LEVIČARSKI POKRET DiEM 25: "USTAJTE VI EVROPSKO ROBLJE!"

Cilj panevropskog levičarskog pokreta „DiEM 25“, jeste da „demokratija zavlada“ i spasi kontinent scenarija ponovnog uspona nacizma

Cilj panevropskog levičarskog pokreta „DiEM 25“, osnovanog u februaru, jeste da „demokratija zavlada“ do 2025. godine i spasi kontinent scenarija koji ga je zadesio sredinom prošlog veka (uspon nacizma), tvrde osnivači.

Posle neuspeha grčke Sirize i slabljenja prvobitnog uzleta španskog Podemosa, lider pokreta Janus Varufakis je „naučio lekciju“ i shvatio da delovanje levice na nacionalnom nivou nije dovoljno, tvrdi jedan od osnivača pokreta, hrvatski filozof Srećko Horvat.

– DiEM računa ne samo na političke partije ili sindikate koji su ga već podržali, nego i na pokrete sa ulice, na različite grupacije poput „Vikiliksa“, a koje se jedine mogu suprotstaviti korporacijama poput „Gugla“, „Majkrosofta“ i drugih – kaže Horvat.

Između ostalih, članovi pokreta DiEM su i osnivač „Vikiliksa“ Džulijan Asanž, slovenački filozof Slavoj Žižek, američki lingvista Noam Čomski, muzički producent Brajan Ino…

Sagovornici „Sputnjika“ se slažu da je kapitalistički sistem u ozbiljnoj krizi i da mu je alternativa neophodna, ali nisu saglasni o dometima Varufakisovog pokreta.

Neizbežne strukturalne reforme

Dr Marija Obradović, saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije, kaže da svi vodeći svetski ekonomisti predviđaju obnavljanje globalne ekonomske krize, što govori da današnji kapitalistički

sistem ne može da obezbedi ni rast svetske ekonomije, a kamoli profite. To ukazuje da „mora doći do manje ili veće strukturalne reforme privređivanja kakvo je danas zastupljeno u svetskoj ekonomiji“.

– Mislim da će Varufakisov pokret sa ostalim levim pokretima, koji se sve više razvijaju u Evropi, nesumnjivo imati veliki broj pristalica i da će se u Evropi, ali i drugim delovima sveta, u narednom periodu sve više artikulisati leva politička opcija na ovoj ili onoj razini – kaže Obradovićeva.

Ona dodaje da će ta opcija biti internacionalna, jer nas „istorija uči da je socijalizam ideologija koja se uvek artikulisala na međunarodnoj ravni“.

Intelektualistički egzibicionizam

S druge strane, sociolog Slobodan Reljić, bivši glavni urednik NIN-a, kaže da imena osnivača pokreta deluju respektabilno, ali smatra da je reč o intelektualističkom egzibicionizmu. Prema njegovim rečima, pojava pokreta imaće neke posledice u medijima – čuće se nešto o potrebi za levicom, ali sve to ima „nekoliko falš činjenica, zbog čega neće napraviti ništa veliko i bitno“.

– Moramo razumeti da živimo u jednom dramatičnom vremenu, gde su sve intelektualističke ideje u velikom zakašnjenju za stvarnošću. Sve je toliko prenapregnuto da će to morati da pukne pre nego što neko objasni koji su sve problemi i kako bi oni trebalo da se postepeno rešavaju – kaže Reljić.

On dodaje da je prvi problem taj što je Evropa danas potpuno inferiorna i što je „svoj mozak prenela u Vašington“.

– Druga stvar je što je levica danas deo sistema kapitalizma i oni najavljuju da će se tu nešto popravljati u okviru sistema EU. Problem je sa kapitalizmom, jer je on sada potrošen sistem, pa je ključno pitanje uklanjanja sistema, a ne njegovog popravljanja. Treća stvar koja je tu bitna – reč je o jednom intelektualizmu koji će sve to svoditi na neku vrstu pokušaja obrazloženja stvari – smatra Reljić.

Krpljenje raspada EU

S druge strane, Reljić tvrdi da sa evropskog tla nijedna ideja ne može više biti prihvaćena u ostatku globalizovanog sveta i dodaje da su posledice delovanja toga „što se zove levica u Evropi“ – rovovi između Zapada i ostatka sveta.

Prema njegovim rečima, evropski levičari poput Tonija Blera i nemačkog SPD-a učestvovali su u ratu u Iraku, pljački Afrike, danas pokušavaju da opljačkaju Kinu… Jednom rečju, sve njihove operacije su „sastavni deo kapitalističkog pljačkanja sveta“.

– To je, ja mislim, pokušaj krpljenja raspada EU i pokušaj zaštite interesa jedne grupe koja sebe zove levicom – kaže Reljić, koji smatra da je osnovni proces koji se dešava u podzemlju kapitalističkog sistema antiamerikanizam i da je jedini pravi interes Evrope oslobođenje od američkog tutorstva, a ona na to u ovom trenutku nije ni u kom smislu sposobna.

ANKETA: NAJPOPULARNIJE ZANIMANJE MEĐU JUGOSLOVENSKOM OMLADINOM

Pre tačno 40 godina, čitaoci tada popularnog tinejdžerskog magazina "Tina" glasali su - šta žele da budu jednog dana, kad završe škole. Rezultati najbolje pokazuju koliko se stanje stvari zapravo promenilo od tog vremena.

