OD KLAGENFURTA DO ISTANBULA: Ovako bi izgledala Jugoslavija da se ostvario Titov veliki plan

Milioni se danas s nostalgijom sećaju Jugoslavije, smatraju kako se tada živelo bezbrižnije i sigurnije, a ko zna kakva bi sudbina Jugoslavije bila da je kojim slučajem ostvaren u javnosti malo poznat plan Josipa Broza Tita

 Neki istoričari smatraju da je Tito želeo još veću, moćniju Jugoslaviju, koja ne bi bila samo regionalna sila, već i svetska.

Istoričarka Sabrina Ramet prošle godine je za medije rekla kako je SFRJ pod Titom htela da stvori integralnu Jugoslaviju, koja bi uključivala pogranična područja oko Jugoslavije: Grčku, Trakiju, Albaniju, Bugarsku, bar jedan deo austrijske Koruške, kao i celu italijansku provinciju Furlanija-Julijska krajina.

Među pristalicama jugoslovenskog iredentizma bili su i monarhisti i republikanci u doba pre stvaranja Jugoslavije 1918. godine.

Sabina Ramet se poziva i na izjavu političara Svetozara Pribćevića da bi se Jugoslavija trebala prostirati "od Soče do Soluna". Možda najčudnije u ovom sistemu deluje to što su kao deo Jugoslavije navedene i Bugarska i Albanija.

Ipak, navodi se da je politički pokret Zveno u Bugarskoj podržavao ideju uključenja Bugarske i Albanije u zajedničku državu Južnih Slovena. Pokret Zveno učestvovao je u državnom udaru u Bugarskoj 1934. godine. Zahtevali su savezništvo s Francuskom i uključivanje Bugarske u Jugoslaviju. Čak je i britanska vlada tokom Drugog svetskog rata podržala ideju stvaranja Velike Jugoslavije, kao odgovor na pristupanje Bugarske Silama Osovine.

Nakon Drugog svetskog rata, Tito je objavio da Jugoslavija polaže prava na Trst i celu Karinciju, uključujući Austrijsku Korušku.

 - Oslobodili smo Korušku, ali su međunarodni uslovi bili takvi da smo morali privremeno da je napustimo. Koruška je naša i mi ćemo se za nju boriti - poručivao je Tito.

Takođe, pojavila se zanimljiva karta koja proedviđa kako bi SFRJ izgledala da su se Titovi planovi obistinili, i to u dva slučaja:

* da je maršalova vizija uključivala Albaniju i delove Rumunije i Grčke, uključujući i Solun

* da je Bledski sporazum između Tita i Dimitrova uključivao integraciju Bugarske u zajednicu jugoslovenskih zemalja

Autor neobične karte ističe da bi u nekom "paralelnom svemiru" komunistička revolucija u Grčkoj barem delimično uspela, čime bi se neki delovi zemlje odcepili i pridružili Jugoslaviji. Isto se odnosi i na Vlašku, bivšu kneževinu, a danas istorijsku pokrajinu Rumunije.

Da se kojim slučajem ovaj ipak neverovatan scenario dogodio, Jugoslavija bi se prostirala, kako se u tekstu navodi, od Klagenfurta do Istanbula.

JUGOSLOVENSKA REPREZENTACIJA: Evo kako bi izgledao sastav Jugoslavije na Mundijalu! SA OVIM TIMOM RAZBILI BI SVE!

Pred svako veliko takmičenje Jugosloveni realnim primerima dokazuju svoju sportsku nadmoć

Fudbalska Jugoslavija je uvek zanimljiva tema i za svetske medije, pa tako danas objavljujemo spisak od 23 igrača koji bi igrali na Svetskom prvenstvu u Rusiji da Jugoslavija i dalje postoji.

 Reprezentacija Jugoslavije:

Golmani: Jan Oblak (Slovenija/Atletiko Madrid), Danijel Subašić (Hrvatska/Monako), Asmir Begović (Bosna i Hercegovina/Bornmut),

Odbrana: Šime Vrsaljko (Hrvatska/Atletiko Madrid), Dejan Lovren (Hrvatska/Liverpul), Stefan Savić (Crna Gora/Atletiko Madrid), Branislav Ivanović (Srbija/Zenit), Matija Nastasić (Srbija/Šalke), Aleksandar Kolarov (Srbija/Roma), Sead Kolašinac (Bosna i Hercegovina/Arsenal).

Vezni red: Miralem Pjanić (Bosna i Hercegovina/Juventus), Ivan Rakitić (Hrvatska/Barselona), Mateo Kovačić (Hrvatska/Real Madrid), Luka Modrić(Hrvatska/Real Madrid), Marcelo Brozović (Hrvatska/Inter Milan), Nemanja Matić (Srbija/Mančester junajted), Sergej Milinković-Savić (Srbija/Lacio), Dušan Tadić (Srbija/Sautempton),

Napad: Edin Džeko (Bosna i Hercegovina/Roma), Ivan Perišić (Hrvatska/Inter Milan), Mario Mandžukić (Hrvatska/Juventus), Stevan Jovetić (Crna Gora/Monako).

ANTE TOMIĆ: Hrvatska je na polovici veka SFRJ, a nema ni desetinu njezinih dostignuća!

