsanto, zloglasna američka tvrtka koja je ujedno i jedan od najvećih svjetskih proizvođača GMO proizvoda donirala je 445 tisuća eura vrijedno sjeme kukuruza poljoprivrednicima u Hrvatskoj, Srbiji i BiH da bi im pomogla zasijati njive uništene poplavama.

Taj Monsanto poznat je i po tome što je proizvodio otrov kojim su Ameri zasipali Vijetnam ubijajući njime biljke, Vijetnamce, životinje i svoje vojnike. Ja ovu informaciju moram slati dalje zato jer je GMO hrana otrov koji izaziva alergije, neplodnost, pobačaje i rađanje djece sa deformacijama.

Evo, prijatelji moji, ja poslala. Čemu? Koga će to GMO deformirati na ovim prostorima? Ljude koje su Ameri pobili bombama sa osiromašenim uranom? Njihovu djecu? Unuke? Čitava bivša Jugoslavija je zemlja u kojoj žive deformirani. Može li jedan mail, može li milijun mailova išta promijeniti na ovim nekad našim prostorima? Nema šanse dok netko ne saspe trilijun tona otrova na Ameriku. Do tada…

Kad sam ja bila mlada Ameri su bili Ameri ali svijet je bio bolje mjesto. Mi smo protestirali protiv rata u Vijetnamu, mnogi su Amerikanci bježali u Kanadu da ne bi u Vijetnamu morali trovati prirodu i ubijati nevine. Danas smo oguglali jer znamo da prosvjedi ne pomažu. Amerika je najveće zlo u ljudskoj povijesti. Ima oružje, njene korporacije lovu, njeni vladari osjećaj da su nepobjedivi i besmrtni.

Mi, obični ljudi, nekad Jugoslaveni, gledamo vatromet zla i nasilja sretni što je cirkus izašao iz našeg grada pa sad divlja negdje drugdje. Trenutno Židovi sa vrha brda ušuškani na kauču gledaju kako u plamenu vrište palestinska djeca. One koje ne zapale bombom pale ručno.

Da se Hitler iz groba digne rekao bi, pretjerali ste, dečki. Građane Hrvatske to uznemirava jednako koliko sijanje GM0 sjemena, crkavanje naših vojnika u Afganistanu, ubijanje sirijske djece našim oružjem, raspad našeg zdravstva, školstva, privrede, poljoprivrede. Ukratko, jebe nam se na sve teme.

Doduše, što bismo mogli učiniti da nam se ne jebe na sve teme? Reći NATO-u odlučno NE? Hrvatska ima šanse za pobjedu u ratu sa Amerikom koliko su je imali Židovi ratujući sa Hitlerom u njegovim plinskim komorama. Koliku imaju Palestinci u Gazi. Iračani u Iraku. Koliku je imao Gadafi prije nego su ga raščerečili širitelji demokracije.

Kako živjeti u ovakvome svijetu i ne si sprašiti metak u glavu? Srećom, Putin se baš ne da zajebavati. Kinezi nisu Hrvatska. Kad se udruže, kad popizde, na ovome će se svijetu lakše disati. Do tada, šaljimo jedni drugima “važne” mailove i prisjećajmo se, mi stariji, dobrih starih vremena kad su Ameri na daleke zemlje bacali pakete sa žutim sirom i tvrdom marmeladom.

Ja nisam depresivna. Jednoga će dana moj praunuk ušuškan na kauču gledati Ameriku u plamenu. Iz groba ću mu poručivati, ne osjećaj se krivim, tražili su, dobili su. Zločesta sam? Gorjet će i dječica? Pa? Dječica danas gore u Gazi a svijet boli k***c.

ИНТЕРЕСАНТНО: У Хрватској 18 људи се зове Јосип Броз, али и 16 монструма се зове Анте Павелић

У ономе што је остало од СР Хрватске живи 18 људи са именом нашег Маршала Јосипа Броза, али и 16 оних који се зову по озлоглашеном усташком монструму Анти Павелићу

Сваки од њих је због имена које носи имао по неку догодовштину. Имењаци обожаваног председника Југославије, углавном пријатне, а други, имењаци злогласног усташког вође и не баш пријатне.

Један од 18 Јосипа Броза каже да му никада није падало на памет да промени име. „И да се опет родим, волео бих да се исто зовем“, рекао је Јосип Броз из Нашица, чији су родитељи хтели да се зове Стјепан, али је свештеник на крштењу предложио да се зове Јосип, по стрицу.

За загребачки Вечерњи лист о именима је говорио и Јосип Броз из Сесвета, који је због познатог имена и презимена најбоље дочекиван у Србији, где је служио војску и на Косову, где је одлазио послом.

