Prošle jeseni navršilo se 40 godina od premijernog emitovanja serije "Otpisani" snimljene u produkciji Televizije Beograd. Priča o grupi beogradskih ilegalaca, skojevaca, koji su se mešavinom hrabrosti i mangupskog šarma suprotstavljali okupatoru za vreme Drugog svetskog rata noseći glavu u torbi, postala je popularna među svim generacijama.
Ono što je seriju izdvojilo od mnogobrojnih sličnih filmskih i televizijskih projekata, što je nedvosmisleno doprinelo njenom velikom uspehu, jeste scenario. Na primeru "Otpisanih" potvrdilo se još jednom pravilo da su umetnička dela nastala na motivima stvarnih događaja snažnija, autentičnija i upečatljivija od najblistavije fikcije.
Ono što je seriju izdvojilo od mnogobrojnih sličnih filmskih i televizijskih projekata, što je nedvosmisleno doprinelo njenom velikom uspehu, jeste scenario. Na primeru "Otpisanih" potvrdilo se još jednom pravilo da su umetnička dela nastala na motivima stvarnih događaja snažnija, autentičnija i upečatljivija od najblistavije fikcije.
Serija je snimljena na osnovu istinitih dešavanja i većina likova, od Prleta i Tihog, preko Paje Bakšiša i Krigera do Dragoga Kente bili su stvarne ličnosti s beogradske kaldrme.
Autor scenarija Dragan Marković imao je bondovsku biografiju. Osim što je bio diplomata, vrhunski novinar i prvi glavni i odgovorni urednik NIN-a, za vreme okupacije Beograda bio je aktivan član skojevskog pokreta i učestvovao u velikom broju diverzija protiv oružanih snaga Vermahta, Specijalne policije i Gestapoa. Scenario za "Otpisane" nosio je dugo u sebi. U bilo koji džep svog sećanja da je zavukao ruku, ispadao je neko od njegovih mrtvih drugara iz skojevskih dana u okupiranom Beogradu. Nosio ih je sa sobom i u sebi. Priča se krčkala i krajem šezdesetih je rešio da prolije na papir svoja sećanja u nameri da na taj način sačuva od zaborava kolonu beogradske balavurdije koja je stradala nošena idealima i hrabrošću.
Novinar i urednik NIN-a Dragan Marković znao je da ako on, kao član SKOJ-a u okupiranoj prestonici i akter mnogih diverzija protiv nemačkih snaga i Specijalne policije, ne učini nešto, svi njegovi drugovi će ostati zauvek prekriveni debelim slojem zaborava. Već početkom sedamdesetih u domaćoj dnevnoj štampi pojavljivali su se tekstovi u kojima je najavljivano "nešto veliko" u produkciji Televizije Beograd. O načinu na koji su nastali "Otpisani" za Nedeljnik svedoči Miloš Marković, sin scenariste koji je preminuo 1996. godine.
"Tata, kao uostalom i drugi ljudi uključeni u produkciju 'Otpisanih', znao je da pravi nešto veliko. ...
Većina likova iz Otpisanih je bazirana na stvarnim ljudima. Tako je jedan od najpotresnijih likova, Paja Bakšiš - čije je iznenadno ubistvo bilo ključno za seriju - inspirisan stvarnom sudbinom Karla Lukača, kelnera kafane "Ginić", predratnog boemskog sastajališta novinara "Politike", glumaca, pisaca i drugih. Lukač je ubijen u Beogradu u zimu 1942. kod Botaničke bašte. I Kriger je postojao. On je bio folksdojčer iz Banata koji je bio veoma aktivan i savestan u mučenju logoraša Banjice
Prvi rukopis za seriju zvao se "Petorica otpisanih". U njemu je Dragan, rukovodeći se isključivo stvarnim događajima, svojim junacima namenio tragičnu sudbinu. Svi akteri serije ginu, uključujući Prleta i Tihog
Odbor za cenzuru pri komitetu doneo je zaključak da 'serija prikazuje skojevce na nedostojan način'. Njima je zapravo smetalo što je priča bazirana na akcijama u Beogradu, a ne po selima, gorama i vrletima, što je bio običaj do tada u našoj kinematografiji
Prošle jeseni navršilo se 40 godina od premijernog emitovanja serije "Otpisani" snimljene u produkciji Televizije Beograd. Priča o grupi beogradskih ilegalaca, skojevaca, koji su se mešavinom hrabrosti i mangupskog šarma suprotstavljali okupatoru za vreme Drugog svetskog rata noseći glavu u torbi, postala je popularna među svim generacijama.
ОдговориИзбриши