"Možete biti sve u današnjim postjugoslovenskim društvima, osim Jugosloven. To im ruši logiku, pošto ih nervira ideja koja nadilazi nacionalizam. Vremenom će ideja o uzajamnosti ovih prostora po logici stvari nadvladati", rekao je Markovina na međunarodnoj konferenciji "Mostovi medijskog obrazovanja" na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Ocenio je da je u Hrvatskoj na delu proces reustašizacije, ali je dodao da taj proces zapravo nikada nije ni zamro, pošto je reč o "izvornoj agendi" Tuđmanovog HDZ-a.
Optužio je Socijaldemokratsku partiju da u vreme svoje vlasti nije dekonstruisala proustaški narativ i ocenio da je to slično onome što Demokratska stranka nije uradila u Srbiji, kada je u pitanju četnički pokret.
Markovina je rekao da su sada u Hrvatskoj sve maske pale, a dodatni problem je što je Hrvatska ušla u EU i sada više ne postoje kontrolni mehanizmi spolja, pa može da se vodi otvorena ustaška politika.
Ocenio je da nacionalističke politike na prostoru bivše Jugoslavije imaju konsenzus i ; da bi građansko društvo i civilni sektor u regionu trebalo da naprave paralelno društvo i paralelne institucije, mimo države, na bazi okupljanja najkvalitetnijih kadrova.
Ekspertkinja za ljudska prava Nataša Govedarica iz Beograda ocenila je da u Srbiji istoriju pišu poraženi iz Drugog svetskog rata.
Prema njenim rečima, četnički pokret je u Srbiji rehabilitovan kako bi se opravadalo postupanje srpske vojske u ratovima iz devedesetih godina prošlog veka.
Dodala je da Srbija danas nema dan kojim obeležava antifašističku borbu njenih naroda, a sa ulica Beograda nestalo svako ime koje asocira na tu borbu.
Nataša Govedarica je kazala da nacionalisti drže građane regione u strahu i parališu ih strahom kada neprestano nagoveštavaju nastavak rata, kroz priču o "drugom poluvremenu" ratova iz devedesetih.
Kulturolog iz Banjaluke Srđan Šušnica ocenio je da na postjugoslovenskom prostoru nema politike sećanja već politike zaborava.
"Deca su izrasla u tome, u veličanju nacionalističkih mitova, u istorijskom revizionizmu. Sve to što se događa je slika fašizma", ocenio je Šušnica.
Dodao je da su u Banjaluci izbrisani gotovo svi toponimi koji su govorili o interetničnosti toga grada, kako bi se pod svaku cenu uništio njegov bosanski identitet.
"Mi živimo šizofrene živote, i ja svakog jutra sebe pitam da li sam ja normalan", kazao je Šušnica.
Sociolog Dino Abazović iz Sarajeva ocenio je da su etnopolitički preduzetnici iskoristili religiju za proces mobilizacije masa u regionu.
"Građani više ne prave razlike između nacionalnog i religijskog identiteta, a organizovane religije nisu ništa učinile da dekonstruišu taj model. Religija je i dalje tvrda politička činjenica", ocenio je Abazović.
Optužio je Socijaldemokratsku partiju da u vreme svoje vlasti nije dekonstruisala proustaški narativ i ocenio da je to slično onome što Demokratska stranka nije uradila u Srbiji, kada je u pitanju četnički pokret.
Markovina je rekao da su sada u Hrvatskoj sve maske pale, a dodatni problem je što je Hrvatska ušla u EU i sada više ne postoje kontrolni mehanizmi spolja, pa može da se vodi otvorena ustaška politika.
Ocenio je da nacionalističke politike na prostoru bivše Jugoslavije imaju konsenzus i ; da bi građansko društvo i civilni sektor u regionu trebalo da naprave paralelno društvo i paralelne institucije, mimo države, na bazi okupljanja najkvalitetnijih kadrova.
Ekspertkinja za ljudska prava Nataša Govedarica iz Beograda ocenila je da u Srbiji istoriju pišu poraženi iz Drugog svetskog rata.
Prema njenim rečima, četnički pokret je u Srbiji rehabilitovan kako bi se opravadalo postupanje srpske vojske u ratovima iz devedesetih godina prošlog veka.
Dodala je da Srbija danas nema dan kojim obeležava antifašističku borbu njenih naroda, a sa ulica Beograda nestalo svako ime koje asocira na tu borbu.
Nataša Govedarica je kazala da nacionalisti drže građane regione u strahu i parališu ih strahom kada neprestano nagoveštavaju nastavak rata, kroz priču o "drugom poluvremenu" ratova iz devedesetih.
Kulturolog iz Banjaluke Srđan Šušnica ocenio je da na postjugoslovenskom prostoru nema politike sećanja već politike zaborava.
"Deca su izrasla u tome, u veličanju nacionalističkih mitova, u istorijskom revizionizmu. Sve to što se događa je slika fašizma", ocenio je Šušnica.
Dodao je da su u Banjaluci izbrisani gotovo svi toponimi koji su govorili o interetničnosti toga grada, kako bi se pod svaku cenu uništio njegov bosanski identitet.
"Mi živimo šizofrene živote, i ja svakog jutra sebe pitam da li sam ja normalan", kazao je Šušnica.
Sociolog Dino Abazović iz Sarajeva ocenio je da su etnopolitički preduzetnici iskoristili religiju za proces mobilizacije masa u regionu.
"Građani više ne prave razlike između nacionalnog i religijskog identiteta, a organizovane religije nisu ništa učinile da dekonstruišu taj model. Religija je i dalje tvrda politička činjenica", ocenio je Abazović.
"Možete biti sve u današnjim postjugoslovenskim društvima, osim Jugosloven. To im ruši logiku, pošto ih nervira ideja koja nadilazi nacionalizam. Vremenom će ideja o uzajamnosti ovih prostora po logici stvari nadvladati i biće sve više Jugoslovena!"
ОдговориИзбриши