„У једној биртији у Славонском Броду када се сазнало моје име и презиме власници су исти тренутак затворили биртију за остале госте, рекавши да им је у гостима Јосип Броз, па славе“, прича овај Броз.

Имењаци злогласног усташког вође били су мање расположени за разговор са новинарима, али су двојица пристала да говоре о свом имену.

Анте Павелић из Старих Микановаца испричао је да није одувек носио ово име.

„Рођен сам на дан светог Анте и пре је био обичај да се деци, када су рођена у те дане дају имена светаца на чији су дан рођена“, рекао је овај Павелић, чији се отац плашио да му да име Анте, па га је назвао Петар. Из принципа, зато што је рођен на дан светог Анте, он је 1989. године променио име Петар у Анте.

„Да нисам рођен на тај дан, име сигурно никада не бих мењао, остао бих Петар“, oбјашњава Анте и додаје да, иако носи ово име и презиме, никада то није повезивао са НДХ и усташким вођом.

ANALIZA: ZAŠTO JE STARA VEŠTICA OLBRAJTOVA VRLO NEUROZNA

Kad se na domaku devete decenije života dobije javni napad histerije, za to mora da postoje jaki razlozi

„O Putine, ti pametni ali zli čoveče“, čuje se skoro očajnički vapaj bivše američke državne sekretarke – a i ambasadorke u UN – Medlin Olbrajt, posredstvom bečkog dnevnog lista Prese.

Zašto je Vladimir Putin „pametan, ali veoma zao čovek“? 

Pa, eto, tako. Na prvom mestu, kaže skandalizovana Olbrajtova, „Putin (je) oficir KGB-a koji želi da ima kontrolu“. Zamislite… 

Predsednik velike, najveće svetske države koji želi da ima kontrolu. Zapravo nezamislivo. Umesto da, na primer, uzme "dragoceno" jugoslovensko iskustvo iz 1974. i pretvori ruskih 85 federalnih subjekata u isto toliko država-u-državi, on bi – sve da kontroliše. Nečuveno.

Zašto je još Putin zao, mada pametan? 

Između ostalog, zato što, prema Olbrajtovoj, „veruje da su se svi urotili protiv Rusije, što nije tačno“. Na prvom mestu, ovakvo ponašanje bi se, i da predstavlja preciznu karakterizaciju, generalno, smatralo paranoičnim, što se u psihijatriji ne uzima kao sinonim za zlo. A ne treba smetnuti sa uma ni to da se u Americi isto tako odomaćila i izreka, uzeta iz kultnog romana Kvaka 22 Džozefa Helera – „samo zato što si paranoičan, ne znači da ti ne rade o glavi“. A, ako su ikome u istoriji radili o glavi, to je Rusija. No, i takva Rusija, dokazano, ne smatra da su se svi urotili protiv nje.

Jer, da tako misli, ne bi pravila dugoročno strateško partnerstvo sa najmnogoljudnijom svetskom zemljom, Kinom. Ne bi sarađivala sa Iranom i Hezbolahom u borbi protiv ekstremnog islamističkog terorizma u Siriji. Ne bi bila posrednik u dugogodišnjem sukobu između Azerbejdžana i Jermenije. Ne bi pokušavala da spusti tenzije sa Japanom, pa čak i sa Poljskom. Razume se, ovo Medlin, odnosno Mari Jani Korbelovoj, ne vredi objašnjavati. Emotivna reakcija je u pitanju, pacijent je još uvek iracionalan.

Nego, da vidimo zašto je još, po Medlinki, Putin toliko zločest, iako pametan: 

„On ima loše karte u rukama, ali ih je dobro iskoristio, barem kratkoročno“, kaže ona. E, sad, po do sada poznatim merilima, dobro korišćenje loših karata bi se pre nazvalo – sposobnošću. 

No, sigurno je da Medlin može uspešnije da locira zlo u tome nego mi, pa ćemo joj taj zadatak i prepustiti.

Dalje, e sada smo već na tragu nečega: 

„Verujem da je njegov cilj da minira i izazove podele u EU“. 

To je konkretnije. Tu se, po Medlin, više ne radi o odbrani sopstvene zemlje, već o zlomisliju uperenom protiv drugih. Medlin verovatno misli na to što se sve veći broj EU država sve više opire briselsko-vašingtonskoj politici sankcija protiv Rusije. 

I, sad – očigledno razmišlja ona – s kojim pravo se tu Rusi bune i uznemiravaju inače mirne EU države i purgere, koje bi, po njoj, samo trebalo pustiti da idu dalje svojim poslom i bespogovorno slušaju vašingtonsko-briselske diktate. 

Pa makar bili i njima na štetu. 

Dok ti zli – mada pametni – ruski protesti i negodovanja protiv suštinski nelegalnih sankcija – očigledno navode neke EU zemlje i narode da se kolebaju, pa čak i preispituju mudrost daljeg ekonomskog samosakaćenja, samo za ljubav Vašingtona, koji inače od sankcija nije ni na kakvom gubitku.

