Šerbedžija pozvan u članstvo Američke filmske akademije

Прослављени глумац Раде Шербеџија позван је да буде члан Америчке академије филмских уметности и науке, која окупља филмске професионалце из целог света

Шербеџија би на овај начин био један од чланова који, између осталог, учествују и у одлучивању о добитницима престижне филмске награде Оскар.

Академија има чланове из 57 земаља. У својој каријери која обухвата чак пола века, познати глумац је остварио више од 150 улога у домаћим и страним филмовима.

Глумачко умеће је показао у познатим холивудским хитовима Широм затворених очију Стенлија Кјубика, Немогућа мисија 2 Џона Вуа, Здрпи и бриши Гаја Ричија, Свемирски каубоји Клинта Иствуда.

Његов режисерски филмски првенац Ослобођење Скопља (2016), у којем глуми и главну улогу, приказан је на више од десет престижних фестивала Европе и САД-а, а прошле године изабран је као македонски кандидат за 89. награду Оскар у категорији најбољег филма на страном језику.

Шербеџија се недавно вратио из Америке где је у марту и априлу снимао филм Поносна Мери, у којем му је партнер био Дени Гловер, а чија се премијера очекује следеће године, гостовао је у популарној серији Црна листа, а имао је и премијеру филма Обећање, режисера Терија Џорџа, у којем игра уз Кристијана Бејла и Оскара Ајзака.

Свакога лета борави на Бријонима где игра у Позоришту Јулисеј, чији је оснивач, а овогодишšњу, 17. сезону отвориће концертом с двојицом виртуоза на гитари - Влатком Стефановским и Мирославом Тадићем, уз госте Дамира Урбана и виолинисткињу Ивет Корнелију.

У јулу и августу Шербеџžија ће наступити у улози Креонта у представи Антигона - 2.000 година касније и у насловној улози најдуговечније представе тог позоришта „Краљ Лир“, у Тврђави Минор.

RADE ŠERBEDŽIJA: "BITANGE I KRIMINALCI SU UNIŠTILI DIVNU JUGOSLAVIJU!"

„Strašno je da ovde ima toliko talentovanih i vrednih ljudi, vrhunskih sportista i umetnika, a da smo mi ipak uspeli da zaratimo sa sopstvenom braćom“, rekao je Jugoslovensko - Holivudski superstar Rade Šerbedžija

„Strašno je da ovde ima toliko talentovanih i vrednih ljudi, vrhunskih sportista i umetnika, a da smo mi ipak uspeli da zaratimo sa sopstvenom braćom“, rekao je Jugoslovensko - Holivudski superstar Rade Šerbedžija prilikom potpisivanja svojih knjiga „Stranac (izabrane pjesme)“ i „Do poslednjeg daha“ u izdanju Nove knjige na Beogradskom sajmu knjiga.

On je istakao da „smo uz sve te naše divne talente ostali nekako zaostali čim smo mogli da se krvavo pobijemo na kraju XX veka.

– Slovaci i Česi su uspeli da se dogovore. Kod njih je došao čas kada su jako loše mislili jedni o drugima i uprkos toj negativnoj emociji, oni se nisu potukli već u dogovoru razišli. A šta su naši uradili… Svi narodi na prostoru Jugoslavije… zamrzeli braću… krenuli jedni na druge. – kazao je Šerbedžija.

On je napomenuo da su ti kriminalci iskoristili nepravdu koja je učinjena nesrećnim ljudima da proizvedu slepu mržnju među jugoslovenskim narodima.

– Bitange, eto šta su ti koji su zavadili običan narod. Od tih bitangi nije mogla da se spasi divna Jugoslavija. Nije važno ko je više stradao, čije su žrtve najbrojnije, jer nismo smeli da dozvolimo da jedan pošten i častan čovek izgubi život u Jugoslaviji. Nepravedno oduzet život je svemirska katastrofa. Nismo mogli da se civilizacijski nosimo sa istorijskim trenutkom – kazao je Šerbedžija.

O knjizi „Stranac (izabrane pjesme)“ proslavljeni glumac kaže da je izbor njegovih pesama napravio profesor filozofije Nikica Petković, predsednik Društva pisaca u Hrvatskoj.

– Ove pesme su o životu, a ima i ljubavnih, ali najmanje. Ko me zna kao umetnika, poznaje kakve pesme pišem – rekao je Šerbedžija.

Za njega je Sajam knjiga divno mesto na kojem se ljudi definitvno osećaju bolje.

– Ovaj Sajam knjiga je uvek bio najveći u regionu. Prisustvovati takvom vašaru različitih ljudi koji dolaze ovde da bi bili deo jedne svečanosti, to je nešto fantastično sa čime se treba ponositi – kazao je Šerbedžija.

Njegova knjiga pesama dobila je ime „Stranac“, jer se u jednom momentu svog života osetio kao stranac.

– Živeo sam 17 godina po Londonima i Los Anđelesima… i naravno da sam postao stranac. Mnoge moje pesme nastale su iz te perspektive – rekao je Šerbedžija.

Slavni glumac je potvrdio da i dalje igra tenis.

– Juče sam igrao i bio sam mnogo dobar – rekao je Šerbedžija.

Zaslužena nagrada

Šerbedžija smatra da je ovogodišnja Nobelova nagrada otišla je u prave ruke.