Mlada hrvatska država, ponavljamo svi razniježeno, kao da je država nekakvo dojenče koje se*e u pelene, traje već dvadeset tri godine, došla je na polovicu životnog vijeka Jugoslavije, a da nema ni desetinu postignuća svoje prethodnice

Moja žena se vratila uzrujana s roditeljskog sastanka, ali ne iz razloga zbog kojega inače dolazi uzrujana s roditeljskih sastanaka. "Zašto je raspelo u predvorju javne škole?" upita ona ljutito. "A gdje bi inače raspelo visjelo", odgovorim joj, "kad u Hrvatskoj nema katoličkih škola da ga stave na zid."

Smiješno je zaista i pogledati kakva je to škrtost. U posljednja dva desetljeća u betonu se izlilo i mramorom popločalo milijune kvadrata crkava, samostana, pastoralnih centara, klerikata, ordinarijata i sjemeništa, a da se crkvena vlast nije sjetila napraviti nijednu školu, bolnicu, ubožnicu ili sirotište. Ma, ni jedincati metar s metar bilo kakve ustanove koja bi bila realna društvena korist. Mantijaške cicije ne mare za to. 

Neumorno mekeću o ljubavi i nesebičnoj brizi za bližnjega, ali ne očekujte da će oni to primjerom pokazati. Njihov novac ne pitajte.

Slojevi boje na zidu

I onda, kako nemaju nešto svoje čime bi se dičili, moraju raspela stavljati u javne instutucije. Obilježe tako splitsku školu, kao da je nadbiskup Marin Barišić lično, iz svog džepa dao za cement i cigle, dolazio na gradilište i šalio se s tesarima gledajući kako mu investicija napreduje, premda je škola više od dva desetljeća na tome mjestu, samodoprinosom građana sagrađena još u bivšoj državi, po odluci Samoupravne interesne zajednice u prosvjeti i s blagoslovom partijskog komiteta.

Velik je bezobrazluk, pogledate li bolje, da se Crkva brči zgradom koju je komunistička vlast sazidala.

A ovu stvar možemo i šire, mimo Crkve, sagledati. Nepravedno bi zaista bilo za škrtost i socijalnu ravnodušnost optužiti samo popove. 

Gdje je i inače ono blagostanje i procvat, kamo se zametnula Švicarska koju je Hrvatima na početku devedesetih obećavao pokojni Šime Đodan?

Evo, recimo, obrazovanje. Više od devedeset posto školskih zgrada u koje jutrima ulaze naša djeca još je iz socijalizma, kroz slojeve boje na zidu negdje će se još kod ulaza nazreti citat: “Narod koji ima ovakvu omladinu ne mora se bojati za svoju budućnost. Josip Broz Tito”

To vam je sva istina o zemlji znanja. Devet od deset škola napravili su nam komunisti, a oni su bili glupi.

Pođimo zatim na zdravstvo. Nalazite li i vi neobičnim da hrvatska država nije sagradila nijednu bolnicu? Nešto se, istina, širilo i dograđivalo, krojilo i prekrajalo, ali nigdje nismo imali da je čitav sustav, veliki klinički bolnički centar sa stotinama liječnika i sestara, moderni medicinski starship, narastao iz ničega, iz ledine, da su visoki dužnosnici došli u šikaru i pokazali, ondje će, gdje je sad ona topola, biti hitni kirurški i traumatologija, tamo u onoj skupini psihijatrija, interna i plućni odjel, a kod onih jasenova pod kojima trune nečija vešmašina ginekologija i rodilište. Jednom davno, u onome zločinačkom, nenarodnom režimu, takva su se čudesa stalno negdje otvarala. Čak i u provinciji. 

Elektrifikacija u SFRJ

Mlada hrvatska država, ponavljamo svi razniježeno, kao da je država nekakvo dojenče koje sere u pelene. Naša nacionalna državna samostalnost sada, međutim, traje već dvadeset tri godine, došla je na polovicu životnog vijeka Jugoslavije, a da nema možda ni desetinu postignuća svoje prethodnice. Možemo, ako hoćete, i o energetici. Od 1945. do 1990. u Socijalističkoj Republici Hrvatskoj je na Dravi, Kupi, Cetini, Zrmanji i drugim vodotocima napravljeno gotovo dvadeset velikih hidroelektrana.

Znate li koliko ih je napravljeno otkako smo se trgnuli iz tisućljetnog sna?

Jedna.

Bilo je, naravno, "teško" u Jugoslaviji, policijska diktatura, Udba, Goli otok, jetrvo moja, da ti i ne pričam, ali u svemu tome užasu i bijedi i iscrpljujućem teroru gluposti pojavio bi se opet, tu i tamo, nekakav Većeslav Holjevac. Karlovački komunist, ustanik i prvoborac, ludo smion partizanski diverzant, ali osoba uistinu bez neke ozbiljnije naobrazbe. Inženjeri su ga možda ispotiho ismijavali, no on je zaista isušio malaričnu močvaru s druge strane Save i napravio čitav Novi Zagreb. Desetke tisuća stanova u betonskim kubusima između širokih avenija sagradio je između 1952. i 1963. u jednoj zapuštenoj, seljačkoj zemlji koja je imala jedva nešto bolje od kariola i lopata. U jedanaest godina gradonačelničkog mandata napravio je urbanistički podvig koji današnji političari, kraj svih tehnoloških čudesa, ne bi da ih cijelo stoljeće ostaviš na vlasti.