Magazin "Tina" izlazio je sedamdesetih godina u Zagrebu i bio je jedan od najpopularnijih tinejdžerskih izdanja u bivšoj Jugi. Iako je bio namenjen prevashodno devojčicama, čitali su ga i dečaci - kao što i danas rade sa ženskim stranama. U to vreme nije postojao internet, niti četovanje ili dopisivanje mejlom, a nisu postojale ni one zgodne internet ankete. Ne, čitaoci su zapravo morali da napišu pismo kako bi rekli šta imaju, a njih 8.504 nije mrzelo da odgovore na pitanje "Koje je najzanimljivije zanimanje?".

Ubedljivo prvo mesto - PROFESOR!

Jugoslovenski klinci su tih dana zapravo želeli da budu profesori, arheolozi, trgovci, krojači i turistički vodiči. Normalna zanimanja, sa normalnim platama. Danas stvari stoje ovako - profesori masovno štrajkuju zbog malih plata, i uopšte im nije zabavno, novinari masovno protestuju zbog degradacije profesije, zdravstvo je svake godine u štrajku - a plate zaposlenih u turističkim agencijama su među najnižim u Srbiji.

Pored toga, mladi u Jugoslaviji su te '76. godine najviše voleli košarku (u kojoj smo tada dominirali) a od tenisa je bilo popularnije čak i umetničko klizanje. Pre Novaka Đokovića je, naime, tenis bio maltene podjednako aktuelan kao i stoni tenis.

Zamislite da neko danas pita srednjoškolce koji je najzanimljivji predmet - i oni vam mahom kažu istorija! A odmah iza toga hemija! Ljudi koji danas imaju pedeset i kusur godina su od fizičkog više voleli čak i biologiju.

U anketi za najpopularnijeg glumca pobedio je Rade Šerbedžija, a u stopu ga prati Milena Dravić.

FIDEL KASTRO: NISU NAM POTREBNI NIKAKVI POKLONI OD AMERIKE!

Бивши кубански председник Фидел Кастро је ауторским чланком показао да се и даље противи приближавању Вашингтона и Хаване, нагласивши да његовој земљи "нису потребни никакви поклони од империје", преноси АФП.

АФП наводи да је 89-годишња икона кубанске револуције није виђена током прошлонедељне историјске посете америчког председника Барака Обаме комунистичком острву, која је представљена као напор на учвршћивању нормализације билатералних односа.

Први, а како АФП наводи и иронични коментар Фидела Кастра на ову посету објављен је у листу "Гранма" под називом "Брат Обама".

"Од слушања онога што прича амерички председник било ко може да доживи срчани удар", навео је Фидел Кастро.

PRESTIŽNA NAGRADA: CRNA GORA JE "DESTINACIJA SA NAJBOLJIM PLAŽAMA"

Moskva - Na ovogodišnjem sajmu turizma u Moskvi, Crnoj Gori je dodeljena prestižna nagrada - Crna Gora je pobednik je u kategoriji „Destinacija sa najboljim plažama“

Na najvećem sajmu turizma u Rusiji i jednom od najznačajnijih turističkih sajmova na svetu “MITT 2016” u Moskvi, u periodu od 23-26. marta ove godine, Crna Gora ima svoje predstavnike.

Crnogorsku turističku ponudu pokazaće Nacionalna turistička organizacija Crne Gore i Ministarstvo održivog razvoja i turizma u saradnji sa lokalnim turističkim organizacijama i turističkom privredom. 

Prema statističkim podacima, u 2015. godini Crnu Goru je posetilo oko 300.000 turista iz Rusije, koji su ostvarili više od 2,7 miliona noćenja, što je šest odsto više nego u prethodnoj godini. Proečno putovanje turista iz Rusije trajalo je devet dana. 

I ove godine Crna Gora ostala je jedna od omiljenih destinacija za turiste iz Rusije, pa su i očekivanja da će broj turista iz ove zemlje biti u porastu. 

Ovo potvrđuju podaci da će Montenegro Erlajns obavljati tokom ljetnje sezone (jun – septembar) saobracaj na relaciji Tivat-Moskva-Tivat tri puta dnevno, a na relaciji Tivat-Sankt Peterburg-Tivat četiri puta nedeljno. 

Za predstojeću letnju sezonu iz Rusije prema Crnoj Gori ugovoreno je oko 80 rotacija nedeljno. U pitanju su redovne linije i čarter letovi ruskih avio kompanija (Aeroflot, Siberia AIR, Globus AIR, Nord Star, Rossiya AIR, Ural AIR, Yamal AIR, Red Wings, Azur Air, Metro Jet, UT Air, Royal Flight AIR…).

ČEPURIN: NATO IZVRŠIO STRAVIČAN I BAHAT ZLOČIN!

НАТО је 1999. године, бомбардујући Србију, извршио стравичан и бахат злочин, најкрвавији у Европи после Другог светског рата, изјавио је амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин

"Бомбардовање је довело до најтежих последица у региону. Погинуло је хиљаде људи већином цивили, жене, деца. Уништена је инфраструктура, куће, мостови. Нанета је огромна штета српској привреди", рекао је Чепурин.

Према његовим речима, последице загађења територије на југу Србије радиоактивним супстанцама тек треба да буду испитане.