Dakle, Vladimir Putin, ako želi da ga Medlin više ne smatra zlim – mada, ipak, pametnim – treba da se okane ćorava posla i iznošenja sopstvenog negativnog stava o anti-ruskim sankcijama, jer time utiče na inače mirne Evropljane, i izaziva opasne podele u njihovim redovima, zasnovane na prepoznavanju sopstvenog državnog interesa.

Ali ni to nije poslednji Putinov zadatak koji bi trebalo da ispuni da bi ga Medlin smatrala bar manje zlim – mada verovatno i dalje pametnim. Dakle, uz gore-navedeni moratorijum na iznošenje stavova protiv antiruskih sankcija, Vladimir Putin bi trebalo da prestane da „želi da NATO nestane iz njegove sfere uticaja“. Zapravo, možda bi čak bilo preporučljivo da nauči da se raduje tom i takvom razvoju događaja. Da retroaktivno pozdravi sve dosadašnje runde širenja NATO na istok i, ako treba, i nasilno potisne iz sećanja obećanje bivšeg NATO genseka Manfreda Vernera, dato u maju 1990:

„Sama činjenica da nismo spremni da NATO trupe razmeštamo dalje od teritorije Federalne Republike (Nemačke) Sovjetskom Savezu pruža čvrste bezbednosne garancije“.

I da se, savladavši i tu prepreku na putu ka Medlinkinim većim simpatijama, malo nasmeši, a ne da se mršti kad Crna Gora i formalno uđe u NATO-članstvo. Da, dakle, više ne deluje tako zabrinuto dok se NATO približava ruskim granicama, već da, po mogućstvu koliko sutra, krene ka tim granicama naoružan ne nekakvim raketama, tenkovima ili slično, već hlebom i solju.

Dalje, ruski nacionalizam – to mora da ide, da bi Medlin stekla bolje mišljenje o Vladimiru Vladimiroviču. Jer, po Medlin, zli – ali ipak pametni „Putin je etablirao nacionalizam kako bi Rusima skrenuo pažnju sa činjenice da je njihova zemlja samo Bangladeš sa bombama“. I ne samo to: „Putin je u Siriji intervenisao samo da bi skrenuo pažnju sa Ukrajine i ponovo ojačao uticaj Moskve na Bliskom istoku“.

Samo zli, ali pametni ljudi su, po Medlinki, spremni da intervenišu u dalekim zemljama, i to na njihov poziv – da bi, zapravo, „skrenuli pažnju“ sa „surove realnosti“ kod kuće. Dok, s druge strane, dobri ljudi poput Medlin sami dođu, nepozvani, da „rešavaju“ nečije probleme. Jer oni najbolje znaju šta je za sve druge najbolje, i ne bi im palo napamet da time „skreću pažnju“ sa domaćih poteškoća.

Vladimiru Putinu bi, po Medlin Olbrajt, bilo najbolje da se vrati u svoj „Bangladeš sa bombama“, umesto da umišlja kako može da donese neko dobro svetu. Još bolje bi bilo kada bi te bombe demontirao, vojsku „reformisao“, zemlju „demokratizovao“. A on se, razume se, povukao. Ili, još bolje – samopredao nekom međunarodnom ad hok sudu ad hok pravde. Nakon što prethodno ukine Rusiju kao državu.

No, pošto ruski predsednik ne pokazuje nikakve naznake da mu tako što pada napamet – svi su izgledi da će Medlinkina nervoza samo rasti, zajedno sa njegovom „zloćom“ u njenim očima. 

Čudna neka nervoza, zbog jednog običnog „Bangladeša sa bombama“…

FIDEL KASTRO: IDEJE KUBANSKIH KOMUNISTA MORAJU OPSTATI!

Bivši kubanski predsednik Fidel Kastro (89) pojavio se na zatvaranju kongresa Komunističke partije Kube.

U konferencijskoj palati u Havani delegati su se digli na noge i uzvikivali "Fidel, Fidel", čim se pojavio na podijumu, prenosi ACN

Na Kongresu je njegov brat Raul ponovo izabran na novi petogodišnji mandat na čelu stranke, javili su kubanski mediji.

Otac kubanske revolucije pojavio se pored svog brata Raula koji ga je nasledio na mestu šefa države 2008. godine. Fidel Kastro je dočekan aklamacijom gotovo 1.000 delegata prisutnih na kongresu na koji nisu bili pozvani strani mediji, javila je državna agencija ACN. 

Kastro je u kratkom govoru na završetku skupa rekao da će skoro umreti i pozvao članove partije da pomognu da njegove ideje opstanu. 