Mogao bih najbrojati još mnogo primjera, ali ne bih dulje dražio nacionalističke neurastenike koji će me nadahnuto nazvati komunističkim podoficirom. Ne zanima me besplodno ideološko palamuđenje o našima i njihovima jer imam pametnija posla. Ja moram živjeti ovdje i uistinu me iskreno zabrinjava samo da mi na dijete ne padne plafon u školskoj zgradi otprije pola stoljeća. Zašto je ona država mogla brinuti o tome, a ova ne može? Zašto se ne grade bolnice i hidroelektrane? Ili, ako se štogod od javnog interesa i krene graditi, zašto je tako traljavo i sporo da predsjednici i premijeri svake četiri godine presijecaju vrpce na novih pet kilometara asfalta?

I zašto je, naposljetku, danas sve između četiri i četrdeset puta skuplje? 

Kako je Većeslav Holjevac prije šezdeset godina mogao biti pošten čovjek, i drug i gospodin, i komunist i JUGOSLOVEN, a danas nema nikoga boljega od kokošara poput Božidara Kalmete i njegovih pomoćnika i savjetnika, koji su reketarili građevinare i po vikendicama, uz kotlovinu i graševinu, dijelili pljačkaški plijen?

Kako smo, u najkraćemu, postali takva bijedna, bezdušna i gramziva stoka?

ANALIZA: FENOMEN TUGE ZA JUGOSLAVIJOM

Zbog čega je posle skoro 3 decenije otkako su na ruinama države koja je bila Istok na Zapadu i Zapad na Istoku uspostavljeni novi entiteti sa nacionalnim predznakom, prisutna nostalgija za nečim što se tako zdušno rušilo, pokušao je da odgovori naučni skup održan u Muzeju istorije Jugoslavije

Međunarodna konferencija "Nostalgija u pokretu" koja je za temu imala postkomunističku nostalgiju, okupila je stručnjake iz zemalja Jugoslavije, ali i Češke i Bugarske. Koordinatori ovog projekta bile su Marija Đorgović i Mirjana Slavković, kustoskinje MIJ.

- Na nostalgiju se obično gleda kao na intimnu, sentimentalnu, eskapističku, nevinu priču o boljoj prošlosti - smatra Mitja Velikonja, rukovodilac Centra za kulturne i religiozne studije na Univerzitetu u Ljubljani. - Takvi pogledi zapostavljaju drugu stranu: kao "retrospektiva utopija", nostalgija je emancipatorska, aktivna, priča koja uključuje i aktivira, jer veličajući prošlost, zapravo kritikuje sadašnjost.

Za lingvistu i antropologa Tanju Petrović jugonostalgija je fenomen povezan sa dubljim saznanjima o društvenom životu i premašuje lamentiranje radnika nad izgubljenom socijalnom sigurnošću.

Kao što se na mestu gde je Tito sahranjen, u Kući cveća, koja je u sklopu MIJ, svake godine okupljaju udruženja i pojedinci da obeleže njegov rođendan, takvi skupovi održavaju se svakog 25. maja i u njegovom rodnom Kumrovcu. Taj fenomen proučavala je Nevena Škrbić Alempijević sa odeljenja za etnologiju i kulturnu antropologiju Fakulteta društvenih nauka Zagrebačkog univrziteta.

- Ljudi se i dalje tog dana okupljaju u Kumrovcu bez obzira na to da li političke elite odobravaju ili ne - tvrdi naučnica. - Tu dolaze iz različitih razloga: da iskažu svoju nostalgiju, uspostave kontinuitet između prošlosti i sadašnjosti, da kritikuju sadašnje okolnosti i odnose snaga, ili samo da vide svoje nekadašnje drugove. U Kumrovcu, kako kažu, mogu da učestvuju u priči koja se retko čuje na javnoj sceni Hrvatske. Ispoljavanje nostalgije javno, na mestu gde je Tito rođen, zato ne treba tretirati kao prevashodno konzervatini i nekritički odnos prema prošlosti. U kontekstu prethodinih istraživanja jugonostalgije i titonostalgije na nju se može gledati i kao na fenomen koji donosi inovacije, samoidentifikaciju i novu kulturnu recepciju.

Konferencija "Nostalgija u pokretu" stoji na samom kraju višegodišnjeg istraživačkog procesa i promišljanja koji se odnosi na temu sećanja i nostalgije u okviru Muzeja istorije Jugoslavije, kaže, za "Novosti", jedan od koordinatora Mirjana Slavković:

- Smisao ovog edukativnog programa je da napravi presek dosadašnjih istraživanja u ovoj oblasti i trasira smernice za buduće istraživačke projekte.

OVAJ naučni skup deo je projekta "Heroji koje volimo. Ideologija, identitet i socijalistička umetnost u novoj Evropi", koji finansiraju Evropska komisija i Allianz Kulturstifung. 

WIKILEAKS: ZAPAD DRHTAO OD JUGOSLAVIJE I NAŠEG MARŠALA!

U tajnim spisima iz 1976. navodi se da su se velike sile prilično plašile vladavine Josipa Broza, koja je „opasan model za zapadnu Evropu“

Koliko je naš predsednik Josip Broz Tito bio moćan pokazuju, pored ostalog, američke depeše iz sedamdesetih koje je upravo objavio Vikiliks, a u kojima se navodi da je Zapad bio u strahu od jugoslovenskog komunizma!

Crno na belo... Dokumenta Vikiliksa iz 1976. godine

Depeše otkrivaju da je Zapad takoreći drhtao od Tita, a to se posebno vidi u dokumentu poslatom 1976. iz Beograda. Tu se, naime, navodi ocena američkog državnog sekretara da je model vladavine Josipa Broza opasan za čitav Zapad.