"Русија се, без обзира на све своје проблеме, трудила да помогне и јесте помагала Србима, како 1999. године, тако и касније. Не говорим то очекујући било какву захвалност Русији, а она њој и не треба, већ ради истине", истиче руски амбасадор.

Чепурин напомиње да сећања на злочине НАТО неће избледети ни после 20, ни после 100 година.

"Ужасно је да због војних интервенција које нису одобрене од стране Савета безбедности УН, у свету још гину људи. И тако су у нападу америчке авијације погинули службеници српске амбасаде у Либији", констатује руски амбасадор.

Жалосно је да Вашингтон неће да призна очигледну умешаност у овај инцидент, каже Чепурин, наводећи да нема ни резултата истраге, ни извињења, ни казне за кривце, ни компензација породицама убијених.

Он је приметио и да се, стицајем околности, на годишњицу агресије НАТО против Србије у контексту процеса у Хашком трибуналу поново намеће тема "тобожње српске одговорности за трагичне догађаје на територији бивше Југославије почетком деведесетих година".

GAGA NIKOLIĆ O BRAKU: BUDITE PAMETNIJI OD TRAČEVA I ŽIVITE SVOJ ŽIVOT

Podsećamo se kako je legendarni glumac Dragan Nikolić pričao o odnosu sa njegovom suprugom Milenom Dravić

Pre tačno deset godina, legendarni glumac Dragan Nikolić dao je intervju u kom je prvi i poslednji put govorio o tada nepoznatim stvarima. Brak sa koleginicom Milenom Dravić mnogima je predstavljao simbol večne ljubavi, a tako je i bilo, pošto je glumica bila i žena njegovog života. 

Kako biste opisali vašu zajednicu? 

- Teško je to opisati, ali mislim da je sve u granicama normale. Kao i u svakom braku, bilo je trzavica i svađa, kao i lepih trenutaka. Ne znam da li je olakšavajuća ili otežavajuća okolnost što se oboje bavimo ovim poslom pa smo često bili razdvojeni. Ona bi snimala na jednom, a ja na drugom mestu tako da smo imali prilike da se uželimo jedno drugog. To što se bavimo istimo poslom ponekad može da bude i minus , ali mi smo uspevali sve to da prebrodimo. 

Da li ste vi Krstaš ili Čuburac? 

- Tu postoje razne verzije. Od 1970. godine živim na Čuburi, ali u stvari sam Krstaš. Krst, ne samo onaj Crveni, već i onaj stari, Vozarev krst, na samoj je granici. Asocijacija koja mi prva pada na pamet jeste klub Radnički koji je bio žila kucavica Krsta. Kuća u kojoj sam živeo bila je na pedesetak metara vazdušnom linijom odatle. Tako da ja jesam Krstaš, ali ima, naravno, i skeptika koji tvrde da se kitim tuđim perjem, mada se ja osećam kao Krstaš. U tom kraju su i dalje moji prijatelji iz detinjstva, oni nemaju veze s poslom kojim se bavim i kada hoću da se opustim, ja tražim njihovo društvo. 

Kada ste jednom prilikom bili u Sarajevu, imali ste mali problem sa neplaćenim računom. Ispričajte nam nešto više o tome. 

- To je bilo u vreme Kose, a to nije bila samo pozorišna predstava već i način življenja i mišljenja. Hipi pokret imao je nešto pozitivno, dobro i pacifističko. U to vreme mnogo smo putovali, imali smo brojne turneje uz koje su išli i honorari, ali na kraju dana morali smo da platimo i hotel. Pošto smo mi taj novac potrošili, sećam se da smo morali četvoronoške da puzimo da bismo prošli pored portira i pobegli. Naravno, stigao je telegram koji je glasio Ovi vaši nisu platili hotel, a mi smo se siti ismejali. Nakon toga su nam ukinuli dnevnice. 

Sa bračnim stažom od 35 godina, Milena i vi prava ste retkost među glumcima. Kako ste izbegli porodične lomove i prevare? 

- Kada je dvoje ljudi uspešno u poslu, naravno da ima onih zavidnih, pa čak ni publici jedno vreme nije bilo svejedno, ali sve to treba uneti u kalkulaciju kada se radi o braku javnih ličnosti. Moj savet kolegama koji su u sličnoj situaciji glasi: 
' Budite pametniji od tračeva i jednostavno živite svoj život, rekao je Dragan.

FOTO: JUGOSLOVENI I JUGOSLOVENKE NA PLAŽAMA 80-ih

Zgodne/i i otmene/i,imaju prirodnu ljepotu i obline,zrače energijom mladosti... 

I sve to bez silikona i nabildovanih mišića

Kako su Jugosloveni izgledali sredinom 80-ih, na plažama i rivama duž sunčanog Jadrana, zabilježio je svojim objektivom fotograf Feđa Klarić.

Ove slike su sjajan podsjetnik na modu tog vremena, kada su muškarci nosili Spido kupaće gaće a djevojke bikinije visoko podignute na kukove.

KLIK ZA VEĆU:

KO JE UZIMAO NAJVEĆE PROSEČNE PLATE NA JUGOSLOVENSKIM PROSTORIMA U 2016. GODINI

Najveća prosečna plata u prošloj godini na prostoru bivše Jugoslavije isplaćena je u Sloveniji i iznosila je 1.004 evra, dok je najmanja bila u Srbiji 361 evro

Prosečna plata u Crnoj Gori prošle godine bila je 482, u Hrvatskoj 747, u Bosni i Hercegovini 422, a u Makedoniji 365 evra. Međutim, kada se pogleda rast prosečne plate u 2015, jasno je da je on najveći u Srbiji.

