FOTO - Predivni "Jugoslovenski Mercedes" atrakcija u Višegradu

Jedan stari "Tristać" nedavno pobrao velike simpatije stanovnika Višegrada. Braća Branislav i Marko Andrić izvukli su ga iz garaže posle više od deset godina i sredili ga

VIŠEGRAD - Ovih dana na ulicama Višegrada građanima pažnju privlači legendarni Zastavin automobil 1300 poznatiji kao "Tristać", ponos jugoslovenske automobilske industrije.

Elegantan, bele boje, ovaj automobil vlasništvo je braće Branislava i Marka Andrića koji kažu da je u njihovoj garaži bio više od deset godina. Nedavno su ga izvukli napolje i on je upalio.

- Iznenadili smo se kad smo videli da još dobro radi i odlučili da mu vratimo stari sjaj, jer mu je stradala limarija, dok su motor i drugi originalni delovi ostali u funkciji - kaže Marko i dodaje da su u ovaj automobil uložili oko 2.500 maraka.

Njegov brat Branislav priča da je "tristać" kupio njihov sada pokojni otac Ljupko 1979. godine na "Zastavinom" prodajnom salonu u Senti i da ga je jedno vreme koristio kao taksi, dok je u to doba ostalih 40 višegradskih taksista koristila stare tipove automobila.

- "Tristać" je plaćen tadašnjih 2,5 miliona dinara, a u njemu se osamdesetih godina prošlog veka nalazio i portabl-televizor, pa su taksisti na štandu ispred hotela "Višegrad" uveče u njemu gledali prenose utakmica - priseća se Branislav.

Braća Andrić kažu da je ovaj automobil u svom veku doživeo nekoliko nevolja, pa je tako prilikom jedne poplave reke Rzav bio skroz u vodi u garaži.

- U blizini objekta HE "Višegrad", 1994. godine za vreme rata, pogodila ga je granata ispaljena sa neprijateljskih položaja, ali srećom, raznela mu je samo krov - pričaju Andrići.

ATRAKCIJA

Naš automobil privlači pažnju i mnogobrojnih turista koji dolaze u Višegrad, pa je ovaj oldtajmer postao neka vrsta turističke atrakcije - kaže Branislav i dodaje da do sada nisu učestvovali na izložbama starih automobila, ali će to sigurno uraditi sledeće godine u Kragujevcu.

- Za pet godina "tristać" će dobiti trajnu registraciju čime će mu se povećati i vrednost - zaključuju braća Andrić.

VEČITA ZONA SUKOBA INTERESA VELIKIH SILA - Rusija i Amerika se bore za Balkan

Poziv Crnoj Gori u NATO pokazao je da su Sjedinjene Države krenule u ofanzivu u borbi protiv Rusije za uticaj na Balkanskom poluostrvu, istaču stručnjaci.

U sredu 2. decembra, šefovi diplomatija zemalja–članica NATO–a pozvali su Crnu Goru da počne pregovore o stupanju u Alijansu, podseća "Politiko".

Osim toga, visokopostavljeni činovnici američke vlade i lideri vojne Alijanse posetili su Beograd i Zagreb u okviru obnavljanja pokušaja da se balkanski region uključi u orbitu uticaja Zapada. 

"Klima međusobnih odnosa sa balkanskim državama postaje sve prijatnija za SAD, region je posebno važan u pozadini velikih kretanja na međunarodnoj areni… Razlike izlaze na videlo u zemljama, gde se interesi Moskve i Vašingtona poklapaju, na primer u Srbiji i Crnoj Gori", smatra vojni analitičar Igor Tabak. 

Figuranti poslednjeg proširenja Alijanse su bili Hrvatska i Albanija, koje su pozvane u NATO 2008. godine, dodaje list. 

"NATO polako zaposeda Balkansko poluostrvo", smatra bivši ambasador Italije u Alijansi Stefano Stefanini koji je učestvovao u pregovorima o proširenju 2008. godine. 

"Samo pogledajte veličinu Balkanskog poluostrva - svaki put kada se figure pokreću, ne važno velike ili male, menja se ravnoteža", smatra Stefanini. 