"Uskoro ću napuniti 90 godina", rekao je Kastro, u svom najdužem javnom pojavljivanju u više godina.

"Uskoro ću završiti kao i svi drugi. Vreme će doći za sve nas, ali ideje kubanskih komunista će ostati kao dokaz da na ovoj planeti, ako se radi sa žarom i dostojanstvom, mogu da se proizvedu materijalna i kulturna dobra koja su potrebna ljudima, i potrebno je da se bez prekida borimo da to ostvarimo". 

"Svojim prijateljima u Latinskoj Americi i u svetu treba da kažemo da će kubanski narod pobediti", rekao je Fidel Kastro, obučen u trenerku. 

U konferencijskoj palati u Havani delegati su se digli na noge i uzvikivali "Fidel, Fidel", čim se pojavio na podijumu, prenosi ACN. 

Kastro se prethodno pojavio u javnosti 7. aprila, prvi put posle dugog odsustvovanja od devet meseci, kada je u jednoj školi u Havani govorio o pozitivnim stranama kubanskog školskog sistema, a pre toga u julu 2015.

On međutim redovno u svom domu prima lidere prijateljskih zemalja i državni mediji objavljuju fotografije tih susreta. 

Kubanski lider Raul Kastro (84) ostaće i narednih pet godina na čelu Komunističke partije Kube, kao prvi sekretar, odlučeno je na kongresu. 

Takođe će i drugi čovek partije Hoze Ramon Mačado Ventura koji predstavlja tvrdu komunističku struju, ostati u još jednom petogodišnjem mandatu drugi sekretar. 

Agencija AP navodi da je to poruka da ostareli revolucionarni lideri zemlje zadržavaju kontrolu i posle otopljavanja odnosa sa SAD i uprkos nezadovoljstvu ekonomskim stanjem u zemlji. 

JUGOSLOVENSKA KOMUNISTIČKA PARTIJA CRNE GORE TRAŽI ULICU MARŠALA TITA U NIKŠIĆU

Jugoslovenska komunistička partija Crne Gore uputila je inicijativu Skupštini opštine Nikšić da jedna ulica u gradu dobije ime maršala Josipa Broza Tita

Predsjednik nikšičkog odbora komunista, Radislav Stanišić, rekao je da su odluku od tome donijeli na sjednici održanoj u subotu.

„Komitet smatra da bi, s obzirom na to da nema novih, odgovarajućih ulica, ime maršala Tita mogao dobiti dio saobraćajnice 13. jul, od Trga Save Kovačevića do kružnog toka ka Podgorici“, rekao je Stanišić na konferenciji za novinare.

On je podsjetio da je do 1992. godine sadašnji Trg slobode nosio ime maršala Tita.

TAJNA ĐUZINOG GROBA: Konačno otkriveno gde je sahranjen slavni glumac!

SKORO GODINU DANA NIKO NIJE ZNAO GDE JE ĐUZA SAHRANJEN, SVE DOK NJEGOV VELIKI PRIJATELJ VLASTA VELISAVLJEVIĆ NIJE OTKRIO

Nakon što je slavni glumac Đuza Stojiljković preminuo 17. juna 2015.  godine, on je u tajnosti kremiran, a sve do sada se nije tačno znalo gde se nalazi urna sa njegovim pepelom. Umesto u Aleji velikana, urna se, u skladu sa željom Đuzine druge supruge Dušanke, nalazi na zabačenom delu Novog groblja u Beogradu…

Dušanka Stojiljković je odlučila da Đuzinu urnu položi u grobnicu sa ostacima svojih roditelja Živka i Vere Vranjanac. A lokacija na kojoj se nalaze posmrtni ostaci čuvenog Rođe, verovatno bi i danas bila tajna, da glumčev veliki prijatelj Vlasta Velisavljević, nije slučajno saznao gde je sahranjen Stojiljković.

– Niko nije znao gde je sahranjen, ali saznalo se. Jedan električar iz Ateljea pratio je Dušanku kad mu je davala 40 dana. Sedeo je pred njenom kućom i čekao da ona krene na groblje. Sad znamo gde je i mogu da odem da mu upalim sveću – izjavio je Vlasta koji dodaje da nije bio pozvan ni na Đuzinu kremaciju ni na polaganje urne.
– Obilazio sam ga. Dušanka je svima zabranila da ga posećuju, ali meni nije mogla. Rekao sam onom upravniku: 

“Nemojte da se šalite, ko meni može da zabrani da vidim Đuzu”. Kaže on da su se tako sporazumeli sa familijom – objasnio je Velisavljević.