Naime, prosečna plata u Sloveniji prošle godine porasla je za svega 1,49 evra, u Hrvatskoj za 5,44, a kod nas za 34,77 evra, jer je Srbija u prošlu godinu ušla sa prosečnom platom od svega 326,42 evra.

Po oceni ekonomiste Milana Ćulibrka, problem je u niskom standardu i nije dovoljno imati najveći rast plata u jednoj godini, ako se kreće sa najnižom osnovicom u komšiluku.

TAM 110: JUGOSLOVENSKI TERENAC ODLIČNIH KARAKTERISTIKA

JEDNO OD NAJBOLJIH VOZILA OVAKVE NAMENE U SVETU - TAM 110

Na ovogodišnjem Salonu automobila u Beogradu proizvođači i sastavljači takmičili su se ko će od njih predstaviti najjugoslovenskiji auto. Najuspeliji, zastava 101 i IMV 1300 special gotovo potpuno su bacili u zasenak jedino vozilo koje može da se prsi jugoslovenskim državljanstvom. Malo je ostao po strani možda i zato što putnički automobili Imaju veći broj obožavalaca. Terensko vozilo TAM 1500* ipak je privuklo veliku pažnju. (*TAM 110 u početku je nosio oznaku 1500)

Svojim performansama, demonstriranim na salonu, kamion je upozorio na naše stručnjake i konstruktore fabrike TAM. Ovim automobilom stručnjaci TAM ponovo su dokazali, da mogu uspešno da se nose s razvijenijim zemljama i njihovom industrijom. Od osamdeset glavnih i daleko više manje važnih delova, na uvoz odpada oko 30 delova. Već iduće godine ta brojka biće znatno smanjena. Fabrika će uvoziti samo one delove koje naša tehnologija nije savladala, odnosno delove, koji su u inostranstvu jevtiniji. Svoju vrednost tamovci su potvrdili i rekordnim vremenom koje su utrošili na izradi prototipa. Od prvih linija na crtežu do izrade prototipa prošlo je samo osam meseci.

---

Već na prvi pogled može se primetiti da vozilo služi za potrebe armije. Sva specifična svojstva koje ovo vozilo poseduje, naša armija je zahtevala preko konkursa. TAM, fabrika motornih vozila „Zmaj” i fabrika iz Travnika, na osnovu pomenutog konkursa napravili su prototipove koje su pripadnici armije proveravali na super-testu 50 000 kilometara. Armija hoće vozilo koje je u stanju da savlada uspon od 60 odsto, bočne nagibe od 35 odsto, 1,5 metara visoke nasipe s nagibom od 35 stepeni, i da savlada do pola metra visoke stepenice; pored toga mora da pređe preko vode duboke 80 cm. Vozilo treba da pokreću sva četiri točka, u kojima pritisak treba da se menja sa sedišta vozača. Kad auto vozi preko valjka prečnika osam metara, ne sme da dodirne tla. Vozilo mora biti tačno prema propisu visoko. U toku zime mora da upali na temperaturi 20 stepeni ispod nule i to sa 60 odsto napunjenim akumulatorom, već posle trećeg pokušaja. Za vreme vožnje talasastim terenom zadnja i prednja osovina mora da se naginju za 24 stepena, a da pri tom nijedan točak ne izgubi kontakt s kolovozom.

Sve te zahteve TAM 1500 ispunjava, a najčešće ih i premašuje. Inače, nešto je teži od težine koju su propisali vojni stručnjaci. Taj zahtev mogao bi da se zadovolji predimenzioniranjem pojedinih sklopova. Međutim, takvo rešenje ne bi bilo u skladu sa zahtevom da u ovom automobilu mora biti što više serijskih delova iz vozila koja se kod nas već proizvode. Konstruktori TAM-a su ovo brižljivo ostvarili, jer je većina glavnih delova od serijskih kamiona.

Renomirana vozila ove vrste su nešto lakša. Svi delovi su rađeni specijalno za te automobile, tako da se prilikom konstruisanja vodilo računa o težini. U tehničkim podacima proizvođači navode težinu praznog vozila. TAM 1500 težak je 4505 kg sa svom dodatnom opremom, vitlom, punim rezervoarom za gorivo i vozačem.

Motor „pije” sve

Na temperaturama do 15 stepeni ispod nule pali bez teškoća, a pri nižim temperaturama paljenje pojačava specijalni uređaj za prethodno ubrizgavanje goriva u usisnu cev. U zid ove cevi ubačeni su plamenska svećica i elektromagnetski ventil. Kad ključ u kontaktu za paljenje koji je sa dva položaja, pokrenete do prvog kolena odmah počinje da se zagreva spirala plemenske svećice. Kad ključ okrenete do kraja, pokretač motor pokrene, a istovremeno se otvara elektromagnetski ventil i u usisnu cev ubrizga gorivo. Na usijanoj spirali se pali i zagreva vazduh koji u cilindre usisuju klipovi. Prethodno zagrejani vazduh pomaže da za vreme hladnih dana motor dobro pali, dok ne nastupe teškoće zbog zguštavanja goriva. Dodavanjem benzina nafti, i ovaj problem se može savladati. Motor je konstruisan tako da ga mogu pokretati različita goriva. Zadovoljava se dizel gorivima raznih stepena čistoče, petroleumom, mešovinom petroleuma i nafte i mešovinom benzina i nafte. Ako se u pripremljena mesta ubace svećice i razvodnik, ovaj motor može da radi i s benzinom od 100 oktana. Za nesmetanu dužu vožnju velikim strminama, motor je opremljen specijalnom pumpom za prepurrv panje ulja.

