ANALIZA: FENOMEN TUGE ZA JUGOSLAVIJOM

Zbog čega je posle skoro 3 decenije otkako su na ruinama države koja je bila Istok na Zapadu i Zapad na Istoku uspostavljeni novi entiteti sa nacionalnim predznakom, prisutna nostalgija za nečim što se tako zdušno rušilo, pokušao je da odgovori naučni skup održan u Muzeju istorije Jugoslavije

Međunarodna konferencija "Nostalgija u pokretu" koja je za temu imala postkomunističku nostalgiju, okupila je stručnjake iz zemalja Jugoslavije, ali i Češke i Bugarske. Koordinatori ovog projekta bile su Marija Đorgović i Mirjana Slavković, kustoskinje MIJ.

- Na nostalgiju se obično gleda kao na intimnu, sentimentalnu, eskapističku, nevinu priču o boljoj prošlosti - smatra Mitja Velikonja, rukovodilac Centra za kulturne i religiozne studije na Univerzitetu u Ljubljani. - Takvi pogledi zapostavljaju drugu stranu: kao "retrospektiva utopija", nostalgija je emancipatorska, aktivna, priča koja uključuje i aktivira, jer veličajući prošlost, zapravo kritikuje sadašnjost.

Za lingvistu i antropologa Tanju Petrović jugonostalgija je fenomen povezan sa dubljim saznanjima o društvenom životu i premašuje lamentiranje radnika nad izgubljenom socijalnom sigurnošću.

Kao što se na mestu gde je Tito sahranjen, u Kući cveća, koja je u sklopu MIJ, svake godine okupljaju udruženja i pojedinci da obeleže njegov rođendan, takvi skupovi održavaju se svakog 25. maja i u njegovom rodnom Kumrovcu. Taj fenomen proučavala je Nevena Škrbić Alempijević sa odeljenja za etnologiju i kulturnu antropologiju Fakulteta društvenih nauka Zagrebačkog univrziteta.

- Ljudi se i dalje tog dana okupljaju u Kumrovcu bez obzira na to da li političke elite odobravaju ili ne - tvrdi naučnica. - Tu dolaze iz različitih razloga: da iskažu svoju nostalgiju, uspostave kontinuitet između prošlosti i sadašnjosti, da kritikuju sadašnje okolnosti i odnose snaga, ili samo da vide svoje nekadašnje drugove. U Kumrovcu, kako kažu, mogu da učestvuju u priči koja se retko čuje na javnoj sceni Hrvatske. Ispoljavanje nostalgije javno, na mestu gde je Tito rođen, zato ne treba tretirati kao prevashodno konzervatini i nekritički odnos prema prošlosti. U kontekstu prethodinih istraživanja jugonostalgije i titonostalgije na nju se može gledati i kao na fenomen koji donosi inovacije, samoidentifikaciju i novu kulturnu recepciju.

Konferencija "Nostalgija u pokretu" stoji na samom kraju višegodišnjeg istraživačkog procesa i promišljanja koji se odnosi na temu sećanja i nostalgije u okviru Muzeja istorije Jugoslavije, kaže, za "Novosti", jedan od koordinatora Mirjana Slavković:

- Smisao ovog edukativnog programa je da napravi presek dosadašnjih istraživanja u ovoj oblasti i trasira smernice za buduće istraživačke projekte.

OVAJ naučni skup deo je projekta "Heroji koje volimo. Ideologija, identitet i socijalistička umetnost u novoj Evropi", koji finansiraju Evropska komisija i Allianz Kulturstifung.