NIKAD NIJE KASNO: NEDA UKRADEN SE UDAJE U 65. GODINI ŽIVOTA

Pjevačici će ovo biti drugi brak

Neda Ukraden (65) otkrila je da je 'brak na pomolu'. Iako nije htjela reći ime muškarca koji ju je osvojio, priznala je da se ne radi o slavnoj osobi jer ju, kaže, takvi ne zanimaju.

-  S političarima se nikada nisam družila, ne zanimaju me kolege - kazala je pjevačica koja, kaže, danas ima više udvarača nego kada je imala 30 godina.

Iako nije htjela ništa reći o novom muškarcu u svom životu, otkrila je da voli jake i zanimljive muškarce kojima se može diviti.

Pjevačica je rekla da ne voli seksi poruke niti išta slično, jer joj je seksualni život dovoljno uzbudljiv.

- Nema potrebe za tim, nama ne treba nikakv ekstra stimulans da bi nam bilo lijepo - kazala je.

NOVE BOMBE: SAD SE VRAĆAJU NA IVICU NUKLEARNOG RATA

Rusko ministarstvo spoljnih poslova izrazilo je veliku zabrinutost zbog planova Sjedinjenih Država da razmeste nove nuklearne bombe u Evropi

"Ozbiljnu zabrinutost izaziva činjenica da kao deo programa modernizacije nuklearnog arsenala SAD planiraju da razmeste u Evropi nove nuklearne avio bombe nižeg nivoa preciznosti", saopštilo je ministarstvo.

Rusija to smatra veoma opasnim projektom, prenosi Tass. 

"Ne smemo da zaboravimo da su Moskva i Vašington napustili tu opciju pre 25 godina. Izgleda da SAD planiraju da se vrate svojoj nekadašnjoj neodgovornoj praksi hodanja po ivici nuklearnog rata", navodi se u saopštenju ruskog ministarstva spoljnih poslova.

DOJČE VELE: "MAKEDONIJOM VLADA KRIMINALNA BANDA"

Berlin - Makedonijom vlada kriminalna banda - To je stanje koje evropski političari ne poriču, ali iz diplomatskih razloga, o tome ne pričaju otvoreno!

To piše štampa na nemačkom jeziku nakon amnestije za makedonske političare, prenosi Dojče vele.

„Opšta amnestija za sve političare umešane u skandal sa korupcijom i prisluškivanjem izazvala je proteste“, prenosi najveća nemačka agencija o događajima u Skoplju.

„Opozicija prebacuje predsedniku Đorđu Ivanovu da je amnestijom još zaoštrio političku krizu u zemlji. Ivanov je naveo da je time želeo da primiri stanje pred planirane izbore, što predstavlja tešku demagogiju. Demonstranti su obasuli njegovo sedište kamenicama i jajima. Amnestija podriva pravnu državu i stavlja van snage sporazum o normalizaciji koji je Skoplje ispregovaralo sa EU i SAD. Komesar EU za proširenje Johanes Han je u saopštenju kritikovao korak kao "nespojiv sa njegovim shvatanjem prava.“ 

O amnestiji i sukobima izveštava i bečki list Standard pod naslovom „Protesti protiv predsednika fikusa“ – tako, naime, kritičari zovu inače inertnog, mutavog i flegmatičnog Ivanova koji je poslednjim potezom zaoštrio frontove u maloj balkanskoj zemlji. 

„Predsednik koji podržava vladajuću kliku okupljenu oko Nikole Gruevskog, šefa konzervativne VMRO-DPMNE, svojom je odlukom direktno napao Specijalno tužilaštvo koje je prošle godine osnovano na pritisak EU. Ono bi trebalo da ispita brojne postupke režima, poput ilegalnog prisluškivanja 20.000 građana, zloupotrebu funkcija u pravosuđu i policiji kao i izbornu prevaru.“ 

Dalje se navodi objašnjenje Ivanova koji je paušalnom amnestijom navodno hteo da okonča političku krizu za koju kaže da je „nametnuta spolja“. Šef socijaldemokratske opozicije Zoran Zaev smatra da je predsednik ovime postao „direktan saučesnik kriminalnog udruženja protiv Makedonije“. 

Standard tumači da je čitav proces demokratizacije ugrožen ukoliko se minira rad Specijalnog tužilaštva koje ispituje i postupke bivših ministara poput Gordane Jankulovske koja je vodila resor unutrašnjih poslova. 

Nakon ovog poteza postoje sumnje da će izbori planirani za 5. jun uopšte biti slobodni i pošteni, piše bečki list. 

„Socijaldemokratska opozicija – suočena sa, prema lažnim anketama, niskom podrškom – možda će potpuno bojkotovati izbore jer birački spisak, kako tvrdi, do tada neće biti aktuelizovan. Na spisku se zaista nalazi oko 100.000 nepostojećih birača.“ 

Standard je temi takođe posvetio kratki komentar dopisnice Adelhajd Velfl koja smatra da je Ivanov svojim potezom otkrio pravo lice režima, koji ne poštuje pravnu državu te partije VMRO-DPMNE koja vlada „besramno i autoritarno“, ali takođe da je ta partija počela da paniči zbog osnivanja Specijalnog tužilaštva. 