Pogon na sva četiri točka

Snaga motora prenosi se na sva četiri točka: suvo kvačilo, sinhronizovani menjač sa pet stepena prenosa, dvostepeni razvodnik dvostrukog pogona, kardanske osovine, lamelasti diferencijal koji se automatski zatvara, u prednjoj i zadnjoj osovini.

Menjač ima još priključak za različite dopunske agregate. Prednja i zadnja osovina su vešane i ogibljene listastim oprugama, dopunskim gumenim oprugama napred i gumenim otpomicima pozadi. Trzanje ublažavaju teieskopski amortizeri. Nožna kočnica je hidropneumatska, a na sva četiri točka su još i doboš kočnice. Ako zataji pneumatski deo, može se prikočiti samo hidraulikom. Ručna kočnica je mehanički pneumatska, dejstvuje na zadnje točkove. Vozilo prikoči na nizbrdici do 60 odsto. Upravljač je servo; ako hidraulika otkaže, vozilom se može upravljati mehanički, mada su pri tom potrebnije jače ruke.

Na točkovima su specijalne gume koje mogu da izdrže različite pritiske, od 0,7 do 3 atm. Imaju veoma redak streličast profil koji na odgovarajućem terenu hvata kao zupčenik. Dimenzija 12,00 x 18 je takva, da je presel gume veliki, a time je i sposobnost vozila veća. Sposobnost se povećava u prvom redu promenom pritiska u svim gumama, a i pojedinačno. Ovo mnogo znači u ratnim uslovima, jer se može dogoditi da jednu od obe gume metak probuši. U kabini otvorite ventil te probušene gume i kom- presor je puni sve dok se vozilo ne povuče na sigurnije mesto. Cevi za vazduh prolaze kroz zadnji otporni zid točka, u otpor- nu cev i potom kroz semering u poluosovinu. Iz sredine naplatka cevi vode do ventila koji se može zatvoriti ako duže vreme vozite drumovima, ili ostaje otvoren da bi se na neravnom kolovozu mogao menjati pritisak za vreme vožnje.

Za volanom automobila koji ne zna za prepreke

Na platou ispred radionice za prototipove čekao nas je novitet TAM-a. Ostavlja utisak robusnosti i izaziva poštovanje. Na točkovima je več blato sa najteže prohodnih predela Jugoslavije, jer se probno vozilo tek vratilo sa duge probe u JNA. Čitavih 50 000 kilometara ovo vozilo krstario je Jugoslavijom uzduž i popreko, pri čemu su se armijski stručnjaci uverili da za ovo vozilo zaista ne postoje prepreke. Dok smo se vozili prema tenkovskom poligonu ispod Pohorja, probni vozač se odmah pohvali, da ne postoji teren koji se ovim vozilom ne može savladati. Dobio je opklade čak i na terenima gde su poslušnost otkazali tenkovi! Pri vožnji mariborskim ulicama imali smo utisak da smo u elastičnom, pokretnom, drumskom vozilu, a ne u terenskom. Drumom juri najviše 90 km na čas. Sigurno kao i drumom vozilo se ponašalo dok smo prelazili preko useka železničke pruge i za vreme uspona preko visokih blokova. OgibIjenje, dovoljno mek okvir koji se savija na neravnom terenu, doprinosi da se u kabini osećate sigurnim. Kad me je probni vozač upoznao sa svim ručicama i komandama, uspeo sam da se preko velikog poklopca motora, koji sedišta razdvaja prebacim na sedište vozača. Pogled na tablu sa instrumentima neznalicu ne bi ubedio da sedi za upravljačem auta ovakvih performansa. Okrugli brzinomer i putomer istog oblika i isto toliko veliki kombinovani instrument za kontrolisanje količine goriva, manometar za pritisak ulja, kontrolne sijalice za previsoku temperaturu motora i nedovoljno goriva, a između njih i manometar za pritisak vazduha za kočnice.

Sasvim levo nalaze se četiri poluge pomoću kojih se pune, odnosno prazne sve gume istovremeno ili svaka pojedinačno, s desne strane upravljača nalazi se merač pritiska u gumana, koji se u toku vožnje može menjati od 0,7 do 3 atm.

Između poklopca motora i sedišta nalazi se ručica menjača i još pet poluga: za uključivanje oba pogona, razvodnika pogona za drumsku i terensku vožnju, za uključivanje vitla. Poslednja, peta poluga, služi za uključivanje dopunskog agregata.