Balkanska kampanja NATO-a dotiče ne samo Crnu Goru, dodaje list. 

Šef diplomatije SAD Džon Keri razgovarao je sa Aleksandrom Vučićem, a dve nedelje pre toga u Beogradu je bio i generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg. 

On je govorio o "novom početku" odnosa sa Srbijom koju su Vašington i saveznici bombardovali 1999. godine tokom 78 dana. 

NATO bombardovanje ostavilo je gorak trag u sećanju Srbije i sada Beograd pokušava da nađe ravnotežu između Zapada i Istoka - on želi da postane član EU, čuvajući pri tome svoju vojnu neutralnost. 

Uravnotežena spoljnja politika Srbije vidi se kroz zvanične posete premijera zemlje Aleksandra Vučića - on je ove godine dva puta bio u SAD i odmah nakon druge posete Vašingtonu otišao je u Moskvu na sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, navodi "Politiko". 

Osim toga, prošle godine Putin je bio počasni gost velike vojne parade u Beogradu. 

U isto vreme, članstvo u NATO-u ostaje daleka perspektiva za zemlje Zapadnog Balkana - Alijansa nije odlučila da li da pozove države, opterećene nerešenim teritorijalnim pitanjima, primećuje list. 

Bosna i Hercegovina kao i pre pokušava da reši unutrašnje nesuglasice u okviru složnog političkog sistema, zasnovanog na etničkim principima, stvorenog Dejtonskom sporazumom 1995. godine. U polje interesa NATO-a ulazi i Kosovo, koje ne priznaju Moskva i Beograd, kao i Makedonija koja ima nerešena pitanja sa Grčkom koja je već članica Alijanse. 

Drugi važan aspekt balkanskog proširenja NATO-a je diversifikacija isporuka energetskih resursa u Evropu, što Vašington smatra strateškim interesom sopstvene bezbednosti. 

Na smanjenje zavisnosti EU od ruskog gasa poziva Hrvatska - na ostrvu Krku planirana je izgradnja terminala za tečni prirodni gas koji će biti povezan sa gasnim koridorom od Azerbejdžana do severa Evrope preko Turske, Grčke, Albanije, Crne Gore i Hrvatske. Taj projekat je poznat kao Transjadranski gasovod.

GOSPODAR RINGA - Marijanu Benešu titula boksera vijeka "Slavije“

Proslavljeni bokser Marijan Beneš izabran je za sportistu 20. vijeka banjalučkog bokserskog kluba "Slavija".

Stručni žiri činili su predsjednik Bokserskog saveza Republike Srpske Tomo Marić, proslavljeni bokseri "Slavije“ Dragan Batar i Anton Josipović i Dragomir Vujković.

Tokom programa prikazan je dokumentarni film "Bio jednom jedan šampion“ o životu i sportskoj karijeri Marijana Beneša.

Marijan Beneš rođen je 11. juna 1951. u Beogradu i smatra se za jednog od najboljih jugoslovenskih boksera svih vremena. U Banjaluku čelična pesnica ga je dovela 1967. kada je imao 16 godina. Marijan potpisuje za Slaviju, bokserski klub iz Banja Luke, gdje je i ostao tokom čitave svoje amaterske karijere

Poslije briljantne amaterske karijere i osvojene zlatne medalje na prvenstvu Evrope u boksu 1973. godine održanom u Beogradu, prešao je u profesionalce i osvojio titulu evropskog prvaka u verziji Evropske bokserske unije (EBU) u lako-velter kategoriji 1979. godine.

Teška povreda oka je uspela ono što žutica nije mogla, okončala je Benešovu boksersku karijeru. Ne zna se tačno iz kog meča je ova povreda proizašla.

Beneš je imao ukupno 39 profesionalnih mečeva, od kojih je 32 pobijedio (21 meč nokautom) a šest je izgubio (tri nokautom) i jedan meč je boksovao neriješeno.

Ukupno je odboksovao 233 profesionalne runde.

Beneš se povukao iz boksa 1983. godine i boksovao je još dva egzibiciona meča tokom devedesetih godina prošlog vijeka.