„Za EU i SAD u pitanju je njihov važan eksperiment demokratizacije na Balkanu. Posle izbora je trebalo da bude obnovljen poziv u članstvo NATO-a i da bude rešena svađa o imenu sa Grčkom. Onda bi konačno mogli da počnu pristupni pregovori sa EU. Oni su jedini način za održivu demokratizaciju Makedonije. Članice EU za to nisu marile u poslednjih deset godina i samo je tako bilo moguće da ljudi poput Ivanova naprave ovakve karijere.“ 

Novinar Norbert Mapes-Nidik, dobar poznavalac Balkana, piše u nemačkom listu Zidvest prese: 

„Ono što se dešava u Makedoniji prevazilazi međunarodni značaj male balkanske države. Evropskoj uniji se demonstrira koliko su joj ograničene mogućnosti – a mogla bi da baci pogled i u sivu budućnost. Makedonijom vlada kriminalna banda. To je stanje koje evropski političari ne poriču – ali, iz diplomatskih razloga, o tome ne pričaju otvoreno. Kako bi države poput Makedonije dovela na put demokratije i oslobodila diktature i etničkih konflikata, Evropska unija polaže nade u svoj privlačnu snagu a ponekad i u novac koji šalje. Ni jedno ni drugo više ne funkcioniše. Doduše, i dalje većina Makedonaca želi da njihova zemlja postane članica EU. Istovremeno slute da, osim njih, to niko ne želi – ni njihova vlada, ni Evropska unija.“ 

Dalje se navodi da je Makedonija već skoro 11 godina zvanični kandidat za EU, ali da pregovora nema. 

„Na početku je razlog bila bizarna svađa sa Grčkom oko imena. U međuvremenu su se pojavili i drugi razlozi. Makedonske elite su se sjajno snašle u limbu između prihvatanja i odbijanja od strane Evrope. Ako Evropa ne želi da je prave budalom, onda mora smesta da zaboravi trule pregovaračke trikove: treba da prekine s posredovanjem i da zemlji poništi status kandidata. Kada mučeni Makedonci više ne budu uljuljkivani iluzijama iz Evrope, oni će i sami već znati šta im je činiti. Na kraju su narodi uvek pametniji od cinika“, zaključuje Mapes-Nidik.

VOJA BRAJOVIĆ: RIJALITI PROGRAMI SU NAMENSKI OTROVI ZA ZATUPLJIVANJE NARODA

– To su sve ciljano puštani otrovi kako bi se što više zatupljivao narod i skretao od mogućnosti da razmišlja o budućnosti, o svojoj sudbini, o tome gdje ide celo društvo. 

Za taj otrov vrlo je teško naći protuotrov. Današnja vlast veoma se plaši kulture, jer su umjetnici slobodoumni i mogu da kažu nešto bez naročite svijesti o tome što će da ugrozi njihovu poziciju. Danas se od poluretardiranih ljudi prave zvijezde. Rijalitiji zamjenjuju ono što je nekad bila estrada i tako potcjenjuju sve. Cjelokupna scenska i vizuelna umjetnost zamjenjuju se nečim što je katosrofalni doprinos civilizacijskom napretku.

Dragan Nikolić, Vojin veliki prijatelj

– Mnogi mediji su željni senzacionalizma i tuđe nesreće pa su mi tako tokom prošle godine zbog lažnih vijesti tri puta javljali da je Dragan preminuo. Sada, kada ga nema, ne vjerujem da ga nema. Zapravo, sada sam svjestan koliko ga, ustvari, ima, jer se vidi koliko je on bio značajna ličnost u ovom društvu i u cijelom regionu. Činjenica je da sigurno ne bi bio tako žaljen da u njemu nije postojao taj plemeniti duh. Svako ko je poznavao Dragana, može biti ponosan.

OREŠKOVIĆU, ČAK NI TITO NIJE VODIO CIJELU OBITELJ SLUŽBENIM AVIONOM!

ČINI se da u svakom nositelju visoke državne dužnosti u onome što je ostalo od SR Hrvatske čuči, poput vanzemaljaca iz filma Osmi putnik, jedan drug Tito i čeka da iziđe u najpogodnijem trenutku. Zov moći koje je ustavni monarh Jugoslavije imao – uniforme, otočja, lovišta i najbolji Mercedes na svijetu, nekako se promili, prije ili kasnije, iz svakog domaćeg političara.