Upravljač kao kod putničkog

Kad sam krenuo izoranim tenkovskim poligonom konstatovao sam da točak upravljača nije baš tako nejak kao što sam u početku mislio. Servo uređaj omogućuje da se po najneravnijem terenu vozi s lakoćom, kao putnički automobil makadamskim kolovozom. Posebno je uživanje kad se kao od šale savlađuju prepreke na tako izoranom terenu. Sa ispuštenim gumama uverio sam se da tvrđenje vozača TAM-a nije izmišljotina. Problema sa ovim autom nije bilo sve dok nisam precenio svoje, a ne automobilove sposobnosti. Poterao sam na gomilu meke i vlažne zemlje i na vrhu kupa naseo na trbuh vozila. Točkovi su se okretali u prazno, tako da nisam video nikakav izlaz da se sa ovog postolja skinem. Međutim, ovaj auto ima i vitlo sakriveno iza prednjeg zida automobila. izvukli smo pleteno čelično uže i omotali ga oko obližnjeg drveta; vozilo je samo sebe povuklo na čvrsto tlo. Ovo vitlo pomaže da se iz blata izvuku druga vozila. Za vreme vožnje, na povratku u fabriku, gume smo ponovo napumpali do normalne mere, tako da je voztlo postaio obično prevozno sredstvo za robu i Ijude.

Isto kao što čini „Unimog”, tako će i proizvođači ovog vozila s manjim izmenama i različitim priključcima osposobiti ga za potrebe šumara, putara, istraživaća i putujuće radionice za teško pro- hodne predele. Vozilo je konstruisano tako, da se na njega mogu pričvrstiti različite nadgradnje Naravno, interesovala nas je i cena. U fabrici su nam rekli da će konkurisati vozilima unimog H se cena kreće izmedu 15 i 20 miliona starih dinara.

Ovaj auto je, bez sumnja vettki uspeh naših strućnjaka pogotovu ako uzmemo u obzir da ja od prvih crteža do prototipa prošlo samo osam meseci.

Izvor: Avto Magazin
Datum: 22. decembar 1971. godine

DEŽULOVIĆ: U EX YU REPUBLIKAMA ORGANIZIRAN JE SAMO KRIMINAL

Kolumnist i nekadašnji urednik Feral Tribunea, Boris Dežulović, rekao je da je kriminal jedino što je organizirano u državama nastalim raspadom Jugoslavije.

"Država je itekako dobro organizirana, jer je kriminal udruženi zločinački poduhvat države i kriminalaca", rekao je Dežulović.

On smatra da je tjednik Feral "incident" i proizvod slučajnosti.

"I danas postoji potreba za tjednikom kao što je bio Feral, ali ne postoje pretpostavke, baš kao što ni onda nisu postojale", rekao je Dežulović i dodao da on i njegovi kolege svakako neće ponovo pokretati taj list, već nešto slično trebaju pokrenuti mladi ljudi.

Hrvatski novinar i još jedan od urednika Ferala, Predrag Lucić, smatra da se novinarstvo na prostoru bivše Jugoslavije sve teže može nazvati profesijom.

"Novinarstvo je strast, ono ne može biti samo posao", rekao je Lucić na promociji knjige "Smijeh slobode - uvod u u Feral Tribune" u klubu Fabrika u Novom Sadu.

KAD JE FLOYD VOZIO BEOGRADOM: OBIŠLI SMO KULTNA MESTA IZ ČUVENOG FILMA

Vozeći svog kultnog trkačkog crno-žutog fiću, Floyd uspeva da poveže neka od kultnih gradskih mesta onog vremena. Ovo su neka od njih:

U petak 11. marta, napustio nas je jedan od najvećih jugoslovenskih i srpskih glumaca Dragan Nikolić. Doprinos koji je svojom glumom i pojavom ostavio na našu kulturnu i javnu scenu nemerljiv je. Među velikim ostvarenjima Dragana Nikolića jeste i uloga Branimira Mitrovića Floyda, momka koji svojim izgledom, manirima i smelošću predstavlja neponovljivu ikonu ovog grada. Vozeći svog trkačkog crno-žutog fiću, on uspeva da poveže neka od kultnih gradskih mesta onog vremena. Ovo su neka od njih.

Restoran Šumatovac

Šumatovac je jedno od onih mesta u gradu kojih se stariji Beograđani sa nostalgijom prisećaju dok evociraju uspomene na neka mirna, skromna i bezbrižna vremena. Bašta ovog restorana bila je mesto gde je običan svet mogao da vidi umetnike, glumce, sportiste i medijske ličnosti izbliza, kako ispijaju svoja pića, pozirajući kao u izlogu. Film "Nacionalna klasa" Gorana Markovića, jedan je od retkih i zbog toga dragocenih zapisa koji su ovaj kultni restoran ovekovečili u njegovoj zlatnoj eri, a čiji je duh na briljantan način dočarao Gaga Nikolić u ulozi Floyda.

Muzej Jugoslovenske kinoteke

Popularna Kinoteka, bilo je mesto u kojem su se obrazovale generacije zaljubljenika u sedmu umetnost. Mladi bi se danas iznenadili da su karte za projekcije u Kinoteci nekada prodavali i tapkaroši i da su se redovi gledalaca protezali čak do susednih ulica. Jedna od kultnih scena u filmu "Nacionalna klasa" odigrava se u projekcionoj sali Muzeja Jugoslovenske kinoteke. U njoj Floyd opominje kinooperatera da pusti ton u nemom filmu dok se Aleksandar Berček, koji tumači lik Bunjuela, hvata za glavu od uzbuđenja, pred fascinantnom Krstaricom Potemkin Sergeja Ejzenštajna, uz čuvenu repliku: Joj, kako montira!