ISPOVEST JUGOSLOVENA: Tito je značio mir i spokoj, a njegov odlazak tugu koja je promenila moj svet

Serijal 'ISPOVEST JUGOSLOVENA' ima za cilj da mladim ljudima predstavi, a starije podseti na Tita, Jugoslaviju, na vreme kada je crveni pasoš bio propusnica za ceo svet i kada je, gledano današnjim očima, život na ovim prostorima bio bajka. 

Tanja se danas bavi računovodstvom i ima 54 godine. Sa nama je podelila sećanja na svoju mladost, koliko je nekada bila srećna i kako se osećala bezbedno.

 Bila sam četvrti razred XIII beogradske gimnazije kada je umro drug Tito, imala sam 19 godina. Kada su javili tu tužnu, do tada nezamislivu vest, sećam se, bila sam kod kuće. Bilo mi je strašno žao, plakala sam kao da mi je umro neko najrođeniji.

Kada se sad prisetim, mislim da sam više plakala zbog nas nego zbog njega - za vreme Titove vladavine smo svi lepo živeli i plašila sam se da li će ostati tako i posle njegove smrti. Bili smo sigurni, mogli smo slobodno da se krećemo, nije bilo nasilja, tuče, kriminala...

Radnička klasa, kojoj sam ja pripadala, i kojoj su pripadali moji roditelji, mogla je sebi u vreme Titove Jugoslavije da priušti odmore, putuje, kupi kola… Sve je u toj zemlji funkcionisalo! Imali smo zdravstveno osiguranje u pravom smislu te reči. I školovanje je bilo besplatno, čak i za studente.

Stan se dobijao u firmi, tako da je retko ko imao nerešeno stambeno pitanje. Postojalo je radno vreme, radna nedelja trajala je tačno 40 sati, a vikendi su bili slobodni, pa su ljudi mogli sebi da priušte da ga provodu sa porodicom, a ne da rade dodatno kako bi preživeli.

Pamtim da je od sedamdesetih do osamdesetih godina prošlog veka bila masovna kupovina placeva u okolini Beograda. Svi su zidali vikendice, a još im je i ostajalo za pristojan život. Verovali smo da će tako biti zauvek. 

Onda je Tito umro. Išla sam na mimohod do skupštine. Sećam se, stala sam u red tek na semaforu na raskrsnici današnje ulice Kraljice Natalije i one male ulice koja se penje uzbrdo. Stala sam popodne i tek kasno uveče stigla da prođem pored Titovog sanduka. Bilo mi je mnogo teško, osećala sam se kao da mi je otišao neki član uže porodice. Volela sam Tita, bila sam njegov pionir.

Titov sprovod - Marš VIDEO:

Prisustvovala sam i Titovoj sahrani. Ceo svet je došao u Beograd da isprati jugoslovenskog maršala. Stajala sam u Bulevaru Mira, poviše BIP-a. Bilo je mnogo tužno. Mislim da današnje generacije ne mogu da shvate kako smo se mi tada osećali. Sećam se, svi oko mene su plakali. Toliku kolektivnu tugu ne pamtim.

Žalost je trajala mesec dana, ali čak i kada je taj period prošao svi smo znali da se nešto nepovratno promenilo. Nakon Tita ništa više nije bilo isto, a nažalost, slutnje svih nas koji smo ga voleli i poštovali su se obistinile: nakon Titove smrti nestala je, munjevitom brzinom, sva ta sigurnost, ušuškanost, red, disciplina, pa i ta velika Jugoslavija.

MIJA MLADENOVIĆ OTKRIVA TAJNE O MARŠALU: "Čuvao sam Tita 35 godina"

U neposrednom Titovom obezbijeđenju, od kraja Drugog svjetskog rata do predsjednikove smrti 1980. godine, bio je svjedok istorije - neko ko do sada o mnogim događajima nikada nije pričao

 Miroslav - Mija Mladenović (90), partizan, pripadnik Gardijske brigade i potpukovnik JNA, rodom iz Kruševca, u neposrednoj blizini predsjednika Josipa Broza Tita proveo je tri i po decenije, od 1945. do 1980. godine.