- U skladu s govorom američkog državnog sekretara šefovima misije u Londonu, dok je Jugoslavija nezavisna od Sovjetskog Saveza, što nama odgovara, Titov komunizam je, s druge strane, opasan model za zapadnu Evropu. Zato bi možda bilo korisno da podsetimo naše socijalističke prijatelje iz zapadne Evrope šta je u stvari jugoslovenski sistem, a šta nije. Postoji određena količina romantizma i maštanja da Jugoslavija predstavlja humani komunizam s demokratskim licem - navodi se u američkoj depeši iz sedamdesetih, koju je sada objavio Vikiliks.

Dalje se navodi da su samo u 1974. u Jugoslaviji bila 1.154 politička zatvorenika, što preti da ih na kraju bude više nego u Sovjetskom Savezu. Dodaje se da u javnosti nema dovoljno pažnje za hiljade političkih zatvorenika koji su dospeli na robiju zbog kritičkih izjava o državi i partiji ili zagovaranja veće autonomije za nacionalne manjine.

HRVATI NAVIJALI ZA RASPAD JUGOSLAVIJE

U jednoj od narednih beogradskih depeša, takođe iz 1976, analiziraju se stavovi običnih ljudi o tome šta čeka Jugoslaviju posle Titove smrti. Niko nije bio siguran šta će se dogoditi, pa su se tako Hrvati nadali raspadu države, dok su se pojedini Srbi plašili takvog scenarija. Neki od njih su tvrdili da će državu okupirati Rusi, a ima i onih koji su bežali iz zemlje ili molili da Amerika okupira Jugoslaviju pre Sovjeta. Optimistični su očekivali da će Titov odlazak doneti liberalizaciju. 

RADE ŠERBEDŽIJA: "BITANGE I KRIMINALCI SU UNIŠTILI DIVNU JUGOSLAVIJU!"

„Strašno je da ovde ima toliko talentovanih i vrednih ljudi, vrhunskih sportista i umetnika, a da smo mi ipak uspeli da zaratimo sa sopstvenom braćom“, rekao je Jugoslovensko - Holivudski superstar Rade Šerbedžija

„Strašno je da ovde ima toliko talentovanih i vrednih ljudi, vrhunskih sportista i umetnika, a da smo mi ipak uspeli da zaratimo sa sopstvenom braćom“, rekao je Jugoslovensko - Holivudski superstar Rade Šerbedžija prilikom potpisivanja svojih knjiga „Stranac (izabrane pjesme)“ i „Do poslednjeg daha“ u izdanju Nove knjige na Beogradskom sajmu knjiga.

On je istakao da „smo uz sve te naše divne talente ostali nekako zaostali čim smo mogli da se krvavo pobijemo na kraju XX veka.

– Slovaci i Česi su uspeli da se dogovore. Kod njih je došao čas kada su jako loše mislili jedni o drugima i uprkos toj negativnoj emociji, oni se nisu potukli već u dogovoru razišli. A šta su naši uradili… Svi narodi na prostoru Jugoslavije… zamrzeli braću… krenuli jedni na druge. – kazao je Šerbedžija.

On je napomenuo da su ti kriminalci iskoristili nepravdu koja je učinjena nesrećnim ljudima da proizvedu slepu mržnju među jugoslovenskim narodima.

– Bitange, eto šta su ti koji su zavadili običan narod. Od tih bitangi nije mogla da se spasi divna Jugoslavija. Nije važno ko je više stradao, čije su žrtve najbrojnije, jer nismo smeli da dozvolimo da jedan pošten i častan čovek izgubi život u Jugoslaviji. Nepravedno oduzet život je svemirska katastrofa. Nismo mogli da se civilizacijski nosimo sa istorijskim trenutkom – kazao je Šerbedžija.

O knjizi „Stranac (izabrane pjesme)“ proslavljeni glumac kaže da je izbor njegovih pesama napravio profesor filozofije Nikica Petković, predsednik Društva pisaca u Hrvatskoj.

– Ove pesme su o životu, a ima i ljubavnih, ali najmanje. Ko me zna kao umetnika, poznaje kakve pesme pišem – rekao je Šerbedžija.

Za njega je Sajam knjiga divno mesto na kojem se ljudi definitvno osećaju bolje.

– Ovaj Sajam knjiga je uvek bio najveći u regionu. Prisustvovati takvom vašaru različitih ljudi koji dolaze ovde da bi bili deo jedne svečanosti, to je nešto fantastično sa čime se treba ponositi – kazao je Šerbedžija.

Njegova knjiga pesama dobila je ime „Stranac“, jer se u jednom momentu svog života osetio kao stranac.

– Živeo sam 17 godina po Londonima i Los Anđelesima… i naravno da sam postao stranac. Mnoge moje pesme nastale su iz te perspektive – rekao je Šerbedžija.

Slavni glumac je potvrdio da i dalje igra tenis.

– Juče sam igrao i bio sam mnogo dobar – rekao je Šerbedžija.

Zaslužena nagrada

Šerbedžija smatra da je ovogodišnja Nobelova nagrada otišla je u prave ruke.

– Bob Dilan je pesnik pre svega. On je poput našeg Arsena Dedića. Pesnik koji je na originalan način uspeo da svoje pesme oboji muzikom. Mnogi važni profesionalni pisci su na početku Arsenove karijere priznavali da je on pesnik. Dedić je za mene bio jedan od najvažnijih modernih jugoslovenskih pesnika. Baš tako je Dilan na svetskom nivou, jedan od navažnijih savremenih svetskih pesnika – istakao je Šerbedžija.