Ušće

Ušće je mesto na levoj obale Save sa kojeg se pruža jedan od najlepših panoramskih pogleda na Beograd. Nekada prostrano mesto, sa oskudnom vegetacijom, planski je pošumljavano drvećem koje su u Park prijateljstva sadili veliki državnici i poznate svetske ličnosti. U filmu "Nacionalna klasa", Floyd i društvo sede u jednom od ugostiteljskih objekata na savskoj obali, odakle se jasno vidi gradsko pristanište. Floyd u svom maniru ubrzo nestaje svojim crno-žutim fićom, ostavljajući nesrećnog Bunjuela da "pliva" na drugu obalu. Niko tada nije mogao da sluti da će pogled na grad danas zaklanjati bezbrojni splavovi.

Ne točimo ispod 3 litre

Još jedna od majstorski odigranih scena u filmu jeste i ona kada Floyd, pošto mu je ponestalo goriva, gura automobil do prve benzinske pumpe. Ali kada mu radnik saopšti da ne toče ispod tri litre, a on novca za više nema, pada mu na um da ode u iznenadnu posetu tetka Nati koju tumači Rahela Ferari, ne bi li od nje iskamčio koji dinar za prazan rezervoar. Ova benzinska pumpa nalazi se na uglu Ulica Tadeuša Košćuška i Gospodar Jevremove. Posećuju je neki moderniji automobili, a gorivo danas ne toče ispod 2 litre. Proverili smo!

Diskoteka "Cepelin"

Čuvena diskoteka "Cepelin" nalazila se na Tašmajdanu pored Pete beogradske gimnazije i bila je uređena po uzoru na najprestižnije diskoteke velikih evropskih gradova. Kada su prvi posetioci ušli u "Cepelin", te sada davne 1971. godine, bili su zapanjeni svime što su unutra mogli da vide: nekoliko podijuma za igru, bezbrojna ogledala, separei, plišane fotelje, raznobojna svetla koja su stvarala disko atmosferu. "Cepelin" je bio stecište glavnih gradskih frajera, pa je kao takav bio nezaobilazna stanica za Floyda i disk džokeja Simketa, kojeg tumači Irfan Mensur. Diskoteka je svoja vrata zauvek zatvorila 1979. godine, kada je i snimljena "Nacionalna klasa", pa je tako ovaj film sačuvao sećanje na još jedno kultno gradsko mesto.

GOLJA: IMAO SAM SREĆU DA SE RODIM U ZDRAVOM DRUŠTVU,U ZDRAVOJ DRŽAVI SFRJ

ZAR TOLIKI NAROD TREBA DA SE BOJI ŠAKE SEBIČNIH MALOUMNIKA. AJDE NARODE, BEZ RAZLIKA NA VERU, ETNIKUM, OPREDELJENJE, PODIGNITE GLAS PROTIV TIRANIJE, BEZAKONJA, UGNJETAVANJA, POKAŽITE DA U OVOJ NAŠOJ I JEDINSTVENOJ MAKEDONIJI IMA KAPACITETA I SLOBODARSKOG DUHA DA KAZNIMO ONE KOJI HOĆE DA JE UNIŠTE!

Имав среќа да се родам во едно здраво општество зад кое како цврст темел стоеше здрава држава, наречена СФРЈ. Во таа иста држава во која за првпат по многу векови и македонскиот народ доби своја држава и државност. 

И така во тоа „едноумие“, како што милуваат да кажат нашите вмровчиња, замислете се реализира вековниот сон на македонскиот народ, ни ја подари Јосип Броз Тито и останатите „комуњари“ од едноумието. Не беа тоа Гоце Делчев, Питу Гули и други, од чии споменици полн ни е целиот град, и тоа качени на коњи, цела ергела. Секоја чест, се бореле и сонувале, па дури многу од нив и го дале својот живот за оваа цел и тоа е за почит, но не успеале и целта не била остварена.

Од друга страна, ниту еден споменик посветен на главниот „виновник“ што имаме своја држава, Јосип Броз Тито, а за другите „комуњари и да не збориме. Но, историски е докажан нашиот неблагодарен менталитет и неспособност за вреднување и особено девалвирање на нашите прави вредности. Но, да се вратам на државата СФРЈ, каде што сите бевме еднакви, со еднакви можности за школување, лекување, вработување. Каде секој вработен од својата фирма, фабрика добиваше стан, каде што неговите деца можеа да одат на летување на море, на скијање.

ЧОВЕЧЕ СО МЕКО „Р“

И така, додека траеше тоа едноумие викано СФРЈ, бар 80 отсто од граѓаните на Република Македонија го решија своето станбено прашање. Благодарение на ова и сега хендикепираните млади генерации имаат каков-таков кров над глава во заедница со мама и тато, современици на тоа време.

Дури и нашиот сега формално експремиер треба да му заблагодари на горенаведениот виновник што му го прибра татко му егеец што талкаше како апатрид (човек без држава), од Ташкент, па надолу-нагоре. Му даде стан, вработување и му овозможи да се роди малото диктаторче со меко „р“. Сега тоа човече  со меко „р“, наместо да му се заблагодари што воопшто постои, го плука својот креатор (во секоја креација постојат и делови со вградена мана… не се мисли на мекото „р“).