Kao član sportske reprezentacije JNA, sprijateljio se sa Franom Mihaličem, osvajačem srebrne medalje u maratonu na Olimpijadi, i ovaj mu je 1954. godine iz Japana donio fotoaparat “minoltu”. To će mu promijeniti život, jer pet godina kasnije fotografisanje mu postaje dužnost.

- Nisam ja bio Titov fotograf, već vojnik, gardista, kao i svi drugi, a slikanje druga predsjednika za potrebe države i vojske bilo mi je dodatno zaduženje. Od 1959. bio sam stalno uz Tita sa fotoaparatom... Bilo je nekoliko Titovih fotografa koji su ga snimali za novine i druge potrebe. Ali kada dam znak, oni odu. Naravno, niko od njih nije smio da ima kod sebe pištolj. A, ja sam uvijek imao pištolj ispod odijela na samo nekoliko metara od Tita - priča Mija Mladenović.

Posebno mjesto među njegovim uspomenama ima fotografija koju nije on snimio: na njoj su Tito i Mija koji mu uručuje foto-album kao rođendanski poklon, 25. maja 1980. godine.

Zbog povrede kičme na treningu džudoa otišao je u penziju 1972. godine, ali je nastavio da obavlja dužnost fotografa do Titove smrti. Posljednje snimke načinio je 8. maja 1980. godine na Titovoj sahrani.

- Iz nekog nerazumnog razloga, snimateljima nije dozvoljeno da zabilježe polaganje sanduka i zatvaranje grobnice, što je kasnije dalo povod za razne zlonamjerne špekulacije. A istina je sljedeća: na dan sahrane grobnica je zatvorena međusobnim primicanjem dva kamena bloka, koji su iste večeri uklonjeni da bi dizalicom bio postavljen onaj jedan koji i sad stoji i koji je težak preko devet tona - kaže Mija Mladenović.

Napisao je pet knjiga o Titu, Gardijskoj brigadi i obezbijeđivanju predsjednika SFRJ, a i dalje, uprkos poodmaklim godinama, na laptopu radi na novom rukopisu.

Odan idealima svoje mladosti i Titu, sa toplinom govori o predsjedniku. Tako se prisjeća da mu je u julu 1960. godine, dok je bio na straži na Brionima, prišao Tito:

- Dođe i kaže: “Zdravo, druže, je li vruće?” “Nije”, kažem ja, a on pređe prstom preko mog oznojenog čela. ”A šta je ovo?”, kaže. Ja ćutim. “I bluza ti je ispod opasača mokra”, kaže on, a ja samo ćutim. Nekoliko dana kasnije iz beogradske vojne zadruge došla su dva krojača i svima nama, bile su dvije čete iz oficirskog bataljona, uzeli mjeru za ljetnju uniformu za Brione: kratke pantalone i laka košulja, sandale i dokoljenice.

Fotografisao je Hruščova, Brežnjeva, Elizabetu II... sve državnike koji su dolazili kod Tita, ali posebno pamti posjetu Ričarda Niksona:

- On sa ženom ide ka Titu i drugarici Jovanki preko dugačkog crvenog tepiha i u jednom trenutku zapne nogom za mjesto gdje je staza bila nastavljena - i padne koliko je dug! Stvori se neviđeni metež, sto ljudi se tu nađe, i ja snimam sve... Kad sam kasnije uradio slike, vidim još tri Niksona u toj gužvi! Dvojnici! A, Tito nikad nije vodio dvojnike...

ŠULC - Evropska unija se raspada, pomagajte!

Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc izjavio je da Evropskoj uniji preti raspad i da se svi oni koji podržavaju Uniju moraju boriti za njen opstanak

Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc izjavio je danas da Evropskoj uniji preti raspad i da se svi oni koji podržavaju Uniju moraju boriti za njen opstanak. Komentarišući nedavno upozorenje šefa diplomatije Luksemburga Žana Aselborna da bi se EU mogla raspasti, Šulc je potvrdio da je EU u opasnosti jer "postoje snage koje pokušavaju da je sruše".