On napominje da postoji još puno pesnika sa prostora bivše Jugoslavije koji su zašlužili Nobelovu nagradu.

– Danilo Dragojević pre svih… Njegove pesme obožavam. Volim Vaska Popu, srpsku modernu… Đuru Jakšića, Disa… ili za mene najznačajnijeg pesnika Branka Miljkovića. Stalno se vraćam njihovim pesmama i sada zapažam neke koje nikada nisam čitao. Moj koncert koji je zakazan u Sava centru, 27. decembra, nosiće ime po Miljkovićevoj pesmi „Uzalud je budim“ – kazao je Šerbedžija.

PUTIN ZAGRMEO: Amerikanci, sve je počelo sa Jugoslavijom!

PREDSEDNIK RUSIJE JE OŠTRO BACIO ISTINU U LICE DVOLIČNIM AMERIKANCIMA !

Pogoršanje odnosa na relaciji Moskva-Vašington nije prouzrokovano konfliktom u Siriji, već je sve počelo još raspadom Jugoslavije, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.

Upitan da li su se odnosi između Rusije i SAD pogoršali zbog Sirije, Putin je na konferenciji za novinare završnog dana samita BRIKS-a u Indiji, odgovorio: 

“Grešite, setite se šta se dogodilo u Jugoslaviji – odatle je sve počelo”.

– Ja tada nisam ni bio predsednik. Međutim, jesam li ja okrenuo avion nad Atlantikom? To je bio Jevgenij Primakov – rekao je ruski lider.

– Uzgred, Boris Jeljcin je bio poseban. Kada je zauzeo prilično čvrst stav o pitanju Jugoslavije, odmah su svi počeli da se prisećaju kako je voleo da popije. Tako je započeta diskreditacija. Eto, odatle je sve počelo – istakao je Putin.

SVETSKI SKANDAL: UMESTO DA SE SAČUVA, IMOVINA SFRJ NA MEĐUNARODNOM TENDERU!

Predstavnici onoga što je ostalo od SR Srbije, SR Hrvatske, SR BiH, SR Makedonije i SR Slovenije dogovorili su prodaju diplomatsko-konzularne imovine u Tokiju, Bonu, Bernu i Njujorku, uključujući i imovinu na Menhetnu, a da bi se to desilo sledi međunarodni tender.

Umesto da sednu na zajednički okrugli sto i da se dogovore o rušenju veštački nametnutih granica, bezcarinskoj zoni, pokretanju zajedničkih kooperativnih fabrika i još mali milion drugih stvari, fukare će da krčme ono sto je ostalo ! 

Dogovor je postignu posle dvodnevne sednice na Brdu kod Kranja.

U narednih osam dana u medijima "The Economist" i "Washington Post" biće objavljen međunarodni tender o prodaji ove najluksuznije imovine koju je Jugoslavija imala u nekretninama.

Reč je o vrednosti objekata od 42,7 miliona dolara.

Ovaj, 18. sastanak Zajedničke komisije, u kojoj su bili i Tonči Staničić, pregovarač Hrvatske, Veljko Odalović iz Srbije, Aleksandar Ugrinoski iz Makedonije i Stanislav Vidović iz Slovenije, rezultovao je i zajedničkom notom zemljama u kojima su nekretnine Jugoslavije s nejasnim statusom.

Usvojili su rezoluciju koja donosi i novu metodologiju rada i mere o podjeli kompleksa u Braziliji, Moskvi, Nju Dulhiju, a diskutovano je o nepokretnoj imovini koja još nije uključena u Aneks B.

Stoga se pregovarači nisu složili u vezi s tumačenjem Aneksa B u kontekstu dalje distribucije diplomatsko-konzularne imovine SFRJ, o čemu će Slovenija koordinirati.

"Naredni sastanak je u martu 2017. godine u Beogradu. Nismo postigli neke nove dogovore, što smo možda očekivali od ovoga sastanka. Kada je u pitanju pet ključnih nekretnina, dogovoren je međunarodni tender", naglasio je Adnan Hadžikapetanović, član Zajedničke komisije za sukcesiju diplomatsko-konzularne imovine bivše SFRJ iz BiH za "Nezavisne novine".

NAKON JUGOSLAVIJE I IRAKA OBAMI DATI NOBELA ZA LICEMERJE !

Šef Međunarodnog komiteta Državne dume Rusije Aleksej Puškov predložio je da se bivšem predsedniku SAD Baraku Obami uruči još jedna Nobelova nagrada, i to za licemerje!

Na taj način je ruski političar reagovao na nedavnu Obaminu izjavu o tome da su Sjedinjene Američke Države stvorile svetski poredak koji se bazira na uvažavanju suvereniteta svih zemalja.

"Nakon Jugoslavije, Iraka, Libije? Nobelova nagrada? Možda, ali za licemerje“, napisao je Puškov na svom tviter nalogu.

Obama je Nobelovu nagradu dobio 2009. godine, i to za izvanredne napore u jačanju međunarodne diplomatije i saradnje među ljudima.

Kako je tada saopštio Norveški komitet koji dodeljuje nagradu, "retke su osobe koje su uspele da u istoj meri kao i Obama osvoje pažnju sveta i daju ljudima nadu za bolju budućnost“.