– Bob Dilan je pesnik pre svega. On je poput našeg Arsena Dedića. Pesnik koji je na originalan način uspeo da svoje pesme oboji muzikom. Mnogi važni profesionalni pisci su na početku Arsenove karijere priznavali da je on pesnik. Dedić je za mene bio jedan od najvažnijih modernih jugoslovenskih pesnika. Baš tako je Dilan na svetskom nivou, jedan od navažnijih savremenih svetskih pesnika – istakao je Šerbedžija.

On napominje da postoji još puno pesnika sa prostora bivše Jugoslavije koji su zašlužili Nobelovu nagradu.

– Danilo Dragojević pre svih… Njegove pesme obožavam. Volim Vaska Popu, srpsku modernu… Đuru Jakšića, Disa… ili za mene najznačajnijeg pesnika Branka Miljkovića. Stalno se vraćam njihovim pesmama i sada zapažam neke koje nikada nisam čitao. Moj koncert koji je zakazan u Sava centru, 27. decembra, nosiće ime po Miljkovićevoj pesmi „Uzalud je budim“ – kazao je Šerbedžija.

RADE ŠERBEDŽIJA: "Dao bih Holivud za srećne dane u Jugoslaviji!"

Ja bih svu svoju holivudsku karijeru menjao za one srećne dane koje sam živeo na jugoslovenskim prostorima

Važno mi je da je užasni rat završen i važno mi je misliti i nadati se da se nikada neće ponoviti…

Važno mi je da Novak Đoković i Jelena i Ana pobeđuju… Ja branim svaku svoju boru i svaku svoju sedu vlas. One svedoče o bogatom životu kroz koji sam prošao. A lice, znaš, nikada nije samo tvoje… – kaže naš i svetski proslavljeni glumac.

Da nisi dobio ulogu u filmu „Pre kiše“, da li misliš da bi Holivud bio deo tvog života? To me posebno zanima jer je i moj otac Zafir bio kandidat za tu ulogu! - Vasil Hadžimanov.

–Kad me je Milčo Mančevski pronašao u Londonu i kad sam pročitao scenario za film „Pre kiše“, kazao sam mu da mi se mnogo sviđa. On je rekao da je ulogu Aleksandra napisao za mene. Pitao sam ga: 

„Kako to kad se sada prvi put vidimo u životu“, a on mi je rekao: „Živojin Pavlović je moj najdraži režiser, a ti si igrao u pet njegovih filmova.“ 

Naravno da postoji mogućnost da su neki producenti iz Makedonije predlagali i druge glumce, ali čini se da je Milčova želja bila od početka da ta uloga pripadne meni. I zaista, kad sam počeo da radim na njoj i da snimam film, osećao sam se kao da sam to uistinu ja. Naravno da mi je taj film beskrajno pomogao, jer je osvojio Venecijanski festival i zbog toga što su ga sve filmadžije u svetu posebno volele… No, mnogi naši filmovi su uspeli u svetu, ali su samo retki glumci uspeli da prodru na holivudsko tržište. 

Mislim da sam imao i beskrajno mnogo sreće, a desila se i jedna važna stvar. Te 1994. godine moj londonski agent mi je napravio sastanak, tj. audici­ju sa Filipom Nojsom za film „Svetac“. Konkurisao sam za jednu malu ulogu, ruskog gene­rala Volkova. No režiseru sam se nekako posebno svideo i dao mi je čitav scenario, pa me je zamolio da pripremim dve scene ruskog tajkuna Tretjaka. Usput mi je rekao da obožava Dušana Makavejeva i da je voleo moju ulogu u Makovom filmu „Manifesto“. Za ulogu su konkurisale velike zvezde poput Džona Vuda i Maksimilijana Šela, no Filip se borio za mene. Nakon mesec dana stigla je poruka od glavnih ljudi iz „Paramaunt pikčersa“. „Yes… We love this guy“ (Da, dopada nam se taj momak)!

Gospodine Šerbedžija, koliko često posećujete Liku u Hrvatskoj (i moja rodbina je tamo)? Šta mislite, zbog čega dosta glumaca odavde odlazi u Ameriku i zapadnu Evropu kad su veoma male šanse da dožive uspeh kakav su ovde imali, jer je jezik prepreka? - Lara, Obrenovac.

–Draga Lara, ne idem često u naš rodni kraj. Ne vode me putevi tamo. Iako često i sve više i više maštam o njemu i sećam se svoga detinjstva, mirisa pokošene trave, vranih konja koje sam kao dete leti jahao i izvorske hladne vode od čije su svežine trnuli zubi. Lika je duboko u mome srcu i telu, i sve što radim, čini se, ima veze sa mojim rodnim krajem. Pre neki dan sam sreo svog dragog prijatelja Danijela Dragojevića, velikog pesnika, i kad sam mu ispričao da želim sagraditi malu kuću na ruševinama moje rodne kuće u Buniću, rekao mi je ozarenih očiju: „Rade, svakako to učinite, sagradite tamo svoju kuću… I kad je sagradite, nemojte nikada tamo otići.“

–Ne srećem mnogo naših ljudi koji pokušavaju na američkom filmu. Teško je, ali se isplati pokušati. To je kao da igrate na ruletu u Las Vegasu. Nije dosta da ti se okrene tvoj broj. Treba sreću znati i zadržati i umnožiti. No, moram vam reći, ja bih svu svoju holivudsku karijeru menjao za one srećne dane koje sam živeo nekada davno na tim južnoslovenskim prostorima, gde sam bio deo važnog i značajnog Ristićevog KPGT-a.