"Niko ne može da kaže da li će EU još postojati za 10 godina. Ukoliko želimo da opstane moramo snažno da se borimo za to", rekao je Šulc u intervjuu nemačkom listu "Velt". On nije precizirao šta tačno preti EU, ali veći deo intervjua bio je posvećen migrantskoj krizi, koja je ove godine stavila na iskušenje evropsko jedinstvo i toleranciju, navodi Rojters.

Šulc je rekao da naravno postoje i alternative Uniji, uključujući Evropu u kojoj bi preovlađivali nacionalizam, granice i zidovi. "To bi bilo pogubno jer je upravo takva Evropa naš kontinent više puta dovela do katastrofe," napomenuo je Šulc. Migrantska kriza je podelila EU, pri čemu se nemačka kancelarka Angela Merkelzalaže za prijem većeg broja Sirijaca, a lideri u bivšim komunističkim zemljama istočne Evrope se protive planu EU po kome bi morali da prime određeni broj trazilaca azila.

S odlukom nekih zemalja da ponovo uvedu kontrole na granicama u opasnosti je i Šengenska zona. Šulc je ocenio da nijedna zemlja ne može sama da rešava probleme poput migrantske krize i da je to moguće učiniti samo zajedno, kao EU. Prošle nedelje, Grčke je tražila pomoć EU da joj pomogne da obezbedi svoje granice i zbrine migrante otklonivši tako pretnje nekih EU zemalja da će je isključiti iz Šengena ukoliko ne uspostvi kontrolu nad svojom teritorijom.

BOŠKO ĐUROVSKI: "Nikad neću prežaliti što se naša Jugoslavija raspala u krvi !"

„Bilo je lijepo živjeti u onoj zajedničkoj državi. Jugoslavija je bila sjajna zemlja, pogotovo za nas sportiste. Nikada neću prežaliti što nismo ostali zajedno, što se zemlja raspala u krvi, što su zli ljudi ubijali nedužne. Uh, dođe mi da plačem kada god se sjetim lijepih, a onda groznih vremena na našim prostorima“

Boško Đurovski, uz brata Milka, bio je jedan od popularnijih fudbalera u super jakoj ligi Socijalističke Federativne Republike (SFR) Jugoslavije krajem osamdesetih godina.

Karijeru je kao dječak počeo u Teteksu iz rodnog Tetova, a već 1976. godine čelnici beogradske Crvene zvezde dovode talentiranu braću na „Marakanu“. U Zvezdi je bio do 1989. godine, kada prelazi u švicarski Servette, gdje je 1995. okončao blistavu igračku karijeru.

„Bilo je lijepo živjeti u onoj zajedničkoj državi. Jugoslavija je bila sjajna zemlja, pogotovo za nas sportiste. Nikada neću prežaliti što nismo ostali zajedno, što se zemlja raspala u krvi, što su zli ljudi ubijali nedužne. Uh, dođe mi da plačem kada god se sjetim lijepih, a onda groznih vremena na našim prostorima“, istakao je iz dalekog Japana u telefonskom razgovoru za Anadolu Agency (AA) Boško Đurovski, dodavši:

„Kada je počeo prokleti rat u Jugoslaviji razmišljao sam da okupim sve tadašnje fudbalske zvijezde i da autobusom idemo na mjesta sukoba, da zaustavimo ubijanja ljudi. Mislio sam neka i nas pobiju samo da zlo stane. Nažalost, bio sam u zabludi, jer zlo niko nije mogao zaustaviti“.

- Igrao za dvije reprezentacije -

Igrao je za dvije reprezentacije, SFR Jugoslaviju, u čijem je dresu sakupio četiri nastupa, dok je za Makedoniju 1994. godine i 1995. „upisao“ sedam utakmica prilikom kojih je postigao tri gola.

„Čast je igrati za zemlju koju voliš, a kamo li dvije. Imao sam  privilegiju da igram za „Jugu“, a onda i svoju Makedoniju. Te utakmice nikada neću zaboraviti“, konstatirao je Đurovski.    

Po okončanju igračke karijere postaje asistent u stručnom štabu Servetta, a kasnije i šef stručnog štaba. Vodio je sa klupe i Crvenu zvezdu u dva mandata, te u Srbiji Rad i Radnički Obrenovac.