RAZBIJAMO MITOVE: TITO I JUGOSLAVIJA NISU IMALI SVEMIRSKI PROGRAM

BLOG NOVA YUGOSLAVIA DEMANTIRA SAVREMENI URBANI MIT - MI NISMO IMALI SVEMIRSKI PROGRAM

RADI SE O KVAZIDOKUMENTAROM FILMU KOJI ŠIRI ANTIJUGOSLOVENSKU PROPAGANDU I ANTITOISTIČKU HISTERIJU NA TIPIČNI AMERIČKI NAČIN - ŠIRENJEM LAŽI, DEZINFORMACIJA I RADIKALNIM ISKRIVLJIVANJEM ISTORIJSKIH ČINJENICA !

SAMO ISTORIJSKI NEPISMENI LJUDI I DILETANTI ISPRANIH MOZGOVA MOGU POVEROVATI U OVAKVE GLUPOSTI !

Jugoslavija je za vrijeme Hladog rata razvijala svemirski program koji je 1961. Tito prodao SAD-u, a Kenedi je potom najavio let na Mjesec - ovo je opis trailera za film "Houston, imamo problem" (Houston, We Have a Problem), slovenskog redatelja Žiga Virca, koji je istog časa kada je postavljen na internet "izazvao buru" u svim republikama Jugoslavije. 

Iako ni sam autor, poznat po provokativnim najavama projekata, ne otkriva da li je i ovoga puta riječ o fikciji, a povjesničari navode da je malo vjerojatno da ima veze sa stvarnošću, vijest o filmu je prenijela većina medija u regiji, a posljednjim ratom zavađeni narodi ujedinili su se u polemikama da li je ovako nešto zaista moguće.

U dramatičnom traileru, redatelj i scenarist, braća Žiga i Boštjan Virc najavljuju otkrivanje najveće tajne hladnog rata.

Zaplet filma vrti se oko navodnih tajnih zapisa Hermana Potočnika, kapetana inženjerskih jedinica Austro-Ugarske, do kojih je Josip Broz Tito došao poslije Drugog svjetskog rata.

Zahvaljujući njima, SFRJ se navodno kao treći igrač uključila u svemirsku trku i već 1961. imala funkcionalan program kojim je mogla da pošalje čovjeka u svemir. To su saznale SAD i u martu iste godine Tito je u tajnosti prodao planove predsjedniku Johnu Kennedyju koji je dva mjeseca kasnije najavio let na Mjesec.

Žiga Virc slične reakcije izazvao je i 2010. trejlerom za film "Trst je naš", a tada je čak reagovao i tadašnji italijanski ministar spoljnih poslova Franko Fratini da bi se kasnije ispostavilo da je riječ o satiričnom pristupu oslobođenju Trsta 1943.

"Ne želim da budem previše senzacionalan u vezi s ovom temom, jer hoćemo napraviti dokumentarnu dramu koju će ljudi željeti gledati i iz koje će naučiti nešto novo. U ovom trenuku ne mogu reći ništa više", dodao je Virc.

Film bi, sudeći po traileru, trebao otkriti kako je Tito u tajnosti sagradio podzemni centar nazvan "Objekt 505" - čuvenu bazu "Željava" kod Bihaća, u kojoj je navodno razvijan svemirski program.

Riječ je o podzemnom vojnom aerodromu, koji je bio smješten na samoj granici BiH i Hrvatske i koji je korišten do rata 1992, kada ga je uništila Jugoslavenska narodna armija (JNA), a danas je ta baza zapuštena.

Virc je rekao da ih pozivaju ljudi "koji jesu ili nisu uključeni u ovu priču", ali nije želio "zbog budućnosti projekta" da otkrije s kim su u kontaktu.

"Jugoslavenska armija je u to vrijeme imala vrlo dobro razvijen projekt za supersonični avion i drugih high-tech sredstava, o čemu je bio obaviješten i sam Kennedy. Uz to, imali smo i znanstvenike poput Slovenca Hermana Potočnika, čija je knjiga o putovanju kroz svemir bila zapravo bazirana na radovima njemačkog znanstvenika i čelnika razvojnog programa NASA-e, wernera fon Brauna", ispričao je slovenski redatelj.

Većina povjesničara i vojnih stručnjaka slaže se da je malo vjerojatno da je Tito imao svemirski program i navode da je SAD zanimao aerodrom "Željava" u vojnom smislu, jer je to bio jedan od najvećih kompleksa tog tipa u Europi.

Povjesničarka Branka Prpa podsjetila je da je Jugoslavija u to vrijeme imala veliki broj stučnjaka iz različitih područja, školovanih u svijetu, ali da je priča o svemirskom programu ipak samo urbani mit.

"Nikada ništa slično tome nisam čula, a ako mi povjesničari nismo čuli o tome, onda teško da postoji. U suštini, ne samo podzemni aerodrom kod Bihaća, nego je i niz vojnih baza zapravo obavljalo onu funkciju koju je Jugoslavija imala u Hladnom ratu, kada je bila potrebna i jednima i drugima. S obzirom na geostrateški položaj, to jest bila jedna visoko razvijena vojna sila i tu poziciju je imala od Drugog svjetskog rata", ocijenila je Prpa.

Čedomir Janić, povjesničar zrakoplovstva, kaže da nikada nije čuo da je nekadašnja SFRJ razvijala svemirski program i da su za njega bili zainteresirani Amerikanci.

