Poziv Crnoj Gori u NATO pokazao je da su Sjedinjene Države krenule u ofanzivu u borbi protiv Rusije za uticaj na Balkanskom poluostrvu, istaču stručnjaci.
U sredu 2. decembra, šefovi diplomatija zemalja–članica NATO–a pozvali su Crnu Goru da počne pregovore o stupanju u Alijansu, podseća "Politiko".
Osim toga, visokopostavljeni činovnici američke vlade i lideri vojne Alijanse posetili su Beograd i Zagreb u okviru obnavljanja pokušaja da se balkanski region uključi u orbitu uticaja Zapada.
"Klima međusobnih odnosa sa balkanskim državama postaje sve prijatnija za SAD, region je posebno važan u pozadini velikih kretanja na međunarodnoj areni… Razlike izlaze na videlo u zemljama, gde se interesi Moskve i Vašingtona poklapaju, na primer u Srbiji i Crnoj Gori", smatra vojni analitičar Igor Tabak.
Figuranti poslednjeg proširenja Alijanse su bili Hrvatska i Albanija, koje su pozvane u NATO 2008. godine, dodaje list.
"NATO polako zaposeda Balkansko poluostrvo", smatra bivši ambasador Italije u Alijansi Stefano Stefanini koji je učestvovao u pregovorima o proširenju 2008. godine.
"Samo pogledajte veličinu Balkanskog poluostrva - svaki put kada se figure pokreću, ne važno velike ili male, menja se ravnoteža", smatra Stefanini.
Balkanska kampanja NATO-a dotiče ne samo Crnu Goru, dodaje list.
Šef diplomatije SAD Džon Keri razgovarao je sa Aleksandrom Vučićem, a dve nedelje pre toga u Beogradu je bio i generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.
On je govorio o "novom početku" odnosa sa Srbijom koju su Vašington i saveznici bombardovali 1999. godine tokom 78 dana.
NATO bombardovanje ostavilo je gorak trag u sećanju Srbije i sada Beograd pokušava da nađe ravnotežu između Zapada i Istoka - on želi da postane član EU, čuvajući pri tome svoju vojnu neutralnost.
Uravnotežena spoljnja politika Srbije vidi se kroz zvanične posete premijera zemlje Aleksandra Vučića - on je ove godine dva puta bio u SAD i odmah nakon druge posete Vašingtonu otišao je u Moskvu na sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, navodi "Politiko".
Osim toga, prošle godine Putin je bio počasni gost velike vojne parade u Beogradu.
U isto vreme, članstvo u NATO-u ostaje daleka perspektiva za zemlje Zapadnog Balkana - Alijansa nije odlučila da li da pozove države, opterećene nerešenim teritorijalnim pitanjima, primećuje list.
Bosna i Hercegovina kao i pre pokušava da reši unutrašnje nesuglasice u okviru složnog političkog sistema, zasnovanog na etničkim principima, stvorenog Dejtonskom sporazumom 1995. godine. U polje interesa NATO-a ulazi i Kosovo, koje ne priznaju Moskva i Beograd, kao i Makedonija koja ima nerešena pitanja sa Grčkom koja je već članica Alijanse.
Drugi važan aspekt balkanskog proširenja NATO-a je diversifikacija isporuka energetskih resursa u Evropu, što Vašington smatra strateškim interesom sopstvene bezbednosti.
Na smanjenje zavisnosti EU od ruskog gasa poziva Hrvatska - na ostrvu Krku planirana je izgradnja terminala za tečni prirodni gas koji će biti povezan sa gasnim koridorom od Azerbejdžana do severa Evrope preko Turske, Grčke, Albanije, Crne Gore i Hrvatske. Taj projekat je poznat kao Transjadranski gasovod.
"Klima međusobnih odnosa sa balkanskim državama postaje sve prijatnija za SAD, region je posebno važan u pozadini velikih kretanja na međunarodnoj areni… Razlike izlaze na videlo u zemljama, gde se interesi Moskve i Vašingtona poklapaju, na primer u Srbiji i Crnoj Gori", smatra vojni analitičar Igor Tabak.
Figuranti poslednjeg proširenja Alijanse su bili Hrvatska i Albanija, koje su pozvane u NATO 2008. godine, dodaje list.
"NATO polako zaposeda Balkansko poluostrvo", smatra bivši ambasador Italije u Alijansi Stefano Stefanini koji je učestvovao u pregovorima o proširenju 2008. godine.
"Samo pogledajte veličinu Balkanskog poluostrva - svaki put kada se figure pokreću, ne važno velike ili male, menja se ravnoteža", smatra Stefanini.
Balkanska kampanja NATO-a dotiče ne samo Crnu Goru, dodaje list.
Šef diplomatije SAD Džon Keri razgovarao je sa Aleksandrom Vučićem, a dve nedelje pre toga u Beogradu je bio i generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.
On je govorio o "novom početku" odnosa sa Srbijom koju su Vašington i saveznici bombardovali 1999. godine tokom 78 dana.
NATO bombardovanje ostavilo je gorak trag u sećanju Srbije i sada Beograd pokušava da nađe ravnotežu između Zapada i Istoka - on želi da postane član EU, čuvajući pri tome svoju vojnu neutralnost.
Uravnotežena spoljnja politika Srbije vidi se kroz zvanične posete premijera zemlje Aleksandra Vučića - on je ove godine dva puta bio u SAD i odmah nakon druge posete Vašingtonu otišao je u Moskvu na sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, navodi "Politiko".
Osim toga, prošle godine Putin je bio počasni gost velike vojne parade u Beogradu.
U isto vreme, članstvo u NATO-u ostaje daleka perspektiva za zemlje Zapadnog Balkana - Alijansa nije odlučila da li da pozove države, opterećene nerešenim teritorijalnim pitanjima, primećuje list.
Bosna i Hercegovina kao i pre pokušava da reši unutrašnje nesuglasice u okviru složnog političkog sistema, zasnovanog na etničkim principima, stvorenog Dejtonskom sporazumom 1995. godine. U polje interesa NATO-a ulazi i Kosovo, koje ne priznaju Moskva i Beograd, kao i Makedonija koja ima nerešena pitanja sa Grčkom koja je već članica Alijanse.
Drugi važan aspekt balkanskog proširenja NATO-a je diversifikacija isporuka energetskih resursa u Evropu, što Vašington smatra strateškim interesom sopstvene bezbednosti.
Na smanjenje zavisnosti EU od ruskog gasa poziva Hrvatska - na ostrvu Krku planirana je izgradnja terminala za tečni prirodni gas koji će biti povezan sa gasnim koridorom od Azerbejdžana do severa Evrope preko Turske, Grčke, Albanije, Crne Gore i Hrvatske. Taj projekat je poznat kao Transjadranski gasovod.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.