Zov Mercedesa 600, motorista na BMW-ovim strojevima s bokser-motorima, cvijeće koje pada po cesti i ruka u bijeloj rukavici koja maše kroz stražnje staklo – čini se da je prejak čak i za one odrasle u drugom okruženju, radišnom i skromnom, kako je odrastao premijer Tihomir Orešković.

TO JE DRUG TITO ZASLUŽIO MILION PUTA, A VI NISTE NI JEDNOM !

Gledamo tako premijera Oreškovića kod pape Franje, istina ne u fraku kako je Papu pohodio Tito, ali u širem društvu – supruge i djece. Koji su putovali s njime – službenim avionom. Canadair Challenger 604 pozivne oznake 9ACRO, hrvatski državni avion, čini se prevelik magnet za hrvatskoga premijera. Pa idemo, pokupi cijelu familiju i na službeni put. Jer, eto, kako čujemo, mjesta ima, pa stanu i djeca za na izlet u Državu Vatikanskog Grada.

Jasna je želja da se posjeti Svetog Oca s cjelokupnom obitelji – velik je to događaj i ako niste vjernik, a kamoli za katolika. No, treba li za to koristiti predsjednički avion? Kakva se time poruka daje svima ispod sebe i općenito svim građanima ove zemlje? Mora li uopće premijer na ovakva putovanja, koja nisu hitne prirode, koristiti skupi i preskupi Canadair Challenger 604, iznimni poslovni mlažnjak predviđen za interkontinentalne letove?

Premijer nije državni poglavar

Jedini koji u posjete može ići i često ide u društvu partnera je državni poglavar – dakle, ukoliko nije drugačije predviđeno, prvi gospodin Jakov ima pravo pratiti Kolindu na putovanjima. O državnom trošku, naravno. Imat će obično na odredištu i poseban program, gdje će ga pratiti partner domaćina. Spada to u onih par monarhijskih ovlasti koje ima državni poglavar, u nas predsjednik ili predsjednica Republike, i to nije sporno. I to je sukladno običajima i diplomatskom protokolu.

Međutim, predsjednik Vlade nije državni poglavar, već samo prvi činovnik. Što pokazuje prvi činovnik kada na službeni put pokupi cijelu obitelj jer „ne košta dodatno“? Pokazuje svim drugim državnim činovnicima da na put mogu voditi članove obitelji, ako „ne košta dodatno“. A i da mogu raditi s državnom imovinom sve i sva – ako dodatno ne košta. Onda će se naći i genijalac koji će iskoristiti državnu imovinu – ali ako to samo malo košta. Pa onda i netko gdje će porezne obveznike koštati nešto više. Pa na kraju će se netko sjetiti i nečeg za sebe zgodnog što će koštati milijune.

To će na kraju biti kao priča o državama, ima ih, gdje imate pravo na semaforu i bez strelice skrenuti desno „uz oprez“ – u nas da se tako nešto uvede, ne bi dugo trajalo da bi ljudi skretali i lijevo preko cijelog raskršća, naravno, „uz oprez“.

Merkeličin suprug u niskotarifnom letu

Njemačka kancelarka Angela Merkel, vjerojatno najutjecajnija žena sadašnjice, vozi se državnim avionom i kada ide na odmor – uvjet je to sigurnosnih službi. Voli ljetovati u Italiji, i naravno voli biti u društvu svog supruga – no, let košta. Profesor teorijske fizike Joachim Sauer, samozatajni suprug svemoćne kancelarke, ukoliko leti državnim letom mora platiti kartu, koja nije nimalo jeftina.

Prvi njemački par je to riješio na način koji je Balkanu i balkanskim čelnicima stran i nevjerojatan – Angela Merkel ide na odmor u režiji države, jer tako jednostavno mora, štoviše, uvlačenje prve žene Njemačke u civilni avion bi vjerojatno stvorilo još i veće troškove.

Profesor Joachim Sauer (inače titula prof. u njemačkom društvenom sustavu znači da ste i dobro plaćeni i općenito iznimno velika faca) uredno stiže na odmor – redovnom linijom. Reuters javlja kako je išao i low-cost kompanijom. Jednostavno – bilo je bitno jeftinije od državnog aviona, pa je profesor Sauer uzeo svoje hlače za odmor, laganu košulju, kofer, odvezao se taksijem do aerodroma i na željeni odmor u Italiju došao Germanwingsom ili nekom srodnom kompanijom.

Nijemcima nije bilo čudno da suprug kancelarke mora platiti ako se vozi u državnom avionu – makar je taj avion nešto veći od našeg, pa je dodatni putnik i potrošnja goriva za istog zanemariva.