- Amerikanci jesu bili zainteresirani za podzemni kompleks Željava, ali po drugim osnovama. Njih je to zanimalo u vojnom smislu, jer je to bio jedan od najvećih kompleksa tog tipa u Europi, jedan veliki grad pod zemljom, kaže Janić i dodaje da su u njega tadašnja država uložila preko četiri milijarde dolara.

NOSTALGIJA ZA JUGOSLAVIJOM ILI KAKO SMO ŽIVELI BOLJE I KVALITETNIJE U SVIM SEGMENTIMA DRUŠTVA

Nostalgija za Jugoslavijom i boljim vremenima i boljim životom ima svoje uporište u činjenicama. 

Osim boljeg života možemo nabrojati činjenice koje opravdavaju taj sociološki fenomen u odnosu na stanje u kojem danas živimo ili bolje reći preživljavamo. Možda je mlađima teško za poverovati ali građanske slobode su u tom jednopartijskom sistemu bile na daleko višem nivou. Pravedniji sistem vrednosti kojeg su odlikovale sledeće činjenice:

• veća sloboda kretanja – imali smo veliku i snažnu državu i CRVENI pasoš koji je vredeo
• socijalna prava
• daleko manja stopa kriminaliteta
• još manje izražene socijalne razlike
• sigurnost posla i plate
• sticanje stanarskih prava uz povoljne stanarine
• na svetskom nivou besplatna zdravstvena zaštita za sve
• kvalitetno i besplatno obrazovanje za sve
• nepostojanje organizovanog kriminala
• sigurnost građana na ulicama
• poštovanje rada i radnika
• blizina prodavnica i ostalih delatnosti mestu stanovanja – poštovao se urbanistički plan
• besplatno parkiranje
• rodna ravnopravnost oko koje se danas pravi nauka
• sigurne penzije
• socijalna zaštita
• funkcionalne institucije
• mediji u službi obrazovanja i dizanja svesti građana.

A ono što je bio kamen temeljac države je masovna vera u sistem u kojem je narod jedini vlasnik svega što se zvalo društveno vlasništvo. Ljudi su bili vlasnici celokupne silne imovine koju su nove političke elite u svim Jugoslovenskim republikama prodale strancima za tepsiju ribe: Na prvom mestu banke, medije, građevinska zemljišta, šume, hotelska preduzeća, trgovinske lance i danas čak i obradivo zemljište…

Ništa više nemamo jer smo sami to tražili. Nijedna zavera niti služba neke od nas ne bi naterale da učestvujemo u uništavanju budućnosti i građenju nakaradog sistema koji nas je unazadio makar 4 decenije. . Naše državno uređenje je vazalna neoliberalna feudalistička partokratija.

Mi smo u međuvremenu postali raja i ponosno klečimo dok se sve tekovine SFRJ sve brže urušavaju. Čekaju nas nova poskupljenja, poniženja, stezanje našeg kaiša i dobrovoljno davanje naše krvi… 

Da li ćemo se ikada oporaviti? Prognoze nisu najbolje, ne nije nam još dugo ostalo ako nastavimo ovim putem! 

A možda nam je to ipak u krvi?

Možda imamo genetski sklop koji nas mami da umesto slobode biramo da postanemo sluge? Da imamo gospoodara koji misli umesto nas i za kojeg radimo i živimo umesto za nas i našu porodicu. Jedina razlika što se danas DAHIJA, naziva LIDEROM, a raja, građanima. Najčešće pojave u nas kao naroda su: životarenje, prežvljavanje, samoživost, autodestrukcija, ulizištvo, inatijaćenje…

Jedem dakle postojim, moto je većine naših sugrađana. Nove generacije uglavnom misle da "kenjamo" o boljim vremenima, što je i normalno u ovako nenormalnim uslovima…  

OPERACIJA "EKSPLOZIJA": Enver Hodža planirao napad na Jugoslaviju posle Titove smrti

Komunističke vođe Albanije planirale su na tajnim sastancima krajem 70-ih vojnu operaciju "Eksplozija", kojom bi brzom akcijom svoje armije, posle Titove smrti, prisvojili Kosovo, delove Makedonije i Crne Gore u kojima albansko stanovništvo čini većinu.

Komunističke vođe Albanije planirale su na tajnim sastancima, krajem 70-ih, vojnu operaciju “Eksplozija”. Njome je bilo predviđeno da posle smrti Josipa Broza Tita počnu unutrašnje borbe za vlast u Jugoslaviji i da brzom akcijom svoje armije prisvoje Kosovo, delove Makedonije i Crne Gore u kojima albansko stanovništvo čini većinu.

Ove navode objavio je ruski istoričar Artjom Ulunjan u tekstu: 

“Tajna operacija Eksplozija: Kako se Enver Hodža pripremao za haos posle Tita”. 

On se u pisanju oslanjao na albanske i ruske arhive, zapisnik sa sednica Politbiroa Partije rada Albanije i sećanja tadašnjeg ministra odbrane Velija Ljakaja.

Ulunjan kaže da je jedan od mogućih razloga zbog kojeg Albanija nije potpisala Završni akt helsinškog samita 1975. godine, na kojem su definisane granice posleratne Evrope, upravo Kosmet.

Ulunjan navodi izjavu ministra unutrašnjih poslova Kadrija Hazbijua iz 1977. godine da se “prvi i jedini put” u tako važnom dokumentu Hodžinog režima pominje “da Vlada Albanije podržava ideju ujedinjenja svih Albanaca”.

