Ponosni Jugosloven, čovek sa punim koferom znački i 115 meseci provedenih na radnim akcijama, sa osmehom se seća nezaboravnih trenutaka kada se susretao sa Titom.
Na dan godišnjice Titove smrti pred Kućom cveća zatekli smo Ruleta, sa pionirskom kapom, bezbroj znački i jugoslovenskom zastavom. Ponosno je sedeo i ćaskao sa prolaznicima držeći pored sebe svoje medalje, njih 104, sliku i tekst koji govori o njegovom delu i radu za vreme druga Tita.
“Ova je zasluga za narod, ova značka je za rad, ove dve su od srebra i zlata čistog“, priseća se Miodrag Milošević iz Umčara koji je na radnim akcijama proveo čak 115 meseci, po čemu je rekorder Jugoslavije.
Neke od 104 udarničkih znački, koliko ima ukupno, nosi ponosno na svojim prsima, dok ostale drži u posebnom koferčetu. Dan Titove smrti pamti kao najtužniji, ali se perioda Jugoslavije i onoga po čemu ga ljudi pamte seća kao najlepši period svog života.
“Bilo nam je lepo, to se nikada ne može ponoviti. Mnogo lepih devojaka, druženja, osmeha. Bilo je neprikosnoveno bratstvo i jedinstvo. Tamo gde nije mogla mehanizacija, tu smo mi išli. Gradeći zemlju gradili smo sebe“, priča sa ponosom Rule.
Tita je sreo prvi put sa samo devet godina, ali se i kasnije susretao sa njim, kada je dolazio da obiđe radove širom čitave Jugoslavije, čiji je Rule bio učesnik.
"Prvi put sam video Tita 1963. godine kada sam imao 9 godina. Viđao sam ga i kasnije. Tito je dolazio često u Zagreb gde smo radili. Voleo je sa nama hteo da priča uvek. Ako nemamo obuću, slao bi nam iz Beograda. Bio je dobar čovek, jednostavan“, priseća se on.
Njegova prva radna akcija bila je u Skoplju, tada je zavoleo sve što ima veze sa tim. Kao posebnu uspomenu na 115 meseci druženja i rada, ali I tadašnji način života, pored brojnih znački, čuva nešto što ima samo on.
"Imam jednu sliku Titovu koju nema niko. Tu sliku sam doneo iz Sarajeva, jedva sam je doneo“, priča Miodrag.
Kada nije bio na radnim akcijama, Rule je radio u gradskom saobraćaju, zatim u beogradskom prometu, razvozio po prodavnicama. Sagradio je tri kuće, ali i posle toliko godina rada nije imao vremena samo za jedno.
"Sve sam imao, al nisam imao vremena za ženu. Bilo je mnogo žena, ali nisam tada hteo da se vežem“, kaže Rule.
Bez obzira na to, on je i danas nasmejan i srećan onim što ima, onim što mu je život pružio svih ovih godina i završava svoju priču stihovima pesme koja se pevala za vreme rada, a koju je on napisao:
"Radimo za Tita, ne treba nam plata, jer drugarstvo je naše jače od zlata. Radićemo smelo, udarnici biti, Titovi omladinci zemlju izgraditi... Dođite nam opet veseli i čili, kao što su prvi brigadili bili“.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.