Nijemcima nije bilo čudno da suprug kancelarke umjesto da plati skupu kartu državnog aviona, stoji u redu za check-in, prolazi provjere kao i svaki drugi putnik te sjeda u sjedalo ekonomske klase – kao što znamo, niskotarifni prijevoznici nemaju poslovnu klasu. Nijemcima također nije bilo čudno da suprug kancelarke pije vodu iz plastične čaše, što je jedino što vam daju na tom letu. I nije im bilo čudno kada je na odredištu čekao svoj kofer s drugim putnicima. Jer, on je samo – suprug kancelarke.

Zašto im nije bilo čudno? Jer to je Njemačka. Zemlja u kojoj se cijeni red i gdje postoji jasna granica između javnog i privatnog. Uređena i jasna i visoka cijena za vožnju člana obitelji kancelarke upravo i postoji kako bi se pokazalo s vrha da država i društvo imaju nultu toleranciju na bilo kakav oblik privatizacije javne funkcije.

Nijemci dobro znaju, kada se počne, onda između male povlastice tipa besplatne vožnje i malo veće povlastice tipa namještanja javne nabave rođaku, nema neke velike razlike.

U nas bi se smijali

Naravno, bit će i u nas onih koji će tvrditi kako premijer ima prvo odvesti cijelu familiju državnim avionom, kako je red da se ide obiteljski kod Pape i kako je sve to super – a to će govoriti upravo zato što se i sami žele naći na takvom položaju gdje mogu okolo putovati na državni račun, pri tome vodeći cijelu obitelj.

Da obitelj visoko rangiranog čelnika ide niskotarifnom kompanijom u Hrvatskoj bi im se mnogi smijali – jer eto, kakvi su to onda čelnici, za naše pojmove to ne bi značilo poštenje i skromnost, nego neuspješnost. Ako nisi došao u selo u Mercedesu – onda si nitko i ništa. To je to razmišljanje.

Mnogi hrvatski političari vlast shvaćaju kao neko članstvo u arapskim vladajućim obiteljima – vlast shvaćaju kao vlasništvo nad državom i narodom. Ali i mnogi građani sanjaju takvu vlast, jer u svojoj prosječnosti, neznanju i nesposobnosti duboko u sebi žele biti upravo političari tipa arapskih prinčeva ili druga Tita, a ne političari tipa Angele Merkel, čiji suprug stoji u redu s koferima kako bi se ukrcao u avion i pridružio supruzi na odmoru.

Razlika između Hrvatske i Njemačke

U Njemačkoj – državna funkcija je dužnost. Dužnost koja se obnaša i koja nema ništa s osobnim životom i obitelji onoga koji obnaša tu funkciju. Slično je u drugim državama, izuzeci su kako smo rekli samo državni poglavari – u republikama prva dama ili prvi gospodin, u monarhijama monarh i obitelj monarha. No, predsjednici vlada – samo su prvi službenici i ništa više.

Je li Tim Orešković, ako je želio s obitelji kod Pape, mogao poslati obitelj redovnom linijom – mogao je. Mogao je i sam putovati redovnom linijom, nije Rim tako daleko, a i sigurnosne mjere sigurno ne trebaju kao za Angelu Merkel. Bi li time poslao u ovo krizno doba određenu poruku i službenicima i drugim građanima Lijepe Naše? Bi. Poruku da je funkcija odvojena od obitelji, a da se privatne želje i privatna putovanja privatno i plaćaju. I da u obnašanju javne dužnosti treba biti skroman.

No, cijela obitelj premijera je išla državnim avionom, što ni Tito nije radio, on je u svoj Douglas DC-6B vozio uglavnom Jovanku dok se nisu razdvojili (sam avion, potpuno obnovljen, možete vidjeti u Salzburgu, gdje je smještena kolekcija aviona vlasnika kompanije “Red bull”). 

Kakva je poruka time dana građanima Hrvatske? Kao prvo – funkcija služi zadovoljavanju privatnih želja. Kao drugo, funkcije su samo za odabrane – sigurno je bilo i drugih koji bi tako željeli udobnim letom do Rima vidjeti Papu. Kao treće, ako nije baš neki izravni sukob interesa, onda se stvari toleriraju – što daje poruku kako će se sutra tolerirati i drugo.

Balkan, a ne Europa

Na tom Zapadu, za kojim ekonomski težimo, ostavka se daje i ako je ministrica kupila na službenu karticu čarape (jer su joj na službenom putu pukle) i prvi radni dan vratila novac – jer se smatra da službena kartica ne služi za privatne kupnje. U nas, pravila su, čini se, drugačija.

Više je razloga zašto Hrvatska neće nikada ekonomski biti kao Njemačka, a Tim Orešković nam je upravo pokazao jedan. U Hrvatskoj je vlast plijen, a ne dužnost. Hrvatska je time bliže orijentalnoj despociji nego suvremenoj zapadnoj državi. A Tim Orešković, umjesto da Hrvatsku europeizira, čini se da je sebe hrvatizirao.