– Mi smo, kada su i koliko dopuštale okolnosti, svim silama podržavali Šiptare sa Kosmeta. I mi smo za to da se oni ujedine sa Albanijom, jer bi to osiguralo nacionalno jedinstvo – pisao je Hazbiju.

– Ne treba žaliti sredstva za Kosmet, jer će se to kad-tad isplatiti u budućnosti – zaključio je albanski diktator. Stoga je 1978. godine u strukturi CK APR osnovana Kancelarija inostrane propagande, koja je nazvana Kancelarija za Kosovo.

Kako nevolja nikada ne dolazi sama, osim oskudnih informacija o zdravstvenim tegobama druga Tita, od koga su zazirali u Albaniji još od 1946. godine, kada im je prijateljski nudio federaciju, događalo se još toga. Na nesreću albanskih vođa, tada su se posvađali sa svojim jedinim saveznikom Kinom, pa su se nenadano našli na brisanom prostoru u očekivanju ozbiljnih potresa u regionu koji je, prema njihovom mišljenju, najavljivao Titov bolesnički krevet.

CEO JUGOSLOVENSKI REGION JEDNOGLASNO: Tito, vrati se!

ANKETA - 92 odsto ocenjuje da se u Jugoslaviji živelo bolje, čak 66 odsto ispitanika misli da je život u SFRJ bio mnogo bolji, dok Tita pozitivnom osobom smatra visokih 65 odsto ispitanika

Istraživanje "Je li nam nekad bilo bolje?" sprovedeno je među generacijama starijim od 50 godina, a učestvovalo je više od 2.200 građana Hrvatske i BiH, prenosi HINA.


Istraživanje internet portala pokazuje da čak 82 odsto hrvatskih ispitanika s velikim iskustvom života u SFRJ misli da se tada živelo bolje, 74 da bi se moglo pod određenim uslovima ponovno živeti u jednopartijskom sistemu, a 40 odsto smatra Josipa Broza Tita pozitivnom osobom.

Istraživanje "Je li nam nekad bilo bolje?" sprovedeno je među generacijama starijim od 50 godina, a učestvovalo je više od 2.200 građana Hrvatske i BiH, pernosi HINA.

Da se u Jugoslaviji živelo bolje ili mnogo bolje misli 82 odsto ispitanika iz Hrvatske, da je bilo lošije tvrdi četiri odsto njih, dok je "ne daj Bože da se ponovi" bio odgovor šest odsto. Pri tome 14 odsto anketiranih za sebe otvoreno kažu da su jugonostalgičari, dok ih 62 odsto misli da nisu. Povremenih jugonostalgičara je 22 odsto.

Među izričitim vernicima je 12 odsto deklarisanih jugonostalgičara, a 19 odsto povremeno. Čak 60 odsto ispitanika je reklo da bi bez problema moglo živeti u jednopartijskom sistemu, ako bi taj život provodili u blagostanju, a 14 odsto bi to prihvatilo, u zavisnosti koja bi partija bila na vlasti.

Istraživači zaključuju da to znači da bi čak 74 odsto ispitanika, koji imaju iskustvo života u SFRJ, moglo ponovno živeti u društvu s jednom političkom strankom, dok je tek svaki peti ispitanik (21 odsto) kategorički tvrdio da ne bi mogao živeti u jednoumlju.

O Titu 40 odsto ispitanika misli kako je bio pozitivna osoba, a svega osam odsto smatra da je reč o diktatoru. Među izričitim vernicima 14 odsto misle da je Josip Broz diktator, dok ga 31 odsto smatra bezuslovno pozitivnom osobom.

Da u SFRJ nije bilo diskriminacije na osnovu nacionalnosti smatra 83 odsto anketiranih, dok 13 odsto smatra da su bili diskriminisani. Među hrvatskim ispitanicima 56 odsto se izjasnilo da su vernici, a 36 odsto da nisu. Na bogoslužja je u vreme SFRJ odlazilo 78 odsto ispitanih, a 38 odsto je redovno odlazilo u crkvu ili džamiju.

Korupcija je danas vodeći problem hrvatskog društva, smatra 69 odsto ispitanika, koji tvrde da je korupcije u Jugoslaviji bilo manje nego danas, a samo dva odsto misli da je korupcije ranije bilo više nego u samostalnoj Hrvatskoj.

Žal za kupovnom moći iz vremena SFRJ pokazuje 55 odsto ispitanika, dok 28 odsto tvrdi da je danas mnogo veća. U poređenju sa svojim odrastanjem u SFRJ, čak 91 odsto ispitanih misli da današnja deca odrastaju u nesigurnijem okruženju, dok ih samo četiri odsto misli da su sigurnija.

Za povratak nekad popularnih omladinskih radnih akcija glasalo bi 73 odsto hrvatskih ispitanika starijih od 45 godina, a protiv 15 odsto.

Ispitivanje u BiH pokazuje da tamošnji građani stariji od 45 godina iskazuju uglavnom pozitivne stavove i osećanja prema nekadašnjoj zajedničkoj državi u još većoj meri od hrvatskih.

Tako, 87 odsto ispitanika iz BiH smatra da ne bi bio loš povratak u jednopartijski sistem, njih 92 odsto ocenjuje da se u Jugoslaviji živelo bolje, čak 66 odsto ispitanika misli da je život u SFRJ bio mnogo bolji, dok Tita pozitivnom osobom smatra visokih 65 odsto ispitanika, a diktatorom svega tri odsto.