PORTRET: Bisera Veletanlić

Rođena 15.septembra 1942.godine u Sisku, Bisera je počela da peva još u detinjstvu. Završila je srednju ekonomsku školu u Zagrebu. Učila je i solo pevanje i violinu u srednjoj muzičkoj školi. Prvi put je pevala javno 1960.godine u emisiji “Mikrofon je vaš”.

Na zagrebačkoj televiziji je debitovala 1963.godine u duetu sa sestrom Senkom, a zatim je učestvovala u emisiji “Muzički TV magazin”. 1964.godine snimila je svoju prvu singl ploču “Crveni cvet”.

U svojoj bogatoj muzičkoj karijeri snimila je veliki broj nezaboravnih pesama, koje su obeležile čitav jedan preriod u jugoslovenskoj muzici. Redovno je odnosila prve nagrade stručnog žirija na festivalima “Opatija”, “Vaš šlager sezone”, “Beogradsko proleće”, “Zagrebfest”, “Split”, “MESAM”, a nastupala je i na domaćim izborima za Pesmu Evrovizije.

1971.godine na “Beogradskom proleću”, u alternaciji sa Arsenom Dedićem, otpevala je nezaboravnu “Ne plači”. Bila je prava zvezda domaćih festivala sedamdesetih godina. Njen muzički stil je mešavina šansona, domaćih šlagera i džeza.

Najuspešniju saradnju ostvarila je sa Kornelijem Kovačem (“Ručak za dvoje”, “Zlatni dan”) i drugim beogradskim autorima, a snimala je i sa Arsenom Dedićem . Sa Goranom Bregovićem snimila je 1975.godine “Šta ću, nano, dragi mi je ljut” a onda je Bregović 1984.godine istu pesmu snimio sa “Bijelim dugmetom” pod imenom “Lipe cvatu”.

Biserine najpoznatije pesme su: “Ne plači”, “Ručak za dvoje”, “A ja te znam”, “Ti si čovjek moj”, “Baj, baj, baj”, “Aha,aha”, “Milo moje”, “Zlatni dan”, “Divni mladići Beograda”

ZLATNI DAN

Šta to stalno izvlači iz sećanja
zlatom obojen dan
Kada smo se prvi put poljubili
ti i ja?
Slučajni svedoci naše ljubavi,
dok otkucava sat
Poruke na zidu pune nežnosti,
ovaj stan…

Kad mi istekne vreme
i krenem lagano,
još jednom bih htela
da dotaknem samo u mislima
taj savršen dan, dan ljubavi…
Kad mi istekne vreme,
ja hoću za sebe
ta dva tri minuta,
da mislim na tebe,
pre odlaska u večiti mrak
Hoću zlatni dan, suncem okupan…

Zašto stalno dolazi pre spavanja,
zlatom obojen dan?
Odbačena odeća kraj kreveta,
ti i ja
Zraci sunca, znoj na tvojim leđima
i u očima sjaj
Sveća što dogoreva nad srećnima
Tužan kraj…

tekst: Spomenka Kovač