POVODOM GODIŠNJICE SMRTI HEROJA ŠKOLSKI DRUG SRĐANA ALEKSIĆA JE OTVORIO SRCE
Junaci u neljudsko vreme ne izgube ono što čoveka čini čovekom, navodi školski drug Srđana Aleksića, Sava Janjić iguman manastira Visoki Dečani.
"To je spremnost da pomognemo drugima u nevolji, pa makar i po cenu sopstvene žrtve", ističe on.
Pre tačno 23 godine život je izgubio Srđan Aleksić. Rođen je u Trebinju 1966. godine, bio je plivačka nada i amaterski glumac. Ono što je malo poznato o njemu jeste i da je bio školski drug igumana manastira Visoki Dečani Save Janjića.
"Srđana se sećam iz srednjoškolskih dana i bio je dobar dečko, omiljen u društvu, pun radosti”, navodi Janjić.
Kako kaže, izgubili su kontakt kada je otišao na studije u Beograd, a potom u manastir.
Sava Janjić je nakon toga postao iguman manastira Visoki Dečani, a između ostalog je poznat i po aktivnosti na Tviteru, gde na engleskom piše o dešavanjima na Kosovu. Aktivno je učestvovao i u akciji na Tviteru #NoKosovoUnesco.
“Sreli smo se ponovo u Dečanima negde neposredno pred njegovu pogibiju. Išao je u Niš sa pozorištem iz Trebinja. Bilo mi je drago da smo se videli i sećam se da smo obnovili stara sećanja”, ističe on.
Posle je, navodi, čuo šta se dogodilo i bilo mu veoma žao, ali je u isto vreme bio “i ponosan što je Srđan postupio ljudski”.
Sava Janjić je nakon toga postao iguman manastira Visoki Dečani, a između ostalog je poznat i po aktivnosti na Tviteru, gde na engleskom piše o dešavanjima na Kosovu. Aktivno je učestvovao i u akciji na Tviteru #NoKosovoUnesco.
“Sreli smo se ponovo u Dečanima negde neposredno pred njegovu pogibiju. Išao je u Niš sa pozorištem iz Trebinja. Bilo mi je drago da smo se videli i sećam se da smo obnovili stara sećanja”, ističe on.
Posle je, navodi, čuo šta se dogodilo i bilo mu veoma žao, ali je u isto vreme bio “i ponosan što je Srđan postupio ljudski”.
Vojnik VRS Srđan Aleksić 21. januara 1993. na trebinjskoj pijaci suprotstavio se grupi vojnika iste vojske kojoj je i on pripadao i pokušao da spase muslimana Alena Glavovića od njihovog napada. Aleksića su napali, tukli kundacima i on je preminuo nakon šest dana u komi,27. januara 1993. godine.
Srđanov otac Rade tada je napisao čitulju u kojoj je naveo: "Umro je vršeći svoju ljudsku dužnost".
“Jednostavno, bio je deo naše trebinjske raje i kao i mnogi od nas iz tog vremena nije naučen da ljude deli po naciji i veri, već da čoveka prihvati onakav kakav jeste, a u to nesrećno ratno vreme mnogi su izgubili tu sposobnost”, kaže Janjić.
Prema njegovim rečima, Srđan je pre svega bio i ostao čovek.
“Drago mi je da su to mnogi prepoznali. Bio je patriota, voleo je svoj narod, ali i sve druge ljude dobre volje i bio je hrišćanin. Nije se bavio politikom i ideologijom, voleo je umetnost i život”, navodi Janjić.
Kako kaže, junaci našeg vremena su tu, pored nas i često nismo u stanju da ih prepoznamo, a zapravo to su samo ljudi koji u neljudska vremena nisu izgubili ono što čoveka čini čovekom, a to je spremnost da pomognemo drugima u nevolji, pa makar i po cenu sopstvene žrtve.
“Takav je bio Srđan”, ističe na kraju Sava Janjić.
Prema njegovim rečima, Srđan je pre svega bio i ostao čovek.
“Drago mi je da su to mnogi prepoznali. Bio je patriota, voleo je svoj narod, ali i sve druge ljude dobre volje i bio je hrišćanin. Nije se bavio politikom i ideologijom, voleo je umetnost i život”, navodi Janjić.
Kako kaže, junaci našeg vremena su tu, pored nas i često nismo u stanju da ih prepoznamo, a zapravo to su samo ljudi koji u neljudska vremena nisu izgubili ono što čoveka čini čovekom, a to je spremnost da pomognemo drugima u nevolji, pa makar i po cenu sopstvene žrtve.
“Takav je bio Srđan”, ističe na kraju Sava Janjić.
Junaci u neljudsko vreme ne izgube ono što čoveka čini čovekom, navodi školski drug Srđana Aleksića, Sava Janjić
ОдговориИзбриши