„Sa Zvezdom sam kao trener 2007. godine došao do duple krune. Nadam se da će neki od trenera uskoro da ponovi moj uspjeh. Bio bih sretan kada bi to učinio sadašnji trener Slaviša Stojanović još u ovoj sezoni. Crvena zvezda je veliki klub, ali i klub koji je u velikim dugovima. Teško mi pada što je moj omiljeni klub u takvoj situaciji. Zvezdu može izvući samo neki gazda ako je kupi, spasi, te povede opet u evropski vrh“, smatra Đurovski.
 
Đurovski je posljednjih šest godina sa velikih uspjehom radio u Japanu. Kao asistent nekadašnjeg saigrača Dragana Stojkovića Piksija u Nagoya Grampusu stigli su do jedne titule državnog prvaka, ali i tri puta igrali Azijsku ligu prvaka.  Izborom za selektora Makedonije vraća se na rodnu grudu.

- Bosanci su šmekeri za igru i pjesmu -

Đurovski je iz Japana pomno pratio evropsku zonu kvalifikacija za SP „Brazil 2014“. Oduševljen je igrom reprezentacije Bosne i Hercegovine, a razočaran Hrvatskom, i pored plasmana „vatrenih“ na Mundijal. Posebno neugodno iznenadila ga je Srbija.  

„Hrvatska je u određenoj krizi i nije prikazala što sam mislio da će učiniti. Izgubili su pobjednički duh koji ih je krasio. Imali su sreće u žrijebu baraža, jer su dobili slabi Island. Zahvaljujući tome igrat će u Brazilu. Imaju dobru ekipu, vrhunske igrače, ali ne štimaju im stvari u i oko tima. Fudbal je kolektivna igra u kojoj je atmosfera veoma bitan faktor“, govorio je za Anadolu Agency Boško Đurovski, naglasivši:  

„Bosna i Hercegovina je najprijatnije iznenađenje kvalifikacija i zasluženo je prvi put na SP. Bosanci su uvijek bili šmekeri za igru i pjesmu, druženje. Obožavam taj narod. Bosancima želim sreću u Brazilu i nadam se da će tamo odlično provesti i veseliti. Javnost u BiH treba biti realna. BiH može u drugi krug Mundijala, a sve drugo bilo bi veliko iznenađenje. Što se tiče Hrvatske, ona je u težoj poziciji. Po prirodi njihovi navijači često su nerealni. I ako bi prošli grupnu fazu ne vjerujem koliko bi to zadovoljilo njihove navijače. Zbog toga igrači i stručni štaba Hrvatske u Brazilu će biti pod velikim pritiskom“.

Uz njegovu Makedoniju, Srbija, Crna Gora i Slovenija, reprezentacije su zapadnog Balkana čiji će igrači Mundijal pratiti putem TV ekrana.  

„Crna Gora i nije bila toliko loša. Uprskali su stvar na kraju kvalifikacija. Imali su tešku grupu i nije sramota biti iza Engleske i Ukrajine. To je i realno. Srbija nije bila na nivou. Imaju odlične igrače i njihov novi selektor treba ih posložiti. Perspektivna su reprezentacija. Uz Bosnu sa naših prostora mogli bi igrati zapaženu ulogu na narednom EP u Francuskoj 2016. godine. Nema sumnje, Srbija će ponovo biti dobra“, istakao je Đurovski.   

- „Prijatelju Musemiću, ne daj se“ -

Đurovski kaže da i danas u svim zemljama bivše Jugoslavije ima puno prijatelja iz igračkih dana.

„Sa Bosancima sam se uvijek volio družiti. Odličan narod. Ljudi prijatni i dobri, mentalitetom veoma slični Makedoncima. U BiH ima puno meni dragih ljudi poput Safeta Sušića, Mirsada Baljića, Predraga Pašića, Mehmeda Baždarevića, Faruka Hadžibegića, Husrefa Musemića, itd… Čuo sam da je Musemić opet bio u bolnici. Ovom prilikom i javno mu želim dati podršku. Prijatelju Husrefe Musemiću, ne daj se! Uz tebe sam“, rekao je Boško Đurovski