Распадот на СФРЈ овозможи токму овие креатури со вградена мана да се експонираат во новото плурално општество, како членови на партии, бидејќи во недостиг од индивидуални квалитети за да се афирмираат во истото, тие беа единствен лек за нивните фрустрации и комплекси. Во политиката, во Македонија влегоа лигуши и уличари. Лигуши беа луѓе, кои својот интелектуален хендикеп го лечеа преку членство во младински организации и комунистичката партија, а продолжија како СДСМ. Уличари, пак, се другиве, како што милувам да ги викам вмровчињава ВМРО-ДПМНЕ, ДПА, ДУИ, ГРОМ и др. Така овој шести ешалон на анонимуси со вградена мана завладеаја со "осамостоената" Македонија.

Кога лигушите стапија на власт и почнаа да крадат, си помислив, па добро, се создаваат класи и се случува првобитна кумулација на капиталот. Ќе направат капитал, па потоа ќе инсталираат правна држава за да си го заштитат истиот. Но, на мое разочарување, не се случи така. Тие не се задоволија со тоа, па продолжија да си ја крадат сопствената земја. На овој начин, покрај ова, направија уште поголемо зло, со своите политики им овозможија на уличарите да ја преземат власта и тука настапува 10-годишен мрак од кој никако да излеземе.

ЕГОЦЕНТРИЧНА И ПРОСТА ТОЛПА

И едните, и другите, а особено другиве доживуваат задоцнет пубертет лечејќи ги своите фрустрации и комплекси таложени од своето детство, на сметка на земјава, која полека, но сигурно тоне. Станавме заробеници на една егоцентрична и проста толпа, која веќе 25 години нѐ држи во заложништво, уништувајќи ни ги животите убивајќи ја во нас и последната надеж дека ќе имаме достоинствен живот.

Се прашувам каде е демократијата на едно плурално општество, кое е плурално само на хартија, ова претставува едноумие или во најдобар случај двоумие. Па, во системот, кој така безмилосно го плука оваа багра, имаше многу поголема демократија и почит кон граѓанинот како единка, иако беше еднопартиски систем. Да не говорам за образованието, културата, здравството и хуманоста. Сега сето ова е девастирано и јадно и, што е загрижувачки, продолжува овој тренд, кој неминовно води кон самоуништување.

Показател на ова е и срамната одлука на петтемина уставни судии, како мнозинство, со која се овозможува на нашиот послушен претседател на државата да амнестира криминалци, педофили и терористи. Со ова јасно се промовира дека стануваме земја на беззаконие. Ги гледам оние јадници квазипатриоти во шатори пред Уставниот суд, немаа ама баш поим зошто се тука. Некој им рекол дека го бранат уставниот поредок и законитоста и истите како папагали гракаат во еден глас. Јадни мали егоистични човечиња, кои, всушност, ја бранат својата бедна платичка, со која им се заканиле дека ќе им ја одземат. Сиромашките, не сфаќаат дека всушност си ја уништуваат сопствената држава, а без неа ќе ја нема и платичката.

Крајно време е овој народ да се свести и да сфати дека неговата судбина исклучиво зависи од него самиот, а не од група криминалци без чест, морал и етика, во чии болни умови животот е само нивна привилегија. Зар толкав народ треба да се плаши од шака себични малоумници. Ајде народе, без разлика на вера, етникум и определување, дигнете го гласот против тиранијата, беззаконието, угнетувањето, покажете дека оваа наша и единствена Македонија има капацитет и слободарски дух да ги казни тие што сакаат да ја уништат.

Арбен Гоља, адвокат 

Скопје, 16.03.2015.

MILORAD MANDIĆ MANDA: J****A VAS SORAJA !

Miloradu Mandiću Mandi očigledno nije po volji što mu je partnerka u kvizu "Kolo sreće" starleta Soraja Vučelić.

Mandu smo sreli na konferenciji povodom filma "Braća po babine linije". 

Na pitanja o filmu odgovarao je sasvim pristojno i kulturno, ali kada smo mu spomenuli Soraju, glumac je burno reagovao. Najpre je vređao novinare i opsovao, a potom molio da se to ne objavi.

DRAGAN NIKOLIĆ DOBIJA ULICU U BEOGRADU: GRADONAČALNIK PRIHVATIO INICIJATIVU GRAĐANA

- Sa najvećom čašću ćemo prihvatiti ovu inicijativu Beograđana. Verujem da je to želja celog Beograda, sa obzirom na to da je Dragan Nikolić deo njegovog šarma i identiteta - rekao je Mali

Beograd će dobiti ulicu Dragana Nikolića. Tek što se pokrenula Fejsbuk akcija Beograđana da ulica na Crvenom Krstu u kojoj je živela jugoslovenska glumačka veličina ponese njegovo ime, oglasio se i gradonačelnik Siniša Mali koji podržava apel stanovnika glavnog grada.

– Sa najvećom čašću ćemo prihvatiti ovu inicijativu Beograđana.Verujem da je to želja celog Beograda, sa obzirom na to da je Dragan Nikolić deo njegovog šarma i identiteta. Kada se zna da je on i urbana legenda Vračara, svakako da zaslužuje da jedna ulica na ovoj opštini ponese njegovo ime – rekao je Mali.

Inače, procedura davanja imena ulicama u ovom slučaju podrazumeva da mora da prođe određena istorijska distanca koja mora da se ispoštuje. Naime, potrebno da prođu minimum tri godine od nečije smrti, da bi po zakonu Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica mogla da počne sa razmatranjem inicijative.